Održani protesti protiv krzna u tri sibirska grada

21. januara (Novosibirsk), 24., 25. januara (Prokopjevsk) i 26.januara (Barnaul) održani su protesti protiv nehumanog tretiranja životinja u industriji krzna, isto tako i protiv surovog postupanja sa životinjama, koje se uzgajaju na farmama za uzgoj životinja sa skupocenim krznom, kao i onih koje se radi krzna love zamkama.

Tih dana su aktivisti za zaštitu prava životinja izašli na gradske ulice i delili letke s pozivom na odustajanje od nošenja krzna i lepili nalepnice „Njen {životinje} život je važniji od bunde!“. Akcije su vremenski prilagođene međunarodnoj Kampanji protiv krzna, koja traje od 23. do 30. januara. Aktivsti iz sibirskih gradova podržali su aktiviste iz drugih regiona, još jednom dokazavši da alternativa krznu postoji.

U prirodi životinje žive na prostoru 5 - 20 km2, uživajući komotan način života. Na farmama za uzgoj u kavezima su primorane da dele prostor 0,33 – 0,6 m2 zajedno sa dva-tri rođaka. Kao posledicu životinje doživljavaju ogroman stres, kod njih se javlja agresija, neprirodno ponašanje, sve do kanibalizma. Radi uštede prostora kavezi su raspoređeni na nekoliko nivoa. Izmet životinja pada na niže spratove, gde stvara nepodnošljive uslove života. Posle nekoliko meseci patnje životinje se vode na ubijanje.

U mnogim zemljama koristi se metoda ubijanja životinja električnim šokom. Pri tome se elektrode stavljaju u usta i analni otvor, a žrtva, shvatajući šta će da se desi, umire od srčanog udara. Često se za životinje spravlja injekcija, koja u organizam uvodi otrov. Posle nekoliko minuta agonije životinja ugine. U nekim slučajevima se radi neoštećivanja krzna primenjuje gušenje.

Prilikom držanja životinja na farmama u životnu sredinu se ispuštaju ogromne količine azota, fosfora, amonijaka, koji zagađuju reke, jezera, vazduh, zemlju. Pri obradi krzna koriste se kaustičke hemikalije i niz drugih materija koje zagađuju okolinu.

Za izradu jedne bunde ubije se: 60-700 samura, 10-20 lisica, 30-40 kunića, 30-200 činčila, 200-400 veverica.

Aktivist iz Novosibirska Konstantin Osmolovski naglašava: „Alternative prirodnim krznima jesu pronađene! Savremeni veštački materijali u mnogome imaju prednost nad krznom po kvalitetu, primeni i ceni. Kompaktnija tkanina, više slojeva, čine odeću toplijom i prilagođenom surovim sibirskim uslovima. Napravite  svoj izbor u korist života životinja! To je tako jednostavno“.

Aktivisti za prava životinja u zemljama Federacije tek su nedavno zauzeli aktivniji stav. U Moskvi i Sankt-Peterburgu skoro svaki događaj, u tom slučaju ili generalno povezan s krznom, propraćen je protestima.

Kao rezultat aktivističkog angažovanja u mnogim zemljama, u Velikoj Britaniji i Austriji uzgoj životinja sa skupocenim krznom je zabranjen. U nekoliko zemalja EU do 2008. godine biće isto tako zabranjeno postojanje farmi za uzgoj životinja krznašica. Zamke, koje su za sada dozvoljene u Rusiji, već je zabranjeno koristiti u 88 zemalja .

Aktivisti u Rusiji i zemljama-članicama Federacije odlučni su da se izbore za zabranu uzgoja životinja sa krznom i upotrebu zamki.

Ljudmila Požidajeva