Izveštaj američke anarhistkinje #4
Postoji jedna nemačka reč koju izgleda da uvek dobro izražava engleska reč “stres”. “Bilo je jako stresno”, tako dosta ljudi opisuje ono što se dešavalo u Hamburgu. Čula sam priču od jedne vile koju često zamišljam da je policija napada zgradu u kojoj sam odsela. Prema priči te vile, izgleda da su neki opasni anarhisti bežali sa zapaljenih barikada dok ih je gonila policija. Videla sam sliku u novinama na kojoj je svinja sa natečenim očima, verovatno od biber-spreja. Ta svinja je stajala ispred moje zgrade. Kasnije je, reče mi vila, vodeni top pucao na zgradu. Sve je ovo laž.
Juče su održane demonstracije koje su krenule od skvota Rote Flora pa do zatvora. Sve vreme smo bili opkoljeni brojno moćnijom policijom. Izgleda da je ovde uobičajeno da se ljudi dogovaraju o uslovima i maršrutama sa policijom, pa čak i kad su u pitanju spontane demonstracije. Kada smo stigli do zatvora, naš “predstavnik” se obratio policiji rekavši da su zvanično završene naše demonstracije. Nakon što smo se razišli, panduri su ostali tamo gde su i bili. To me je totalno zbunilo. Isto se desilo i na demonstracijama protiv ASENa. Prošle noći samo smo se vratili u Floru i aktivirali vatromete. Na demonstracijama protiv ASENa je bilo onako kako sam opisala u prošlom izveštaju. A panduri, kad čuju da je "legalni" ili "dogovoreni" protest završen, opšte ne reaguju. To mi je jako interesantno kada se uporedi sa time kako se stvari odvijaju u SAD-u.
Pretpostavimo da grupa “Svet ne može da čeka” nije bila paravan za psihotične maoiste i da je umesto toga bila nedogmatska, fleksibilna, koalicija ljudi otvorenog uma koji su iskreno želeli da sruše kapitalizam. Pretvarajmo se da su izveli takve demonstracije u kojima su se svi dogovorili da se ništa “nelegalno” ne desi dok traje “legalni” marš. Takođe se pretvarajmo da su svi učesnici protesta znali da postoje vreme i mesto za “ilegalne” akcije i da svi koji ne žele da učestvuju u njima neće prosuđivati, osuđivati ili izdvajati one koji to žele. Preko 10.000 ljudi je učestvovalo u demonstracijama protiv ASEMa, a preko 1000 njih se uključilo u zabavu koja je potom usledila. Treba vremena da se taj broj od 1000 (i više) ljudi uveća, što može da se desi samo u tolerantnoj sredini. Tih 10.000, u poređenju sa nasumično izabranih 10.000 u SAD, su bili puno tolerantniji. Uz dovoljno vremena, taj broj 1.000 može da naraste koliko god to želi.
Juče je bilo mirno, sem što je dvoje ljudi uhapšeno. Uglavnom su svi pušteni iz zatvora. Niko neće biti zatvoren na 14 dana, što su Nemci predviđali da će se desiti mnogima. Ljudi u Flori misle da je to dokaz da vršimo veliki pritisak napoliciju. Ipak, nekolicina ljudi je dobila zabranu ulaska u Šternshanca i centar grada. Juče ujutru je jedna osoba uhapšena zbog kršenja te zabrane. Trenutno se na sudu osporava ta zabrana jer verovatno nije “legalna”.
Jutros sam napustila Hamburg. Tip u pekari mi je dao 3 kroasana po ceni jednog. Presvukla sam se i na putu do metroa me nije pratila policija u civilu. Ti u civilu su u poslednje vreme svuda, što nam stvara dosta stresa. Metro je bio pun policije. Kada sam uhvatila voz za Rostok, videla sam policiju na oba ulaza do keja. Svaka stanica do Rostoka je vrvela od policije. Ali sam ipak stigla bez problema na mesto okupljanja u Rostoku.
Išla sam ulicom Bertolta Brehta (što je jako zgodno) tražeći centar. A onda sam ugledala staru komunističko-kubističku-bezdušnu zgradu sa koje se vijorila crveno crna zastava. To je stara škola koju su prefarbali, što joj je dalo malo duha. Ovde ima 50 soba, svaka je iskorišćena. Ljudi još nisu počeli da dolaze u velikim naletima, ali kako se približava 2. jun, prvi dan za akcije ovde u Rostoku, možemo očekivati više ljudi. Neko mi reče da u okolini ima dosta fašista, i da su ranije, kada još nije bilo puno ljudi, bacali kamenje na prozore. Za sada su nas nacisti ostavili na miru, ali biću u pripravnosti, što bi i ostali trebalo da budu.
Sutra ću pomagati u kampovima i pisaću kako im ide. U jednom kampu je policija zaplenila bicikle pod izgovorom da su ukradeni pre 30 godina. Kod drugog je policija napravila kontrolne punktove kako bi odvraćali ljude. Neke su ljude zadržali jer su pokušali da uđu, ali niko nije uhapšen. Videćemo kako ću proći sutra.
Ako ovde dođe 100.000 ljudi, ne samo da ćemo imati šanse, već ćemo moći da radimo šta želimo.
Do sledećeg puta,
Annie Nimmety