Zabrane ulaska u Japan

Skoriji slučajevi zabrane ulaska u Japan zbog predstojećeg G8 samita Slučaj br. 1: Kim Ae Hwa, predstavnica korejske organizacije „Komitet azijskih žena“ (CAW)je 7. marta stigla na aerodrom Narita kako bi učestvovala na međunarodnoj konferenciji planiranoj za sledeći dan. Konferenciju je organizovala „Mreža za preispitivanje grupe G8“, grupa koja se protivi G8 samitu na jezeru Toja.

Kada je pokušala da pređe kapiju na aerodromu oko 16:40, biro za imigraciju je počeo da je ispituje i nije joj dozvoljeno da uđe u Japan. Gđica Ae Hwa je rekla da je članica CAW i da je htela da učestvuje na konferenciji, ali je imigracijski službenik zaključio da je svrha njene posete „nejasna“ i odbio da je pusti u zemlju tako da je morala da se vrati u Južnu Koreju iste večeri. 2 dana kasnije, 9. marta, gđica Ae Hwa je pokušala da uđe po drugi put na aerodrom Narita sa svojom pozivnicom. Ovoga puta, ušla je bez problema i mogla je da učestvuje u nekim delovima konferencije.

Slučaj br. 2:

Martin Kraemer, nemački aktivista i doktor agrikulture, je 10. marta pokušao brodom da uđe u luku Otaru preko Sahaline u Rusiji, a sa ciljem da učestvuje na konferenciji vezanoj za G8 u Saporu. Međutim, nadležni organ za pitanja imigracije mu je bez razloga uskratio dozvolu za ulaz. Martin je morao biti na brodu sve vreme dok su ga advokati ispitivali. ---Nadležni su insistirali na zabrani ulaska, tako da se Martin 14. marta vratio u Rusiju a zatim i u Nemačku.

Slučaj br. 3 :

Italijanski filozof Antonio Negri je planirao učešće na simpozijumu koji su organizovali Univerzitet u Tokiju, Kjoto univerzitetu i Nacionalni Univezitet lepih umetnosti i muzike u Tokiju, koji je bio zakazan za kraj marta. Negri je 1970ih bio optužen da je pomagao Crvene Brigade. Pre početka služenja kazne, izbegao je u Pariz, 1998. godine se vratio u Italiju, kada su ga zatvorili na nekovreme. 2003. je pomilovan, zatim se vratio u Pariz gde i danas živi. Japanska ambasada u Parizu mu je garantovala da mu za ulazak u Japan ne treba viza. Međutim, 17. marta, 2 dana pre planiranog polaska, Ministarstvo za inostrane poslove Japana je zaključilo da je, imajući u vidu pojačanu imigracijsku kontrolu povodom održavanja G8 samita, moguće da će Negriju biti zabranjen ulaz u Japan bez vize. Sledećeg dana, 18. marta, Ministarstvo je saopštilo organizatorima simpozijuma da se viza može izdati jedino uz saglasnost biroa za imigraciju pri Ministarstvu pravde. Tako da je bez saglasnosti biroa, japanska ambasada « u nemogućnosti » da Negriju izda vizu. Ministarstvo pravde je sa svoje strane zahtevalo da organizatori podnesu dokumente koji bi pokazali da je Negri bio politički kriminalac. Negri je mora da odustane od puta jer nije uspeo da sakupi potrebne dokumente u kratkom periodu pre početka simpozijuma.

Sledi pismo Antonija Negrija...

Pismo prijateljima u Japanu

Dragi prijatelji,

Niz nepredviđenih okolnosti nas obavezuju da odustanemo od puta u Japan, iako smo se jako radovali tamošnjem boravku, strastvenim diskusijama i intelektualnim kontaktima, međusobnoj saradnji.

Pre šest meseci smo se uz dragocenu pomoć Međunarodne kuće Japana raspitali i dobili informaciju da građani Evropske Unije ne trebaju vizu radi ulaska u Japan. Tačno smo se raspitali pri Ambasadi Japana u Parizu, tada to nije predstavljalo nikakav problem, bilo je savršeno.

Pre 2 dana, u ponedeljak 17. marta, iznenada su nam zatražili vizu, iako se uredba oko viza nije promenila. Požurili smo u Ambasadu, popunili sve potrebne formulare, podneli svu dokumentaciju, pozivnice, program, avionske karte. Juče su nam još zatražili gomilu dokumenata vezanih za Tonijevu političku prošlost i sudski status od 1970ih. To je ogromna dokumentacija, na italijanskom, koju u tom trenutku naravno nismo imali pri ruci. Ni jedna od 22 zemlje koje je Toni posetio u poslednjih 5 godina nam nije to tražila.

Avion je jutros krenuo, a mi smo ostali u Parizu. Činimo to sa ogromnim razočarenjem.

Želeli bismo da kažemo svima koji su doprineli organizaciji događaja svih ovih meseci (profesorka Kobata, profesor Išida, gdin Sonoda – koji nam je svakodnevno pomagao, prevodioci, kolege sa univerziteta, studenti), da cenimo njihova prijateljstva i da se nadamo da će se to prijateljstvo samo uvećavati u budućnosti. Dobro znamo koliko je njihov rad bio intezivan, i za to im skidamo kapu. Želimo da verujemo da je ovaj susret samo odgođen i da ćemo uskoro imati priliku da vas posetimo.

S poštovanjem i kajanjem,
Džudit Revel i Antonio Negri
U Parizu, 19. marta 2008. godine