O mitomaniji iza monogeneze i poligeneze jezika
kontrapunkt
<p><img title="Que?" alt="Que?" src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/language_pet.jpg" _mce_src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/language_pet.jpg"></p><p class="tekst-ispod-slike">(Napomena na početku: Ovo je esej, a ne tvrdi naučni članak. U tom smislu, neće biti ekstenzivnog linkovanja i referenciranja. Što se tiče lingvističkog predznanja, sve što je potrebno se nalazi u jednoj od naredne dve knjige: Milka Ivić, Pravci u lingvistici, više izdanja; i Žorž Munen, Istorija lingvistike. Za savremena genetska istraživanja uputite se u savremenu teoriju po kojoj svi savremeni ljudi potiču iz Afrike [1].)</p> <p>Piše: <strong>Miloš Rančić</strong><br></p><p><span class="dropcap">P</span>riče, tj. svađe o monogenezi i poligenezi jezika su vrlo stare. Javljaju se još od antičkih vremena, a Francuska akademija je u, ako se dobro sećam podatka, 18. veku zabranila rasprave o monogenezi i poligenezi jezika, pošto su bile, očigledno, bile jedne od najbeskorisnijih imbecilizama. Mogu misliti da su argumenti bili u smislu "Bog je stvorio jedan jezik, pa onda kaznio ljude!" -- "Hoćeš da kažeš da imaš nešto zajedničko s onim mutavim majmunima iz Afrike?!" -- pa malo razrađeniji.</p>