Anarhističko pitanje i odgovor

Anarhističko pitanje i odgovor

Ima li mesta za eksperte u anarhističkom društvu?

shmrko

<b>Anarhističko pitanje i odgovor #32</b><br /><br />Definitivno da!!! Bez obzira da li se radi o anarhističkom dru&scaron;tvu zasnovanom na preživljavanju u ruralnoj zajednici ili o kompleksnoj i veoma gustoj urbanoj strukturi, uvek će biti mesta za eksperte. Voleli mi to ili ne, nije svako od nas rođen sa istim sposobnostima. Neki od nas raspolažu temperamentom, fizičkim i intelektualnim kapacitetima potrebnim za ovladavanje određenim ve&scaron;tinama, dok nekima od nas upravo to nedostaje.

Anarhističko pitanje i odgovor

Šta motiviše (pokreće) ljude u anarhističkom društvu?

shmrko

<p><strong>Anarhističko pitanje i odgovor #31</strong></p> <p>Za većinu društava se može reći da njihovu pokretačku snagu predstavljaju strah i sistem individualnog nagrađivanja. Totalitarni režimi prednjače u upotrebi straha kao primarne društvene pokretačke sile. Bez obzira da li je društvo sekularno ili versko, državno kapitalističko ili privatno kapitalističko, u svima njma glavnu ulogu igra strah.</p>

Anarhističko pitanje i odgovor

Globalizacija, prijatelj ili neprijatelj?

shmrko

<strong>Anarhističko pitanje i odgovor #30</strong><br /> <br /> Anarhizam je internacionalni pokret koji nastoji da sruši nacionalne granice. Anarhisti podržavaju globalizaciju. Oni podržavaju inicijative koje poboljšavaju komunikaciju među ljudima. Oni takođe podržavaju inicijative koje ruše socijalne, kulturne, religijske, nacionalne i ekonomske razlike. Ali, oni ne podržavaju ideju koju je sa sobom donela epoha neoliberlalizma, ideju o koncentraciji ekonomskog bogatstva u rukama sve manjeg broja pojedinaca.

Anarhističko pitanje i odgovor

Zašto mnogi ljudi izjednačavaju anarhizam sa terorizmom?

shmrko

<strong>Anarhističko pitanje i odgovor #29</strong><br /> <br /> Reč anarhija potiče od grčke reči <em>anarchos</em> - bez vladara. Od dana rođenja uče nas da verujemo da su nam vladari potrebni da bi nam govorili šta da radimo. Naš praroditeljski greh nas čini nesposobnim da upravljamo sami sobom. Stoga nam je potreban spoljni autoritet, najčešće Država ili Bog, u nekim slučajevima oboje, da bismo bili moralna ljudska bića. Govore nam da bi se, u slučaju da nema vladara, društvo degenerisalo u sveopštu nekontrolisanost, gde bi se svi međusobno sukobljavali.

Anarhističko pitanje i odgovor

Da li su anarhisti teroristi?

shmrko

Anarhističko pitanje i odgovor #28<br /> <br /> Jedan od najodrživijih mitova o anarhistima jeste onaj da su oni teroristi. Kada proučite istoriju anarhizma tokom poslednjih 200 godina, jedva da ćete naći primere anarhističkog terorizma. Zašto se onda ovaj mit održava tako dugo? Odgovor se može naći u prirodi anarhizma i odgovorima vladajuće klase na izazove koje on predstavlja. Anarhizam počiva na principu zamene prava vladara da sasmostalno donose odluke i ostvaruju kontrolu nad bogatstvom, pravom ljudi da donose sopstvene odluke i bogatstvo dele među sobom.

Anarhističko pitanje i odgovor

Da li su anarhisti rasisti?

shmrko

Anarhističko pitanje i odgovor #27<br /> <br /> Anarhizam je politička i socijalna filozofija koja uključuje sva ljudska bića bez obzira na njihovo rasno poreklo. Iako anarhizam nije rasistička filozofija, anarhisti su s vremena na vreme proglašavani rasistima zbog njihovog odbijanja da prihvate kulturne običaje pojedinih rasnih grupacija. Mnogi ljudi mešaju kulturu i rasu. Iako različite rasne grupe mogu imati različite kulturne i religijske običaje, odbacivanje pojedinih rasno zasnovanih kulturnih običaja od strane anarhista ne čini te anarhiste rasistima.

