Glavni članci i vesti
Prikazano 1081-1100 od 5057 sadržaja (Strana 55 od 253)
Kobi
Među potpisnicima i inicijatorima projekta su: Noam Chomsky, Micheal Albert,Vandana Shiva, Edward Herman,Nikos Raptis, John Pilger, Paul Street i mnogi drugi poznati aktivisti,pisci, novinari i borci za socijalnu pravdu i jednakost
admin
<p>Piše: <b>Mladi filozof</b></p><p><span class="dropcap">N</span>a srpskoj Wikipediji dobrovoljno radi veliki broj saradnika, koji daju sve od sebe da bi se riznica dostupnog znanja <img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/srbopedija.png" style="position: relative; top: 15px; left: -10px; margin-bottom: 20px" width="200" height="178" alt="srbopedija" title="srbopedija" class="right" />na našem jeziku uvećala. Čast je sarađivati sa takvim ljudima. Nažalost, ima i onih koji postupaju drugačije - ne uvažavaju činjenice, zataškavaju sopstvenu istoriju i šire nacionalizam, što je nespojivo sa bilo kakvim naučnim radom. Problem nastaje kada se takvo ponašanje ne sankcioniše i postane rasprostranjeno.</p><p>Mnogi misle da na Wikipediji može da piše ko šta hoće, što je samo donekle tačno. Na ovoj enciklopediji otvorenog sadržaja svako može da piše šta hoće, ali od napisanog ostaje samo ono što prođe kontrolu administratora. Srpska Wikipedija ima 20-ak aktivnih administratora, i ja sam bio jedan od njih. Dok sam pisao o filozofiji, metafizici i religiji, bio sam uvaženi saradnik, koji je svojim radom stekao mnoštvo priznanja. Kada sam se dotakao bolnih tema novije srpske istorije usledila je konstanta opstrukcija mog rada, uvrede i brisanje članaka. Kada sam prvi put spomenuo ratne zločine nad Albancima usledila je kratkotrajna blokada mog korisničkog naloga.</p>
admin
<p>U svetu je ime Tarika Alija odavno poznato, a uskoro će ovog britanskog intelektualca pakistanskog porekla upoznati i naša publika. Pisac, novinar i sineasta, urednik časopisa New Left Review Tarik Ali, gostovaće u Srbiji 26. i 27. aprila 2010. godine.</p><p><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/88.jpg" /> </p>
Jablan
<p><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/storm-1-1.jpg" /></p><p>Autorka: <b>Biserka Crnić </b></p>
admin
<p><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/cz.jpg" title="cz" alt="cz" width="283" height="170" /></p><p>Piše: <b>Milan Marković</b> </p><p><span class="dropcap">O</span>vaj tekst želim da iskoristim da priznam sopstvenu grešku - nepromišljenost i naivnost sa kojom ušao u rad na predstavi <i>Da nam živi živi rad</i> u Ateljeu 212. Da bih opisao sve nijanse svoje naivnosti potrebno je da prvo napišem nekoliko reči o određenim pojavama u našem društvu i pozorišnoj sceni koje su u velikoj meri uticale na nastanak ove predstave, a koje sam počeo da primećujem pre godinu dana. Radi se o neobičnoj opčinjenosti naše pozorišne elite revolucionarnom - antikapitalističkom, socijalističkom pa i komunističkom (pre svega) ikonografijom. Iako je ona naravno bila prisutna i ranije, u prošloj godini je postala toliko česta da je zaista postala fenomen na koji smo dužni da obratimo pažnju.</p>
Jablan
<p><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/AnimalRights_3-1.jpg" /></p><p>Piše: <b>Amazonka</b></p><p><span class="dropcap">M</span>nogi je u društvu diskurs, što javni, što tajni, što eksplicitni, što implicitni od kojeg se meni, kako to efektivno reče pesnik, "pišapovraćakenja". Ali retko koji me pogađa u vaginalni nerv (da ne kažem pičkin živac) koliko balavi, neobuzdani antropocentrizam, koji se možda retko javno artikuliše, ali je zapravo sveprisutan i toliko duboko ukorenjen u naše shvatanje o tome šta znači biti čovek, da se tretira gotovo kao prirodna činjenica. A kao sve društvene pojave o kojima se ne misli, nego se prihvataju zdravo za gotovo, a naročito koje se tretiraju kao datosti i neupitne istine, šupalj je kao kvaran zub. </p>
