MekPravda?

2. juna biće deset godina od početka sukoba ubeđenja, između jedne od najvećih đubradi na planeti i dvoje nezaposlenih anarhista. Sve je počelo 1990. kada je McDonalds tužio zbog klevete malu anarhističku grupu London Greenpeace (koji nema veze sa Greenpeace UK). Dvoje od tih aktivista, Helen Steel i David Morris, odbili su da prestanu sa distribuiranjem navodno klevetničkog, opšte poznatog, letka koji je još uvek u opticaju, “Šta nije u redu sa McDonalds-om”. Maratonski okršaj između Davida i Golijata koji je otpčeo u sudnice, završio se na način koji je opisan kao “najgora korporativna PR katastrofa u istoriji” za McDonalds. 19. juna 1997, nakon suđenja koje je trajalo 314 dana (najduže suđenje zbog klevete u Engleskoj ikada), sudija Bell je presudio da je McDonalds-ov marketing “stvarao sliku o nutritivnim koristima njihove hrane (koja ima puno masti, soli, itd.) koje nisu odgovarale pravom stanju stvari”; da McDonalds “eksploatiše decu” svojom reklamnom strategijom; da su “odgovorni za namerno okrutno ophođenje prema životinjama”; i da “daju male plate, pomažući da se smanje primanja u prehrambenim delatnostima”. 31. marta 1999. Apelacioni sud je dodao svoju presudu na te poražavajuće nalaze. Trojica sudija lordova su presudili da je u redu komentar koji kaže da McDonalds-ovi radnici širom sveta “prolaze loše po pitanju plate i uslova”, i da je istina da “ako neko jede dovoljno McDonalds-ove hrane, da će se njegova ishrana sastojati od puno masti itd., sa veoma realnim rizikom od obolenja srca”. Ipak, sud je presudio da su Helen i Dave ipak oklevetali McDonalds po nekim pitanjima i naredio im da plate odštetu od £40.000 funti kompaniji vrednoj $35 milijardi dolara. Dvoje McKlevetnika su odbili da ima isplate i jedan peni. Evropski sud za ljudska prava je prihvatio žalbu da je suđenjem prekršen Član 6 “pravo na pošteno suđenje” i Član 10 “pravo na slobodu izražavanja”. Slučaj će biti saslušan u potpunosti na Evropskom sudu 7. septembra 2004.