Anarhističko pitanje i odgovor

U kojoj meri je tolerancija važna za anarhističku zajednicu?

shmrko

Anarhističko pitanje i odgovor #26<br /> <br /> Anarhisti/kinje su istovremeno ekstremno tolerantni/e i ekstremno netolerantni/e. Netolerancija je obeležje autoritarne zajednice. Obeležje slobodarske zajednice je tolerancija. Suštinska razlika između ove dve zajednice je u tome što su anarhisti/kinje ekstremno netolerantni/e prema onima koji žele da nameću svoju volju drugim ljudima, dok su tolerantni/e za niz ponašanja koja autoritarna zajednica smatra nepoželjnima.

Anarhističko pitanje i odgovor

Koju bi ulogu mediji imali u anarhističkom društvu?

shmrko

<b>Anarhističko pitanje i odgovor #25</b><br /> <br /> Iako mediji ne prisiljavaju ljude da razmišljaju na određeni način, oni utiču na postavljanje granica praktičnog i mogućeg. U mnogim aspektima uloga medija u diktaturi je slična njihovoj ulozi u parlamentarnoj demokratiji. U oba slučaja mediji oblikuju politički i društveni program osnažujući dominantna društvena, kulturna i politička gledišta. U diktatorskom režimu gledišta koja se ne poklapaju sa gledištima vladajuće elite nikada ne ugledaju svetlost dana. Ljudi koji pokušaju da iskažu drugačije stavove preko medija bivaju proganjani, hapšeni ili čak ubijani. Medijski sadržaji u parlamentarnim demokratijama dozvoljavaju širi spektar gledišta. U društvima koja su bazirana na principima parlamentarizma mediji su obično u posedu i pod kontrolom male grupe ljudi koja informacije i vesti posmatraju kao robu koja može da se kupi i proda. Ovi mediji mogu da izveštavaju sa mnogo raznovrsnih dešavanja ali su skloni tome da podupiru predstavu da samo one ideje koje osnažuju kapitalizam raspolažu bilo kakvom validnošću.

Anarhističko pitanje i odgovor

Da li će postojati profesionalni zabavljači u anarhističkom društvu?

shmrko

Anarhističko pitanje i odgovor #24<br /> <br /> Naravno da hoće, razlika između anarhističkog i kapitalističkog društva je u tome što zabava neće predstavljati upakovanu robu masovne potrošnje koja se kao takva prodaje zajednici. U svakom društvu postoje ljudi koji vladaju određenim veštinama u nekim oblastima. U anarhističkom društvu oni će imati priliku da razviju te veštine i moći će da se potpuno posvete toj oblasti. Ko će uspeti a ko ne u određenom domenu neće biti određeno količinom CD-ova i karata koje budu prodali, već brojem ljudi koji slušaju i gledaju njihove "materijale". Ko će koristi veći prostor, biće određeno brojem ljudi koji unapred rezervišu svoje mesto da bi videli svoje omiljene umetnike. Bilo bi to tragično rasipanje resursa, kada bi pojedinac/ka ili grupa bukirali veliki prostor, a pojavi se tek šačica ljudi.

Anarhističko pitanje i odgovor

Da li je anarhističkom društvu potreban kapital?

shmrko

Anarhističko pitanje i odgovor #23<br /> <br /> Konstantno nam se govori da nam je potreban kapital da bismo proizvodili dobra. Nije važno koliko radne snage ili siovina imate, ako nemate kapital sa njima ne možete ništa da uradite. Finansijski i bankarski sektor prikupljaju kapital, koji pozajmljuju pojedincima/kama, poslovnicama ili korporacijama da bi kupili sirovine i isplatili radnike/ce sa ciljem ostvarivanja profita, tako da bi neprekidni kapitalistički krug mogao da se vrti i vrti i vrti.

