Izveštaj iz Nemačke #6
Petak, 8. jun 2007.
Svim anarhistima u SAD,
Ako nam unskraćuju informacije o našoj kulturi, našim ljudima i našoj revoluciji onda nam uskraćuju nešto iz čega možemo crpsti nadu. Korporativni mediji su korporativni mediji i oni nam NIKADA neće pružiti to zadovoljstvo, niti će nam pružiti revoluciju kojoj se treba 'prikjlučiti'. Tako da, molim vas, nemojte da se žalite i da kukate zato što ne izveštavaju dovoljno. Korporativni mediji su najmoćnije oružje sistema i oni ga dobro koriste. U tom pogledu: Nemačka je puna stvari koje bi trebalo svima da vam daju razloga za nadu. Ja se trenutno nalazim u ORGOMNOM skvotu, pošto me je unutra uveo totalni stranac. Oko mene su anarhisti. Zahvaljujući razgovorima koje sam ovde vodila saznala sam da nikada do sada nije postojao toliki crni blok kakav je viđen 2. juna u Rostoku. Bila sam deo nečega što je ovde bez presedana, nečega što mislim da nikad nisam ni sanjala. Nekoliko blokova dalje je park kroz koji je nekada prolazio zid između Istočne i Zapadne Nemačke. Nakon kolapsa Istočne [Nemačke] zauzeto je 200 kuća. Dok vlada sistematski pokušava da ih slomi, one koje opstaju plodni su centri revolucije. To su živi primeri sveta koji želimo da izgradimo. 'Leva scena' ovde nije nešto što se večito nada da će najzad učiniti nešto, ona jeste nešto. To JESTE novi svet. I to je vođenje RATA protiv države.
Ne mogu vam reći koliko puta sam čula da se ono što se dešava u Evropi opisuje kao rat. Ukoliko ste pogledali neki od snimaka i pročitali neki od izveštaja mislim da možete razumeti. Država je u ofanzivi i sada je ekstrmno kritično vreme. Za svaki Ungdomshuset koji je iseljen hiljade ljudi se radikalizuje. Svaka bitka dovodi sve više ljudi u prve redove borbe. Kapitalizam pokušava da likvidira otpor zato što je upravo sada izložen pretnji sa kakvom se nije suočavao u prošlosti. Čitav svet je direktno pogođen njegovim posledicama i sistemu je postalo sve teže i teže da ljude drži u neznanju.
U SAD mi smo takođe nadomak kritičnog vremena. Po prvi put za 40 godina javio se manjak poverenja u obe partije naše vlade. Mada ovo samo po sebi nije dovoljno, to je prilika poput one koju su naši roditelji imali u 60im. Dok su je oni uprskali, mi nećemo. 'Klimatske promene' polako bude ljude iz sna. Liberali lagano, lagano, lagano, prihvataju stvari koje su im nekada bile 'nasilne' kao 'ne-nasilne'. Mi treba da uništimo ta dva koncepta i da pokažemo da je otpor otpor a revolucija revolucija. U Nemačkoj, svaki put kada liberali osude 'nasilne' anarhiste oni DAJU Državi još municije protiv nas i, zapravo, protiv sebe zato što su toliko neobavešteni da bi videli šta se dešava. Potpuno je ista stvar i u našoj zemlji.
Mi u SAD imamo istoriju anarhističke borbe protiv Države. Zbog toga, Država je učinila sve što može da bi nas demonizovala u očima stanovništva. To su radili zato što su anarhisti oduvek postojali i sve dok tako bude oni će se uvek boriti. Liberali su internalizovali Državnu propagandu i žive u iluziji da su, u nekom trenutku u ružučastoj prošlosti, tirani pasivno skidani [sa vlasti]. Liberali porede svoje akcije sa akcijama Matina Lutera Kinga ali ne uspevaju da vide da ukoliko bi King ikada otišao do pandura iz Selme (grad u srcu Alabame, nap. prev.) i rekao 'Ja sam spreman da budem uhapšen da bih na simboličana način izrazio protest" taj pandur iz Selme bi ga prebio na mrtvo ime. Liberale nikad ne pretuku na mrtvo ime. Njihov otpor se prašta i i podstiče od strane Države baš zato što ne uključuje bilo kakav rizik bilo za nju samu bilo za liberale i apsolutno nema šanse da ikada promeni bilo šta.
Shvatimo da smo povezani sa anarhistima širom sveta. Shvatimo da je revolucija u stvari u toku. Presecimo i oslobodimo inhibicije u SAD i proširimo borbu tamo gde je najpotrebnija: u centar međunarodnog kapitalizma.
Uslediće još jedan izveštaj i posle toga sam gotova.
S ljubavlju,
Annie