Kontrapunkt Arhiv

Hrana za glavu

Da li je pornografiji potrebna kritika?

mesaud

<img alt="pornography" src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/s6QHu.jpg" _mce_src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/s6QHu.jpg" height="482" width="333">Piše: Uroš Smiljanić<h1>Pornografija je, zbog svoje veze sa seksom, jednom od najosnovnijih ljudskih funkcija u biološkom ali i socijalnom smislu, izuzetno raširen fenomen. Praktično ne postoji ni jedan medij za prenošenje informacija koji se ne bavi distribucijom pornografskog sadržaja – od fotografije i štampe, preko telefona (fiksnih i moblilnih, sa svojim bogatstvom servisa) i televizije, digitalnih fizičkih medija do Interneta – a brojne su teze kako je upravo distribucija pornografije bila presudna u evoluciji ovih medija </h1>

Hrana za glavu

Moderna škola - Francisco Ferrer (anarhistički pedagog)

mesaud

<img style="float: left;margin: -10px 20px 10px 0;" _mce_style="float: left;margin: -10px 20px 10px 0;" alt="Francisco Y Guaradia Ferrer" src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/ferer.jpg" _mce_src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/ferer.jpg" title="Francisco Y Guaradia Ferrer"><h2>"Nameravam u vašem gradu osnovati emancipirajuću školu kojoj će biti cilj da oslobodi um od svega onoga što razdvaja ljude (religija, lažne teorije o vlasništvu, domovini, porodici itd.) i postigne slobodu."</h2> Tako je pisao Francisco Y Guaradia Ferrer (1859-1909) u pismu upućenom španskom prijatelju iz Barselone tokom svog prisilnog egzila u Parizu, uzrokovanog represijom koju je španska monarhija sprovodila nad slobodarskim revolucionarima, protagonistima građanskih, političkih, antimilitarističkih i antiklerikalnih borbi.I upravo se u Parizu, gde je upoznao brojne anarhiste kao što su Sebastian Faure, Jean Grave, Charles Malato, te osobe iz kulturnih krugova među kojima su bili Emile Zola i Anatole France, krajem XIX veka formira i usavršava njegova slobodarska i pedagoška teorija. U tim godinama rada, studija i putovanja druži se veoma učestalo sa Paulom Robinom, Luigijem Fabrijem i Eliseom Reclusom, sa kojima ima mogućnost da produbi i razvije svoju edukacionu koncepciju.

Hrana za glavu

Kolin Vord, pionir mutualizma

admin

<img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/ward_colin_bw.jpg" class="left" title="ward colin" alt="ward colin" height="239" width="280" />     <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Colin_Ward">Kolin Vord</a> (Colin Ward), vodeći anarhistički mislilac i pisac posleratne Britanije, umro je 11. februara.

Hrana za glavu

Optimizam neizvesnosti

admin

<img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/zinn_strike.jpg" title="zinn strike" alt="zinn strike" />Pi&scaron;e: Hauard Zin<h5>U ovom groznom svetu gde trud brižnih ljudi često bledi u poređenju sa onim &scaron;to rade oni koji imaju moć, kako uspevam da ostanem aktivan i naizgled srećan?</h5>Sasvim sam uveren ne u to da će svet biti bolji, nego da ne bi trebalo da odustanemo od igre pre nego &scaron;to budu bačene sve karte. Metafora je namerna; život je kocka. Ne igrati znači unapred odbaciti svaku &scaron;ansu za pobedu. Igrati, delati, znači stvoriti barem mogućnost za promenu sveta.

Hrana za glavu

Suvremeni anarhizam i ekološka kriza: socijalna ekologija Murraya Bookchina

admin

<img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/bookchin_m.jpg" class="left" title="bookchin_m" alt="bookchin_m" height="220" width="193" /> Pi&scaron;e: Nik&scaron;a Dubreta SažetakTeoretske referencije koje karakteriziraju promi&scaron;ljanja uzroka ekolo&scaron;ke krize u suvremenom anarhizmu upućuju na koncept socijalne ekologije u djelu Murraya Bookchina. Ukazuje se na važnost Bookchinove konastatacije da problemi dominacije i hijerarhije među ljudima prethode dominaciji čovječanstva nad prirodom te da ih se ne može definirati kao oznake imanentne prirodi samoj, već ih treba promatrati kao specifično socijalne probleme. U tom smislu, Bookchinova socijalna ekologija predstvlja sveobuhvatnu socijalnu kritiku usmjerenu ponajvi&scaron;e na kritiku razvijenog kapitalizma za kojeg smatra da predstavlja sustav u kojem hijerarhija i dominacija dosežu najrazvijeniji oblik sa sposobno&scaron;ću prevladavanja u svim sferama pojedinačnog i socijalnog iskustva. Ističe se Bookchinovo nastojanje da, na tragu anarhističke liberterske tradicije, socijalno-filozofski operacionalizira pojam slobode kao spontano stremljenje u prirodnoj evoluciji koje se može aktualizirati tek dru&scaron;tvenom promjenom u evoluciji «druge prirode». Konačno, ukazuje se koliko se Bookchinov koncept socijalne ekologije može dovesti u vezu s brojnim anarhističkim i ekolo&scaron;kim grupama i pokretima, koliko je u njima prihvaćen kao inspirativan u domeni novog socijalnog djelovanja, ali i u kojoj mjeri može zahvatiti njihovu raznorordnost.Ključne riječi: anarhizam, dominacija, hijerarhija, socijalna ekologija