Anarhističko pitanje i odgovor

Da li je svojina krađa?

shmrko

Anarhističko pitanje i odgovor #22<br /> <br /> Jedno od ključnih i najčešće pogrešno shvatanih načela anarhističke misli jeste ono koje ističe da je svojina krađa. Anarhizam se zasniva na pretpostavci zajedničke svojine, a upotreba određuje pravo na korišćenje svojine. U anarhističkoj zajednici svojina ne može biti nasleđivana niti kupovana i prodavana. Potrebe se zasnivaju individualnim ali i na kriterijumima zajednice. Kada anarhsiti tvrde da je svojina krađa oni ne govore o materijalima, zemlji i dobrima koji su u upotrebi, koji se koriste. Dok pojedinci i grupe koriste određenu aktivu, ta aktiva ostaje u njihovim rukama. Viškovi se distribuiraju onima kojima su ta dobra ili svojina potrebni. Ukoliko se određena zajdnica suočava sa periodom oskudice, dobra, usluge i kapaciteti se racionalizuju na osnovu potreba. Svako u zajednici će morati da se žrtvuje u vreme oskudice.

Anarhističko pitanje i odgovor

Na kojim principima bi počivao anarhistički pravosudni sistem?

shmrko

Anarhističko pitanje i odgovor #21<br /> <br /> Vradžbine, sujeverje i misticizam su neki od principa na kojima su se vekovima zasnivali razni pravosudni sistemi. Postavlja se pitanje, kako se pošteno ophoditi prema ljudima u anarhističkom društvu? Sudski postupci, kompenzacija, rehabilitacija i briga za zajednicu su četiri noseća stuba anarhističkog pravosudnog sistema.

Anarhističko pitanje i odgovor

Da li je anarhističko društvo moguće?

silent-violent

Anarhističko pitanje i odgovor #20<br /> <br /> Najvažnije pitanje koje ljudi postavljaju kada se prvi put sretnu sa anarhističkim idejama jeste: "da li je to moguće - može li se to stvarno desiti?". Kako krenete da govorite o direktnoj demokratiji, delegatima, mandatima, počinjete da uočavate kako im polagano popušta pažnja. Sve je to tako teško. Kako mogu ljudi da donose takve odluke? Zar nije lakše prepustiti moć predstavnicima? Neka oni rade sve to.

Anarhističko pitanje i odgovor

Šta bi se dogodilo sa medijima u anarhističkom društvu?

silent-violent

Anarhističko pitanje i odgovor #19<br /> <br /> Monopolizacija svih medija bi bila stvar prošlosti. Nove tehnologije dozvoljavaju gotovo svima da izveštavaju o vestima. Problem dakle, nije tehnološke prirode, problem je u vezi sa monopolizacijom novinskih kanala od strane šačice korporattivnih igrača. Vlada kontroliše i reguliše opseg dostupnih frekvencije za emitovanje. Anarhistička zajednica ne bi imala centralizovane medije koji određuju naročit plan rada. Kako se monopoli budu raspali, mediji će preći u ruke osoblja i zajednica koje ih koriste. Razlika između osoblja i zajednice će ubrzo nestati. Razne grupe iz zajednice će imati pristup prostoru koji kontroliše osoblje.

Anarhističko pitanje i odgovor

Zašto je anarhistički pokret opterećen žestokim problemima?

silent-violent

Anarhističko pitanje i odgovor #18<br /> <br /> Trenutno je anarhistički pokret opterećen žestokim borbama koje uništavaju potencijal za promenu koji je inherentan njegovoj osnovnoj filozofiji. Iako su uzajamno destruktivne borbe unutar pokreta problem ne samo anarhističkog pokreta, čini se da imaju daleko veći uticaj unutar anarhističkog nego što je to slučaj sa drugim pokretima. Značajnu ulogu koju unutar anarhističkog pokreta igraju oštre borbe direktno su povezane sa nesposobnošću mnogih anarhista da uoče razliku između osnovne filozofije i strategije.

Anarhističko pitanje i odgovor

Kako se donose odluke u vanrednim situacijama u anarhističkom društvu?

silent-violent

Anarhističko pitanje i odgovor #17<br /> <br /> Sveobuhvatna priroda procesa odlučivanja u anarhističkom društvu čini teškim brzo donošenje odluka. Nikakvih problema nema kada imate na raspolaganju dovoljno vremena, ali je sasvim druga stvar kada u vanrednim situacijama u trenutku treba doneti odluku. Hijerarhijska društva moć odlučivanja poveravaju liderima koji mogu, ali ne moraju, da imaju mandate za donošenje odluka. Komandni lanac je obično jasan i koncizan, odabrani pojedinci donose odluke, a od drugih se očekuje da ih izvršavaju. Konsekvence ne izvršavanja naređenja, posebno u vojnom okruženju, mogu da imaju dalekosežne posledice.

