Kolumbova bista ofarbana u crveno
[9. oktobar 2006.] Jutros oko 3 sata, u sevenom delu Bruklina, statua Kristofera Kolumba je prelivena crvenom bojom. Ovom simboličnom akcijom proslavljeni su zajednički napori u borbi za kolektivno oslobođenje. 
Danas dok ova zemlja proslavlja nasleđe evropskog carstva i Kristofera Kolumba, nastavlja se sa kolonizacijom ovog i ostalih kontinenta i sa tom praksom se mora odmah prestati. Ljudi moraju da se posvete reparacijama i odgovornim komunalnim odnosima. Svedoci smo tekuće eksploatacije nad ljudima obojene boje kože u SAD putem industrijalizovanog kompleksa zatvora/porobljavanja, rata protiv Iraka (uključujući ekomonkse šeme), i aktuelne džentrifikacije zahvljaujući genocidu izvršenom nad zajednicama koje se nalaze na obalama zaliva. Naše srednje škole još uvek predaju istoriju laži o belačkoj superiornosti i svemu onome u čemu su belci privilegovani na račun ljudi obojene boje kože. Na ovaj Kolumbov Dan mi, umesto toga, podsećamo na naš pozv na akciju da srušimo sisteme belačke moći i da zaista zagovaramo društvenu pravdu za sve!
Bruklinški srdnjoškolci/ke odbacuju Kolumbov Dan
Email: sofiajt (nospam) yahoo.com (verified) 09 Oct 2006
Bruklin, Mas – Udruženje plemenske zajednice (Tribal Community Alliance), đačka organizacije bruklinških srednjoškolaca koja radi na podizanju svesnosti o domorodačkim pravima, povela je prijatelje i pristalice na protest protiv praznovanja Kolumbovog Dana. Stojeći na Kulidž Korneru sa banerima na kojima je pisalo "Prestanite sa proslavljanjem genocida" i "Pružite podršku Danu domorodačkog naroda", demonstranti/kinje su se suprotstavili/e, po njihovim rečima, pogrešnom prikazivanju istorije.
“Mislim da je 99% onoga što ljudi misle o Kolumbu pogrešno", rekla je Emili Mekloglin, 16-godišnjakinja, učenica bruklinške srednje škole. "On nije imao odlične odnose sa američkim Indijancima i definitivno nije bio heroj. Ne bi ga trebalo slaviti."
Emili se aktivirala u Udruženju plemenske zajednice kada je jedna od njenih najboljih prijateljica, Ališa Muča, 16-godišnjakinja, otkrila pre oko godinu dana da je delom Indijanka. Ališa je odgojena kao polubelkinja, ali u stvarnosti njen otac je crnačkog porkela a majka joj je Afro Amerikanka, Čiroki, i Mohikanka po poreklu. Dve prijateljica su počele da postavljaju pitanja i veoma su se zainteresovale za borbe američkih Indijanaca, njihvu kulturu i istoriju; stvari koje ih nisu naučili u školi.
"Želim da ljudi shvate da mesto na kome žive je mesto na kome su ljudi poubijani, silovani, gde su porodice rasturane. Oni ne shvataju da se genocid desio ovde. Oni misle da se to desilo samo u drugim zemljama", rekla je Ališa, sada već jedan od vodećih organizatora Udruženja plemenske zajednice. Rekla je da se iz petnih žila trudi da se ne uzbudi tokom časova istorije i suprotstavi se uobičajenim pogrešnim predstavama njenih odeljenskih drugova i drugarica o borbama domorodačkog naroda.
“Samo podizanje svesnosti kod ljudi je važno zato što mnogi ljudi ne znaju. Šokirala sam se kada sam saznala da živim u zemlji koja je zapravo osnovana na genocidu," rekla je Emili, "U osnovnoj školi su nas naučili brojnim lažima. To je suludo. Oni vam govore da su hodočasnici bili dobri ljudi koji nikome ne nanose zlo, a ponekad čak predstavljaju američke Indijance kao neprijatelje."