Hrana za glavu

Elektroničko izdanje knjige ’Anarhizam i drugi ogledi’ Emme Goldman

KJG

Dru&scaron;tvo za promicanje književnosti na novim medijima (DPKM) objavilo je u suradnji s zagrebačkim DAF-om u okviru projekta "Besplatne elektroničke knjige" novi besplatni naslov: "Anarhizam i drugi ogledi" Emme Goldman.3. studenog 2009.

Hrana za glavu

Dug: prvih 5000 godina

admin

Pi&scaron;e: Dejvid Greber<img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/dg_.jpg" title="david graeber" alt="david graeber" class="left" height="150" width="199" />Ovo &scaron;to sledi je deo mnogo većeg istraživanja o dugu i dužničkom novcu u ljudskoj istoriji. Prvi zapanjujući zaključak ovog projekta je da u proučavanju ekonomske istorije postoji tendencija da se sistematski ignori&scaron;u uloga nasilja i centralna uloga ratova i ropstva u stvaranju osnovnih institucija onoga &scaron;to danas nazivamo &bdquo;ekonomijom“. Poreklo pojava je bitno za njihovo razumevanje. Nasilje ne mora biti vidljivo, ali ono je upisano u logiku na&scaron;eg ekonomskog zdravog razuma, u naizgled očiglednu prirodu institucija koje su neodvojive od monopola nasilja, ali i sistematske pretnje nasiljem koju sprovodi savremena država.

Hrana za glavu

"Sintetisani" marksizam i anarhizam? Do moga!

admin

<img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/michail_karl.jpg" title="michail_karl" alt="michail_karl" height="276" width="220" />PROTIV GLUPOSTI "SINTEZE"

Hrana za glavu

Nezapadni anarhizmi

vlada

<h3><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/manifestacin_de_la_fora__ca_1915.jpg" border="0" vspace="10" align="left" width="146" hspace="10" alt="manifestacin_de_la_fora__ca_1915" height="211" />Promi&scaron;ljanje globalnog konteksta (deo III)</h3>Pi&scaron;e: Džejson Adams Svrha ovog rada jeste da pomogne danas aktivnim anarhističkim/antiautoritarnim pokretima u rekonceptualizovanja istorije i teorije anarhizma prvog talasa na globalnom nivou, i u preispitivanju njegovog značaja za anarhistički projekat koji i danas traje. Kako bi se u potpunosti shvatila kompleksnost i međupovezanost anarhizma kao svetskog pokreta, potrebno je usmeriti specifičan fokus na jedinstvenost i delanje pokreta "naroda bez istorije". Ovo stoga &scaron;to se istoriografija anarhizma uglavnom usmeravala na anarhističke pokrete kao da su oni povezani sa narodima Zapada i Severa, dok su pokreti naroda Istoka i Juga uglavnom bili zapostavljani. Kao rezultat, stvorila se slika da su anarhistički pokreti prvenstveno nastajali unutar konteksta privilegovanih država. Ironično, istina je da je anarhizam prvenstveno bio pokret najeksploatisanijih regija i naroda sveta.

Hrana za glavu

Nezapadni anarhizmi

vlada

<h3><img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/kannosuga.jpg" alt="kannosuga" title="kannosuga" class="left" width="120" height="187" />Promi&scaron;ljanje globalnog konteksta (deo II)</h3>Pi&scaron;e: Džejson Adams Svrha ovog rada jeste da pomogne danas aktivnim anarhističkim/antiautoritarnim pokretima u rekonceptualizovanja istorije i teorije anarhizma prvog talasa na globalnom nivou, i u preispitivanju njegovog značaja za anarhistički projekat koji i danas traje. Kako bi se u potpunosti shvatila kompleksnost i međupovezanost anarhizma kao svetskog pokreta, potrebno je usmeriti specifičan fokus na jedinstvenost i delanje pokreta "naroda bez istorije". Ovo stoga &scaron;to se istoriografija anarhizma uglavnom usmeravala na anarhističke pokrete kao da su oni povezani sa narodima Zapada i Severa, dok su pokreti naroda Istoka i Juga uglavnom bili zapostavljani. Kao rezultat, stvorila se slika da su anarhistički pokreti prvenstveno nastajali unutar konteksta privilegovanih država. Ironično, istina je da je anarhizam prvenstveno bio pokret najeksploatisanijih regija i naroda sveta.

