Ungdomshuset - lična priča iz Kopenhagena
Prvog marta ujutro, dok sam sedeo na doručku sa Arapima, jedna žena nam je prevela vest sa mejnstrim radija u Kopenhagenu. Policija je napala skvot i hapsi svakog ko pridje toj oblasti. Njena namera je bila da nas upozori jer smo stranci, da ne bismo doživeli deportaciju. Nedugo zatim sam se rastao sa poznanicima jer sam osećao grižu savesti jer sedim negde dok se ljudi bore a pomogli su mi kad sam došao u Kopenhagen.
Krenuo sam da vidim da li je toliko opasno kao što je na radiju javljeno a i mesto za doručak je bilo na samo 500m od demonstracija. Shvatio sam da radio širi paniku u interesu državnih organa, ljudi su se normalno kretali unaokolo iako nisu imali veze sa demonstrantima. Policija je jurila demonstrante, mlade i pankere, a ne prolaznike. U toj ulici sam zatekao par stotina ljudi koji su se sukobljavali sa pandurima u rano jutro. Ja sam stigao oko pola 10 a borba je već trajala, tako da mi je bilo drago da vidim toliki broj ljudi tako rano.
Uglavnom, bacali smo kamenice na pandure i njihova zaštitna vozila pa onda bežali, pravili barikade od materijala za renoviranje obližnje zgrade a dobro su poslužili i kontejneri. Otprilike na svakih 15 minuta, panduri su jurišali vozilima na nas, jednom su i udarili jednog dečka tako da je odleteo par metara, pokušavali su da opkole ljude dolazeći vozilima iz raznih ulica. Medjutim, nisu toliko brzi i treba im vreme da iskoče iz vozila i da trče za ljudima tako da većina ljudi uspe da pobegne. Imali su oko 20 zaštićenih vozila za borbu sa demonstrantima. Jednu barikadu su brzo uklonili a drugu su kasnije uklanjali specijalnim vozilom oko sat vremena, nakon što su poterali demonstrante dalje i zaprečili ulicu.
Može se reći da su panduri bolje koordinisani od demonstranata, ali i da im se cela strategija zasniva na korišćenju mehanizacije. Molotovi po točkovima bi ih onemogućili da koriste vozila i automatski bi morali da odustanu od takve strategije a oklopljenim pandurima ne bi bilo lako da stalno trče za ljudima. Korišćenje kamenica protiv takvih vozila za mene nije imalo smisla osim što će uhapšeni dobiti veću kaznu za napad kamenom. Osim što se videlo da panduri imaju zaštitu preko celog tela ispod svoje uniforme, imali su i pištolje (ne sećam se da li su miloševićevi panduri nosili pištolje na demosima), imali su kacige ali ne i standardne štitove. Bolja koordinacija bi dovela i do toga da se shvati da je bolje totalno srediti 10 pandura u okolnoj ulici i uzeti im opremu i vozilo nego se rokati kamenjem u glavnoj ulici sa gomilom zaštićenih vozila.
Tako je borba trajala do 11 sati, kada sam se izdvojio iz te grupe jer sam želeo da pridjem što bliže kući da vidim šta se tamo izdešavalo. Tako sam otišao okolnim ulicama i video da su panduri napravili obruč na oko 50m od kuće. Na krovu je jedan od njih snimao kamerom šta se sve nalazi tamo (mnogo kamenica, wc šolja, stari kompjuter, flaše sa farbom... sve su sakupili za borbu) verovatno da bi se to kasnije koristilo na sudu protiv skvotera. Takodje i idioti sa fantomkama su unosili u svoj kombi džakove sa zaplenjenim stvarima. Tu je takodje bilo par stotina demonstranata koji su celo vreme stajali, gledali, pili pivo, zezali se... i tako. Tu su bili stacionirani i mediji. Tada je trajalo pomeranje barikade od sat vremena i pošto sam uvideo da više nema borbe, rešio sam da odem.