admin
<span style="display: block; position: relative; top: -20px"><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/kocabamba.png" class="left" title="kocabamba" alt="kocabamba" height="240" width="231" /><p> </p><p style="position: relative; left: -20px" align="left">Piše: <b>Eduardo Gudynas </b></p><h2 align="right">Da li zahtevi koje bolivijska vlada iznosi na međunarodnim forumima korespondiraju sa njenim internim akcijama i merama?</h2></span>
Jablan
<p><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/white_wall.jpg" /></p><p>Autor: <b>Alerta </b></p>
Jablan
<p><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/23638_384568814693_582519693_369923.jpg" /></p><p>Autor: <b>Lazar Veljković </b></p>
admin
<span class="videoblok-slika"><a href="http://video.google.com/googleplayer.swf?docid=-521537373096312859&hl=en&fs=true" onclick="return hs.htmlExpand(this, { objectType: 'swf', width: 640, objectWidth: 640, objectHeight: 522, maincontentText: 'You need to upgrade your Flash player' } )" class="highslide"><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/kogi1.jpg" height="160" width="213" title="kogi1" alt="kogi1" /></a></span> <span class="videoblok-tizer"><p>Kogi su urođenički narod koji živi na planinama de Santa Marta Sjera Nevade na severu Kolumbije, u Južnoj Americi.</p><p>Oni su jedina civilizacija koja je preživela španska osvajanaj i pri tom sačuvala sopstvenu individualnost. Oni su možda jedini urođenički narod na svetu koji je, zbog posebne prirode sredine u kojoj živi, bio u stanju da se sačuva od spoljnih uticaja i u potpunosti sačuva svoju kulturu. I ne samo to.</p> <p>Jedan antropolog koji je uspeo da ih proučava tokom 1940-ih i 50-ih, zaključio je da iako su na izvestan način slični sa drugim indijanskim narodima na Karibima, na severu Centralne Amerike i južno od Anda, ima tako dubokih razlika koje čine da “na kraju Kogi ostaju sami”.</p> <p>Oni su opstali do današnjih dana, čuvajući svoje tradicije i oslanjajući se, i starajući se o, životnoj sredini planine. Oni veruju da je njihova dužnost da se brinu o planini koju nazivaju “Srcem sveta”. Sebe nazivaju Starijim bratom i a o došljacima govore kao o Mlađem bratu, za kog veruju da je odgovoran za uništenje ravnoteže sveta.</p> <p>1990. Kogi su odlučili da moraju da se obrate ostalom delu sveta. Oni su preživeli držeći se u izolaciji ali su odlučili da je vreme da pošalju poruku Mlađem bratu. Oni vide da nešto nije u redu sa njihovom planinom, srcem sveta. Snegovi su prestali da padaju i reke više nisu tako pune. Ako je njihova planina bolesna onda je čitav svet u nevolji.</p> </span>
Jablan
<p><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/sand0107-1.jpg" /></p><p>Autor:<b> Raša </b></p>
admin
Mlađan Dinkić dolazak kompanije ''Jura'' u Raču kragujevačku koristi za ličnu promociju, iako je on sam najodgovorniji što su državne agencije, tolerisanjem nesavesnog ponašanja bivših vlasnika, omogućile da se ''Zastava elektro'' dovede na ivicu stečaja, a radnike primorale da spas potraže na ulici u višemesečnim protestima. Nakon što su raskidom privatizacije omogućili oporavak svoje fabrike koja je poznata po kvalifikovanoj radnoj snazi i očuvanim fabričkim pogonima, radnike je dočekalo po njih najnepovoljnije moguće sklapanje ugovora sa stranom korporacijom.