Hrana za glavu

Nezapadni anarhizmi

vlada

<img src="https://old.kontra-punkt.info/media/images/quebracho.png" class="left" title="quebracho" alt="quebracho" align="left" width="130" height="187" /><h2>Promi&scaron;ljanje globalnog konteksta</h2>Pi&scaron;e: Džejson Adams Svrha ovog rada jeste da pomogne danas aktivnim anarhističkim/antiautoritarnim pokretima u rekonceptualizovanja istorije i teorije anarhizma prvog talasa na globalnom nivou, i u preispitivanju njegovog značaja za anarhistički projekat koji i danas traje. Kako bi se u potpunosti shvatila kompleksnost i međupovezanost anarhizma kao svetskog pokreta, potrebno je usmeriti specifičan fokus na jedinstvenost i delanje pokreta "naroda bez istorije". Ovo stoga &scaron;to se istoriografija anarhizma uglavnom usmeravala na anarhističke pokrete kao da su oni povezani sa narodima Zapada i Severa, dok su pokreti naroda Istoka i Juga uglavnom bili zapostavljani. Kao rezultat, stvorila se slika da su anarhistički pokreti prvenstveno nastajali unutar konteksta privilegovanih država. Ironično, istina je da je anarhizam prvenstveno bio pokret najeksploatisanijih regija i naroda sveta.

Hrana za glavu

Marksizam i anarhizam: pouke za savremenost

shmrko

Akad. prof. dr Dragutin Leković Ovaj tekst je rezime izlaganja Akad. prof. dr Dragutina Lekovića, i njegovog gostovanja u okviru ciklusa „Razgovori o anarhizmu“ u Domu omladine Beograda, 7. decembra 2006. godine. Imao sam retku privilegiju, da dugo godina boravim u Parizu radi specijalizacije iz filozofije i pripreme Državnog doktorata na Sorboni (boravio sam od 1954. do1962. godine). Druga privilegija je bila da je jedan od mentora mojih teza bio čuveni sociolog Žorž Gurvič, (Georges Gurvitch) veliki poznavalac anarhističke doktrine koji je u vreme moje specijalizacije držao javni kurs (Course public) o Marksu i Prudonu.

Hrana za glavu

Anarhizam i nenasilje

shmrko

Da li je primena nasilja zaista neophodna da bi se izvela liberterska revolucija? Nije li nasilje u suprotnosti sa samom idejom revolucije? Ne donosi li upravo nenasilje odgovor na problem cilja i sredstva? Mislim da liberterska revolucija u potpunosti ne može biti rezultat nasilja i to iz istih onih razloga koje anarhisti navode kada kritikuju upotrebu autoritarnih struktura koje bi trebalo da dovedu do revolucije. To mišljenje izlažem u prvom delu u kome pokušavam da opovrgnem različita opravdanja za upotrebu nasilja od strane revolucionara. U drugom delu, pokušavam opovrgnuti dva argumenta koji se obično koriste protiv nenasilja, bilo kao sredstva otpora tlačenju ili pak revolucionarnoj taktici. U trećem delu skrećem pažnju da se nenasilje ne bazira samo na etičkim principima već i na vrlo praktičnim razmatranjima reda, kao što su odnos prisutnih snaga i efikasnost nenasilja u čisto pragmatičnom smislu. Taj deo završavam pokazujući da se nenasilna strategija oslanja i na analizu realne prirode vlasti, pa i neophodnih načina da se ista, ne samo sruši već i uništi. <hr />

Hrana za glavu

Prevođenje kao oblikovanje zajednice

devijant

Boris Buden, Vavilonska jama, Fabrika knjiga, Beograd, 2007.

Hrana za glavu

Marijan Krivak - Protiv! Fragmenti o postmodernizmu, medijima, politici… i filozofiji

devijant

Marijan Krivak je poznat kao jedan od rijetkih filozofa s naših prostora koji se ustrajno bave problematikom postmodernizma. Još 2000. godine objavio je knjigu Filozofijsko tematiziranje postmoderne, koja je ubrzo postala polazišnom točkom ili za prvo upoznavanje s teorijom postmoderne ili za daljnje istraživanje fenomena koje vežemo uz taj i dalje kontroverzan termin.