Bilo je pola jedan po podne. Skočio sam do interneta da objavim kratko vest o tome a zatim otišao na mesto za moj dnevni boravak i večeru. Na internetu sam video da su najavljene demonstracije u 17h na trgu koji je na 200m od mene, ali pošto je taj trg nezgodan za bežanje rešio sam da ne odem. Delimično zato što bi me nakon deportacije iz Danske sačekao srpski srednjevekovni pritvor ili zatvor a i zbog toga što sam video da kamenjem ne mogu ništa protiv pandura a ljude ne poznajem da bih se sa njima organizovao niti imam sredstva da sam skenjam pandure. Mogu samo da pravim broj na demosu a za to bih rizikovao pomenuti povratak u srednji vek. Onda sam počeo da pratim direktan prenos demosa na TV-u a u 18h pa do jedan u noć kroz prozor jer se ulica gde sam bio nalazi izmedju pomenutog trga i ulice gde su takodje bile demonstracije.
U 18h su mladi napravili barikadu i zapalili je a kasnije su se pojavili panduri da se obračunaju sa njima. To je trajalo do posle ponoći, jurnjava po okolnim ulicama, demonstranti su bacali kamenice a panduri suzavac... Ovi popodnevni demosi su bili sa većim brojem ljudi nego prepodnevni, bila je žešća borba jer su se koristili i molotovi i a za barikade su koristili i par zapaljenih automobila.
Oko ponoći je suzavac ušao u prostor gde sam bio tako da smo i mi malo jurili da peremo oči. Do 21h je uhapšeno oko 160 ljudi a do kraja noći 217. Uveče su mediji objavili da je došlo do demosa solidarnosti u Stokholmu, Oslu, Geteborgu, Berlinu i Beču, ispred danskih ambasada. Oko ponoći grupa mladih je zauzela jednu školu ali su kasnije isterani od strane policije. U 22h su organizovane demonstracije i ispred gradskog veća, tako da je u stvari protest postojao na više mesta u gradu.
Danas sam saznao da su sledeće demonstracije zakazane za subotu u 14h iako sam mislio da će nastaviti sledeći dan. Jedna grupa kreće iz Kristijanije a druga sa jednog trga u centru grada a ide se na trg gde je gradsko veće gde će držati govor odnosno verovatno iznositi svoje zahteve. Vlast se pak celo vreme preko medija ponaša veselo i osiono, medij koji je davao direktan prenos nijednom nije intervjuisao demonstrante već samo prikazivao borbu i intervjuisao gradonačelnicu i šefa policije kao i hrišćansku zajednicu koja je kupila kuću. Time mediji pomažu elitama da narod prihvati akciju policije kao neophodnu "ne bi li se zaveo red i poštovale sudske odluke".
Drugi mediji su u okviru svojih vesti, kada izveštavaju o demosu, intervjuisali ukratko omladince a i gimnazijalce koji su izveli jedan perfomans. U današnjim novinama sam ujutro video naslove tipa "Haos u Kopenhagenu"; a da bi se uklonio "haos", jelte, "neophodna je akcija pandura" zarad stvaranja kapitalističkog reda i mira.
U svakom slučaju, smeta mi što nisam učestvovao uveče na demosu, ali to je posledica ilegalnog življenja i pretećeg maltretiranja u Srbiji. Ali, sa druge strane, da li je bolje biti kad tad uhapšen glupim legitimisanjem na ulici i završiti u Srbiji ili biti uhapšen u akcijama za odbranu ideje koja je slična mojoj? Plus su ljudi iz Ungdomshuseta mnogo boljeg mentaliteta nego skvoteri u nemačkom govornom području Evrope, tako da bih trebao da ih pomognem i da nemam veze sa takvom idejom. Ljudima u nevolji treba pomoći, ali treba naći način koji osoba nadje za prikladan. Ljudi sa evropskim papirima mogu da idu u otvoren sukob sa pandurima dok ilegalci mogu da nadju drugačiji tip akcije...
Najodgovornije osobe za napad na skvotere jesu gradonačelnica Ritt Bjerregaard, šef policije Per Larsen i šefica verske zajednice "Faderhuset" Ruth Evensen. Gradonačelnica, kao predstavnica političke elite, želi da uništi omladinski centar gde ljudi žive drugačije od ostalih u vladajućem kapitalizmu. Hegemonija pokazuje kakva je kapitalistička demokratija. Šef policije kao desna ruka, egzekutor, vladajuće klase. A šefica verske zajednice kao saradnik vladajuće klase i njihovih represivnih organa kada pokušavaju da ukinu politički nepodoban omladinski centar. Jasno je da je gradska vlast prodala kuću da bi namlatila lovu i da bi imala razlog da pošalje policiju nepodobnima.
Vidi još: Ungdomshuset na vikipediji