Izbrisani u Beogradu
Zamislite da se jednog jutra probudite i shvatite da više ne postojite. Upravo to se početkom 1992. dogodilo jednom broju građana Slovenije. Ljudi koji su se rodili ili proživeli veći deo svog života u toj državi, koja se 1991. otcepila od Jugoslavije i proglasila nezavisnost, otkrili su da ih je vlada ”izbrisala” sa svih javnih spiskova. Ostajali su bez posla, lične karte i vozačke dozvole bivale su im konfiskovane, deca su im bila vraćana sa školskih kapija, penzije im nisu isplaćivane, otkazano im je zdravstveno osiguranje. Mnogi od njih bili su isterani iz svojih domova. U očaju, mnogi su pobegli, dok oni koji su ostali živeli su u strahu od zatvaranja, zlostavljanja i deportacije. Najmanje sedam ljudi izvršilo je samoubistvo. Ultradesničarski političari nazivali su ih ratnim zločincima, prevarantima i nepoželjnima. Iako su se njihovi glasovi računali na referendumu za slovenačku nezavisnost, više nisu bili dobrodošli u novoj republici. U Sloveniji, oni su postali poznati kao ”izbrisani” a njihovi životi postali su kafkijanski.
Četvrtak, 23. oktobar 2008, Dom Omladine Beograd, Sala na I spratu u 18:00
Izbrisani u Beogradu
Četvrtak, 23. oktobar
18:00, Projekcija dokumentarnog filma "Izbrisani". Autor filma je Dimitar Anakiev, samostalni filmski autor, i sam jedan od izbrisanih. Film predstavlja brisanje građana kao slovenačku varijantu etničkog čišćenja u okviru sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Originalni naslov filma je "Rubbed Out". Uglavnom je na srpskom jeziku, sa engleskim titlovima. Nakon projekcije razgovaraćemo sa glavnim protagonistom filma - Aleksandrom Todorovićem.
19.15h, Razgovor o Izbrisanima i predstavljanje tematskog broja o Izbrisanima časopisa ČKZ - Časopis za kritiko znanosti, slovenačkog časopisa, i razgovor sa redakcijom. ČKZ je etablirani slovenački časopis koji se bavi temama iz oblasti društvenih i humanističkih nauka. Formirala ga je grupa radikalnih studenata i mladih intelektualaca tokom studentskih protesta početkom sedamdesetih godina. Želeli su da pokrenu naučni teoretski forum na kome bi se raspravljalo o najrelevantnijim društvenim kretanjima. I danas uređivački odbor nastavlja da prati ovakvu konceptualizaciju. Na taj način se udaljava od tradicionalnih naučnih ideja gde često ne postoji samokritika sopstvenih polazišta, već se percipiraju kao ”naučna objektivnost”. Tokom poslednje decenije svog postojanja, naučnici iz različitih branši diskutuju u časopisu o društveno-ekološkim pitanjima, studijama kulture i roda, pitanjima naučne i tehnološke civilizacije, teoriji medija, rizika tehnologije, društveno-pedagoškim temama, problemima marginalnosti, zavisnosti, hendikepiranosti i tako dalje. Upravo je razvoj transdisciplinarnog metoda istraživanja različitih društvenih fenomena ono što čini osnovu uređivačke politike ovog časopisa. Takođe, uređivački odbor pokušava da predstavi savremene teoretske koncepte, prevede kraće tekstove (od Aristotela, Dekarta i Loka do savremenih autora) i informiše čitaoce o najnovijim publikacijama. U ČKZ su dobrodošli intelektualci koji nisu indiferentni.
U razgovoru učestvuju Barbara Beznec, Sara Pistotnik, dr Jelka Zorn, Marta Stojić i Irfan Beširević.