Hrana za glavu

Sol Njumen - Rat protiv Države: Štirnerov i Delezov anarhizam

vlada

Tvrdio sam, dakle, da postoji iznenađujuća i neistražena sličnost između &Scaron;tirnera i Deleza po pitanju Države. &Scaron;tavi&scaron;e istraživanje te veze nam može omogućiti da teorijski razradimo ne-esencijalističku politiku otpora Državnoj dominaciji. Oba mislioca poimaju Državu kao apstraktni princip moći i suverenosti koji nije svodiv na svoje konkretne oblike. Oni razvijaju teoriju Države koja ide izvan marksizma po&scaron;to poimaju Državu kao autonomnu od ekonomskog uređenja, i izvan anrhizma po&scaron;to poimaju Državu kao ono &scaron;to funkcioni&scaron;e kroz same moralne i racionalne diskurse koji su kori&scaron;ćeni kako bi se ona osudila. Radeći to oni raskidaju sa paradigmom Prosvetiteljskog humanizma, razotkrivajući veze između moći i ljudske esencije i pokazujući da želja može ponekad želeti sopstveno ugnjetavanje. &Scaron;tirner i Delez, stoga, mogu biti viđeni kao da zauzimaju sličnu anti-autoritarnu filozofsku i političku putanju – onu koja objavljuje konceptualni rat protiv Države, i čije značajne teorijske implikacije na anarhizam moraju sa njim biti sabrane.

Hrana za glavu

Sol Njumen - O budućnosti radikalne politike

vlada

Kategorija hegemonije Lakloa i Mufove – kao specifična vrsta univerzalnoszi zasnovane na tenziji između razlike i jednakosti – nudi inovativni način za interpretaciju savremenih političkih borbi. Ideje poput lanaca ekvivalencije, antagonizma i artikulacije predstavljaju moćna analitička oruđa za aktiviste i političke teoretičare. Hegemonija je korisna nova, ne-esencijalistička teorija politike, koja afirmiše radikalnu kontingentnost i otvorenost društvenog polja. Mnogo toga se, naravno, promenilo od kad je objavljena Hegemony and Socialist Strategy, promene o kojima Laklo i Mufova raspravljaju u novom predgovoru: kraj hladnog rata i sovjetskog sistema, nove paradigme poput postmodernosti i multikulturalizma, i novi trendovi u globalnom kapitalizmu. Uprkos, ili bolje zbog, ovih promena, njihov rad je možda relevantniji danas nego ikada. Sa fragmentacijom društvenog, ekonomskog i političkog polja, novi izazovi se pojavljuju pred radikalnom politikom, novi oblici dominacije su postali očigledni i nastale su nove borbe. Iako postoji velik broj dimenzija iznetog argumenta, poruka je relativno jasna, radikalna politika ne može više biti poimana kao poduhvat racionalističke logike, ekonomskih prerogativa, i esencijalističkih identiteta; već mora biti viđena kao otvoreno polje borbi i antagonizama, čiji su efekti kontingentni i nepredvidivi.

Hrana za glavu

Intelektualci i moć: razgovor između Mišela Fukoa i Žila Deleza

vlada

Ovo je transkript razgovora iz 1972. godine između post-strukturalističkih filozofa Mišela Fukoa i Žila Deleza, koji razgovaraju o vezi između borbi žena, homoseksualaca, zatvorenika itd. do klasne borbe, i takođe o vezi između teorije, prakse i moći. Transkript se prvo pojavio u Engleskoj u knjizi “Language, Counter-Memory, Practice: selected essays and interviews by Michel Foucault” koju je uredio Donald. F. Bučard (Donald F. Bouchard)

Hrana za glavu

Pojava anarhista u radničkim pokretima jugoslovenskih zemalja

ivan

Pored socijalističkih ideja koje je širio Svetozar Marković, činjeni su pokušaji da se u Srbiju prenesu i Bakunjinova shvatanja. Cirih je bio centar u kome su se okupljali srpski đaci i studenti, a posebno socijalisti. Svi su oni tada bili socijalisti koji su prihvatali stavove Internacionale. Ali posle odlaska Svetozara Markovića iz Ciriha, kod njih je preovladao bakunjinistički anarhizam.

Hrana za glavu

Nestro Makhno i anarhizam u Ukrajini

bla,bla_u_nedogled

Boljševicki režim nije mogao tako jednostavno uništiti prilicno jak anarhisticki pokret u Ukrajini. Tamo je seljak Nestor Makhno stvorio snažnu anarhisticku organizaciju koja je zauzimala podrucje sa sedam milijuna stanovnika, a prostirala se u krugu od 250 x 280 km. Središte joj je bilo grad Gulaj-Polje.