Anarhističko pitanje i odgovor

Da li su anarhisti opasni?

silent-violent

Anarhističko pitanje i odgovor #16<br /> <br /> Naravno da jesu, ali ne zbog toga što su nasilni ili što su teroristi, već zbog svojih ideja. Nema ničeg opasnijeg u životu od onoga ko zna kako funkcioniše sistem i ko zna sa čime bi želeo da ga zameni. Anarhisti su opasni za one koji su na vlasti i koji poseduju moć jer mogu da vide kroz njihove spletke. Oni su opasni jer ih ne poštuju i ono za šta se zalažu. Posebno su opasni zbog ideja koje promovišu jer ohrabruju samo-aktivnost, direktnu akciju i direktnu demokratiju. Možete zamisliti koliku pretnju predstavlja neko ko veruje da obični ljudi mogu da organizuju sopstvene živote i da im za to nisu potrebni bogovi ni gospodari. Možete li da zamislite koliko je opasan neko ko želi da sruši sve hijearhije, da ukine Državu i namesto nje uspostavi Federaciju zajednica i radnih veća.

Anarhističko pitanje i odgovor

Ko ima koristi od terorizma?

silent-violent

Anarhističko pitanje i odgovor #15<br /> <br /> Bilo ko ko još uvek veruje da upotreba bezobzirnog terora kao strategije promoviše njihove ciljeve, treba samo da pogleda šta se desilo posle 11. septembra 2001. Država je bila u prilici da sa uspehom koristi pretnju terorizma za mobilizaciju ljudi i da ograniči, u nekim slučajevima čak i ukine, prava i slobode koje su pojedinci uživali decenijama unazad. Do radikalne egalitarne promene ne dolazi na osnovu kampanja koje su zasnovane na teroru, ona je posledica masovne akcije. Pokušavati da se dignu u vazduh društveni odnosi je podjednako nedostižno kao i pronalazak zlata na kraju duge. Ono što možda u početku izgleda kao privlačna ideja, neizbežno ide na ruku onih koji imaju moć. Strah od bezobzirnog terora tera ljude u naručje onih koji raspolažu sa moći. Moć možda proističe iz pruščane cevi onih ljudi koji kontrolišu Državu ili žele da je osvoje i transformišu da bi promovisali svoje ideološke stavove, ali tako se ne stvaraju zajednice zasnovane na egalitarnim principima. Teror je oružje Države i avangardističkih pokreta koji pokušavaju da destabilizuju Državu.

Anarhističko pitanje i odgovor

Da li anarhističko društvo može da postoji u jednom regionu ili jednoj zemlji ?

silent-violent

Anarhističko pitanje i odgovor #14<br /> <br /> Jedna od češćih zabluda koja se periodično javlja u anarhističkom pokretu jeste da anarhističko društvo ne može da postoji u jednoj zemlji ili jednom regionu. Neki anarhisti veruju da je globalna revolucija potrebna da bi se stvroilo anarhističko društvo. Oni čvrsto veruju da bi bilo koji pokušaj stvaranja anarhističkog društva unutar određenog regiona ili bivše nacionalne države, bio ugušen od strane snaga koje mu se protive. Iako sa istorijske tačke gledišta ni jedno anarhističko društvo nije postojalo tokom dužeg vremenskog perioda, ne postoje pravi razlozi zbog kojih jedno anarhističko društvo ne bi opstalo u početku i kasnije eventualno napredovalo.

Anarhističko pitanje i odgovor

Kako će anarhističko društvo odlučivati o tome šta će proizvoditi?

silent-violent

Anarhističko pitanje i odgovor #13<br /> <br /> Anarhistička zajdnica je zasnovana na principima zadovoljenja ljudskih potreba, a ne na stvaranju profita. Da li ta zajednica može da zadovolji potrebe ljudi koji žive u njoj, to prevashodno zavisi od raspoloživih resursa. Ukoliko raspolaže neophodnim resursima onda će potrebe njenih stanovnika/ca biti zadovoljene. Nažalost, većina zajednica će biti primorana da manipuliše resursima i potrebama pošto većina njih neće raspolagati resursima potrebnim za zadovoljenje svih potreba ljudi koji žive u njima. Pre nego što bilo kakva odluka bude donešena o tome kako će resursi biti alocirani, biće neophodno napraviti popis svih raspoloživih resursa u toj zajednici.