Iako mnogi slučajni prolaznici nisu razumeli gledište učenika/ca, drugi su potpuno podržali njihove namere. "Kolumbo je bio kasapin i trgovac robljem", rekla je Vion Diku, 46-godišnjakinja, iz Njutona. "On je došao ovde zbog profita i nije bio prvi koji došao ovamo. Ljudi su dolazili ovde još od vremena Feničana. Oni su dolazili ovde hiljadama godina, tako da on nije veliki pronalazač."
Ona i njen muž su se potrudili da kažu svojoj deci ono što ih nisu naučili u školi, o tome kako su desetine miliona domorodaca nastradale nakon dolaska portugalskih, španskih i engleskin osvajača. Ona je objasnila kako se u Novom Meksiku, odakle je njena porodica, više zna o tome da Kolumbo nije bio herojska ličnost. "Generalno gledano, istoriju pišu ljudi koji su pobedili i koje su još uvek tu. Istoriju poseduju ljudi na vlasti", rekla je.
"Ja sam odgojena kao i svi drugi. Imala sam određenu predstavu o Danu zahvalnosti i Kolumbovom Danu," rekla je Ališa. "Bilo mi je lepo sa mojim neznanjem, ali sada sam srećna zato što znam. Da više nemam povez preko očiju."
Ališa je rekla da joj je čitanje knjiga poput Američkog holokausta i Narodne istorije Sjednjenih Država Hauarda Zina pomoglo da sazna istinu i da se saživi sa patnjom sopstvenog naroda. U jednom odlomku Zinove knjige se kaže: "Sada, sa svoje baze na Haitiju, Kolumbo je slao ekspediciju za ekspedicijom u unutrašnjost. One nisu uspevale da pronađu zlato, ali su morale da popune brodove koji su se vraćali za Španiju sa nekom vrstom dividende. 1495. godine, oni su krenuli u veliku raciju, uhvatili petnaest hiljada aravačkih muškaraca, žena i dece, stavili ih u kaveze koje su čuvali Španci i psi, i onda odabrali pet stotina najboljih uzoraka koji će biti ukrcani na brodove. Od tih pet stotina, dve stotine je umrlo tokom puta. Ostali su živi stigli u Španiju gde su stavljeni na prodaju od strane gradskog arhiđakona, koji je zabeležio da, iako su robovi 'goli kao od majke rođeni', nisu pokazivali 'ništa više stida od životinja'. Kolumbo je kasnije napisao: "Nastavimo u ime svetog trojstva da šaljemo robove koji se mogu prodati."
Ritu Sing, 19-godišnjakinja iz Indije, bila je impresionirana prisustvom učenika/ca bruklinške srednje škole i saglasila se s tim da imperijalne sile često pokušavaju da preprave istoriju kao što su to pokušali da urade Britanci u njenoj zemlji. Ona je rekla da je većina indijske istorije, koja je uglavnom počivala na usmenoj tradiciji, izgubljena zbog britanske okupacije Indije od 1773. do 1974. i škola kojima su upravljali Britanci. "Moji rođaci idu u škole za koje znam da pokušavaju da re-evaluiraju časove istorije," rekla je. Ponovno pisanje indijske istorije nije proteklo bez kontroverzi, ipak, kao što pokazuju nedavni izveštaji o nacionalističkim grupama koje pokušavaju da opovrgnu migraciju arijevskih grupa u Indiju koje su između ostalog, uspostavile sistem kasti da bi podčinili tamošnje urođeničke grupe.
Članovi/ice Udruženja plemenske zajednice se nadaju da će u Masačusetsu Kolumbov Dan na kraju ipak biti zamenjen Danom domorodačkog naroda kao što je to učinjeno u Porto Riku i većini latino-američkih zemalja. "Američki Indijanci žive u najgorem mogućem siromaštvu koje poznaje ova zemlja. Oni su ljudi koji su najugnjeteniji, najviše zaboravljeni, najviše maltretirani od strane ove vlade. A ljudi su zaboravili na njih", rekla je Ališa.
Izvori: http://boston.indymedia.org/...
http://www.infoshop.org/...