Izjava ekološkog protestnog kampa u Angarsku, Sibir

U zoru 21. jula u 5 sati naš usnuli kamp je brutalno napadnut. Neka đubrad su odjednom srušila naše šatore, zapalila i pokrala naše stvari, pretukla nas dok smo spavali u našim šatorima sa palicama, čekićima, pajserima, nogama. Istovremeno su pakosno psovali Antifa. Strahovita i promišljena okrutnost njihovog napada otklanja svaku sumnju u to da li se tu radilo o delu nekih običnih huligana, jer to je bila osmišljena akcija nacista. Neophodno je napomenuti dugo (više od pola sata) nepojavljivanje policije na mestu zločina, i pokušaje koji su usledili od strane policije da opovrgnu bilo kakvo postojanje nacističkih grupacija u Angarsku, kao i pritisak predstavnika policije i Kancelarije javnog tužioca na kampere da ne prave javni skandal i da izbegavaju bilo kakvu komunikaciju sa novinarima. Ali mi ne možemo da ćtimo zato što iz nas izbija indignacija i želja za odmazdom. Sinoć smo izgubili našeg druga: Ilju Borodaenka, anarhistu, člana Autonomne akcije iz Nakhodka koji je umro zbog kraniocerebralne traume (nespojive sa životom) i nasilničkog premlaćivanja. Te noći on i još dva kampera su bili na dužnosti i Ilja je bio prvi koji se suočio sa nacističkim ološem. Neki prijatelji su poslati u bolnicu teškom stanju (sa potresom mozga i prelomima ruku i nogu). Naši šatori su isečeni i zapaljeni, zastave ukradene.

U svakom slučaju mi ništa nećemo zaboraviti i nećemo oprostiti smrt Ilje Borodaenka njegovim ubicama (bez obzira na uspeh ili neuspeh zvaničnog represivnog sistema koji istražuje zločin). Mi nećemo prestati sa našim aktivnostima u našem ekološkom kampu, mi nećemo zaustaviti našu borbu protiv fašističke kuge i nuklearne mafije, protiv autoritarnih ideja i rasističkog taloga, protiv svega što uništava i prirodu i ljudski život i dostojanstvo. Danas smo u žalosti. Sutra ćemo nastaviti borbu.

21. jul, 2007.