"Ni jedan manevar nas neće naterati da odustanemo!"

Francuska: saopštenje Alternative Libertaire-a

U svojoj kratkoj izjavi od petka 31. marta, Žak Širak je predočio konfliktne informacije: on je potpisivao zakon o "jednakim šansama" ali je izjavio da mu je neophodna hitna izmena. Ova očigledna kontradikcija prikriva manevar - da se podeli i de-mobiliše pokret protiv CPE-a [Ugovor o prvom zaposlenju]. - Malo toga menja to što je probni period smanjen na jednu godinu. Umesto rizikovanja da se bude otpušten/a nakon 23 meseca i potom ponovo zapošljen/a 3 meseca kasnije, sada će to važiti nakon 11 meseci. I dalje nema opravdanja za 12-mesečni probni period.

• Nismo informisani o tome kako će tačno biti moguće koristiti "pravo da znamo razlog otpuštanja". Šefovi ni na koji način neće biti u obavezi da opravdaju nečije otpuštanje. Stoga će biti nemoguće žaliti se sudu za zapošljavanje i možete biti otpušteni iz jednostavnog razloga što niste po volji nekog šefa.

Sem toga, borba protiv CPE-a samo je jedan element u opštoj borbi protiv prekatireta. CNE [Ugovor o novom zaposlenju] nije doveden u pitanje, niti je to učinjeno sa bilo kojim drugim vidom prekariteta, bilo u javnom sektoru ili u privatnom. Mladi će možda uspeti da se spasu od CPE-a, samo da bi naleteli na CNE.

Dani lokalnih akcija ne vode nikuda

Prekaritet ni na koji način nije pitanje sudbine. To je politički izbor koji je suštinski za obezbeđivanje radne snage koja je poslušna i koja nije u stanju da se odbrani. U vremenima poput ovog, moramo da se setimo Prvog svetskog rata da bismo pronašli onoliko bede koliko je ima danas. U tom svetlu, ovi dani lokalnih akcija nisu dovoljni. Jedino udaranjem kapitalista tamo gde ih boli (po njihovim novčanicima) i blokiranjem ekonomije možemo da odbijemo kapitaliste. Tokom maja-juna 2003, dok smo smenjivali intenzivne sa manje intenzivnim trenucima na kraju smo izgubili bitku za penzije.

Sigurno, nema svrhe ni u samozadovoljnom pozivanju na generalni štrajk u svim sektorima. Ono što nam je potrebno jeste da se osiguramo da trajk može biti izgrađen, a da ljudi ne budu demoralisani ako do toga ne dođe dovoljno brzo.

Generalni štrajk ne može biti dekretiran, on mora biti izgrađen

Ukoliko želimo da imamo lokalne mobilizacije, one moraju biti iskorišćene da bi se izgradio veći pokret. Zato što ni pod kojim okolnostima borba ne može biti delegirana!

• Svuda, u našim gradovima i u našim susedstvima i na radnim mestima, od suštinskog je značaja da pokušamo da organizujemo Generalne skupštine koje će se sastajati što je moguće redovnije, združujući studente/kinje i srednjoškolce/ke sa radnicima/ama sa ciljem da se organizuju akcije informisanja i mobilizacije, ističući potrebu da se radi na otvorenom (open-ended: organizovanom tako da dopusti naknadna prilagođavanja na promenjene okolnosti, prim. prev.) Generalnom štrajku sa kojim mora biti nastavljeno sve dok ne pobedimo.

• Već smo u poziciji da svuda umnožimo zajedničke akcije u borbi sa studentima/kinjama i srednoškocima/kama. Prekidi, blokade, apeli i dani "mrtvog grada", sa ciljem da se kreira maksimalni uticaj usmeren na strpljivu izgradnju naše snage do nivoa kada ćemo moći da ostvarimo uspeh.

• I pored organizovanja borbe, Generalne skupštine mogu takođe da se pozabave i sa jednako fundamentalnom debatom. Borba protiv prekariteta ne može biti ograničena na protestovanje protiv CPE-a. Ukoliko ostvare koordinaciju, Generalne skupštine mogu stvarno da se uhvate u koštac sa [tim] pitanjem i da u prvi plan izbace platformu sa zahtevima protiv prekariteta, koja može biti osnova za pravu alternativu, da bi se prekinulo sa logikom socijalne regresije koju nam kapitalisti i vlade koje su u njihvooj službi predugo nameću.
   
  Režim je u krizi, ne možemo ništa da očekujemo od partija sa levice

Ovaj režim poznat kao demokratija, čija je svrha da čitavoj populaciji nameće zakon koji je odbačen u masovnim razmerama, približava se svom poslednjem dahu. Sukob između vladajućih klasa i stanovništva povodom penzija, Evropskog ustava ili CPE-a dobro ilustruje da je ovo lažna demokratija. Ne smo da vladaju bez naroda, oni konstantno vladaju protiv naroda! Kapitalisti su dobro predstavljeni... radnici/e, nisu uopšte. I ako se Socijalistička partija i njeni sateliti (Francuska komunistička partija, Zleni, i tako dalje) vrate na vlast jednog dana, ništa se neće promenit!

Ove institucije republike su danas uzdrmane krizom legitimiteta. Apsolutno je besmisleno učestvovati u njima ukoliko želimo da promenimo društvo. Sasvim suprotno, suštinski je važno da njihove funkcije budu radikalno dovedene u pitanje, da dovedemo u pitanje njihovu lažnu demokratsku prirodu.

Ulog je opšta optužba kapitalizma, borba za re-distribuciju bogatstva i rada. To je povraćaj kontrole nad sredstvima za proizvodnju.

To je socijalizam i samo-upravljanje.

Alternative Libertaire
3. April 2006.

http://www.alternativelibertaire.org

Prevod sa engleskog KONTRAPUNKT.
Prevod sa francuskog na engleski jezik: FdCA - Međunarodni odnosi