Jablan
<p><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/HELL-YEAH-1.jpg" /></p><p>Autor: <b>SS Sinister</b> </p>
Jablan
<p><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/sand.jpg" /></p><p>Autorka: <b>Biserka Crnić </b></p>
Jablan
<p><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/375056033_c65ae11f45.jpg" /></p><p>Autor: <b>Alerta</b> </p>
Jablan
<p><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/23588_382787789693_582519693_365978.jpg" /></p><p>Autor:<b> Lazar Veljković </b></p>
admin
<div class="videoblok-slika"><a href="video/player.swf" onclick="return hs.htmlExpand(this,{objectType:'swf',swfOptions:{version:'8',flashvars:{file:'&file=http://www.youtube.com/watch?v=J8e8_FwQq3A&image=upload/slike/fault_lines.jpg&skin=video/overlay.swf&controlbar=over&backcolor=000000&frontcolor=ffffff&lightcolor=555555&screencolor=000000&screencolor=000000&stretching=fill' }, params: {allowscriptaccess: 'always', allowfullscreen: 'true', vmode: 'transparent', autostart: 'true'} }, width: 853, objectWidth: 853, objectHeight: 505, maincontentText: 'You need to upgrade your Flash player'} )" class="highslide"><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/fault_lines.jpg" title="fault_lines" alt="fault_lines" /></a></div><p class="videoblok-tizer">Kombinacija desetina miliona Amerikanaca i Amerikanki koji su ostali bez posla, dodatnih miliona onih koji se bore da prežive na minimalcu, rapidnog širenja siromaštva i ograničenog pristupa socijalnoj pomoći, čini ono što neki analitičari nazivaju "socijalnim vanrednim stanjem" u Sjedinjenim Američkim Državama. Ima li rešenja? Fault Lines ide u neke od regiona koji su najteže pogođeni recesijom, istražuje određene kreativne mere lokalnih zajednica u borbi protiv krize koja se vodi 'odozdo na gore'.</p>
admin
<h4>Ekstremna desnica ušla u mađarski Parlament. Na regionalnim izborima u Francuskoj dobro je prošao Nacionalni front Žan Marija Lepena. U Italiji jača Lega Nord, u Holandiji raste popularnost antiislamiste Gerta Vildersa.</h4>
admin
<p><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/anti-nato.jpg" /></p><p>“Dok se proslavlja 50. godišnjica od završetka rata, neke neprijatne istine će i dalje ostati pokopane ispod mita o “trijumfu slobode i demokratije” nad fašizmom. Jer ako je sam fašizam bio veliko zlo koje se moralo zaustaviti po svaku cenu, kako ćemo objasniti potpuni neuspeh britanske, francuske i američke vlade da učine nešto povodom rata u Španiji 1936. – 1939. kada su Frankove fašističke snage, otvoreno podržane Hitlerovim i Musolinijevim oružjem i trupama, uništile “demokratski izabranu” republikansku vladu? Odgovor nije teško pronaći. Za zapadni kapitalizam pravi neprijatelj nije bio fašizam već narodna revolucija koju je inaugurisala španska radnička klasa.”</p>
Jablan
<p><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/xxx_dazd_01.jpg" title="xxx_dazd_01" alt="xxx_dazd_01" /></p><p>Piše: <b>SS Sinister</b></p><p><span class="dropcap">P</span>ri povratku sa muzičkog proputovanja, odnosno Dažd-ove turneje na relaciji Beograd - Zagreb - Skopje, primetio sam da sam nakon svega ostao sa velikim brojem impresija koje su me podsticale na stalno razmišljanje. Zanemario bih doživljaj koncerta, i u ovoj priči se pozabavio elaboracijom uslova za život, suštinskim kulturološkim razlikama, političko ekonomskim ambijentima. Muzičku priču bih za trenutak ostavio po strani. </p>