20.30h, Predstavljanje lista Glas izbeglica broj 2, u kojem se opisuju lične sudbine Izbrisanih, i razgovor sa redakcijom - aktivistima Pokreta za slobodu. Glas izbeglica je besplatna publikacija koja informiše o životnim uslovima izbeglica naseljenim u Srbiji, o Sporazumu o readmisiji između Srbije i EU, o interno raseljenim licima sa Kosova, Izbrisanima iz Slovenije, itd... Pokret za slobodu je organizacija koja radi na većem broju projekata s ciljem da unapredi borbu i položaj radnika, izbeglica i studenata, i doprinese alternativnom medijskom informisanju. Objavljuje i Z magazin - nezavisni tromesečni magazin
21.30h, Projekcija dokumentarnog filma ’’Karavana Izbrisanih’’ (2007). Autorka filma je Dražena Perić. Film prati udruženje Izbrisanih na putu od Ljubljane ka Briselu, tokom kojeg su radili na internacionalizaciji problema brisanja građana sa spiska stanovništva.
Osim toga, želimo da nam se jave Izbrisani koji žive u Srbiji kako bi dokumentovali njihove slučajeve i povezali ih sa ljudima koji im mogu dati osnovne pravne informacije o mogućnostima sređivanja njihovog statusa u Sloveniji. Kontakt telefon: 063/83.83.882; I-mejl: info@pokret.net
Organizatori:
Pokret za slobodu
Civilna inicijativa izbrisanih aktivista, Slovenija
Socijalni Centar Rog, Slovenija
Časopis za kritiko znanosti, Slovenija
Kontakt: 063/83.83.882; info@pokret.net
Ko su Izbrisani?
Izbrisani je termin koji se u zadnjim godinama koristi kao naziv za osobe koje su pre osamostaljenja Slovenije imale u njoj prijavljen stalni boravak ali i republičko državljanstvo neke od drugih republika bivše SFRJ a koje nakon osamostaljenja nisu aplicirale za slovenačko državljanstvo. Te osobe su nezakonito i neustavno 26.2.1992. bile izbrisane iz Registra stalnog stanovništva Slovenije i na taj način stavljene u poziciju stranaca koji su tek stigli u Sloveniju i treba da regulišu svoj status iz početka. Ali to nije sve, kako je većina prava u bivšoj SFRJ bila vezana za prijavu stalnog boravišta, te osobe su izgubile sva prava jer su formalno prestale da postoje, a i njihovi lični dokumenti izdati u Sloveniji su postali nevažeći. Kako nisu bile zvanično obaveštene o gubitku svog statusa, pojedinci su za svoj novonastali položaj saznali u različitim situacijama, a zajedničko im je to da su bili u većini slučajeva u potpunosti onemogućeni u daljem funkcionisanju. Između ostalog, posledice brisanja su nemogućnost legalnog zaposlenja i gubitak posla, gubitak zdravstvenog i socijalnog osiguranja, razdvajanje porodice, nemogućnost upisivanja na srednje škole i fakultete, problemi sa ostvarivanjem prava na zasluženu penziju, nemogućnost otkupa stana, nemogućnost sklapanja ikakvih ugovora, nemogućnost dobijanja vozačke dozvole a samim tim i legalne vožnje i registracije prevoznih sredstava, kao i zatvaranje u Centar za strance i deportacije i drugo. Na taj način su u većini slučajeva te osobe bile sasvim isključene iz svih formalnih mreža, a uređivanje njihovog pravnog statusa je bilo prilično komplikovano tokom dužeg vremenskog perioda jer je na teritoriji bivše SFRJ još trajao rat i nove države nisu bile formirane.
O brisanju se u Sloveniji dugo nije ništa znalo. Tek je 1999. godine Ustavni sud doneo prvu odluku u kojoj je brisanje proglasio neustavnim jer tadašnje zakonodavstvo nije predviđalo prelazni status za državljane drugih republika bivše SFRJ koji nisu odlučili da apliciraju za slovenačko državljanstvo. Toj odluci Ustavnog suda su sledile i druge (najbitnija je iz 2003. godine), kao i dva zakona koji su do neke mere sanirali situaciju jer su izbrisanima koji su ostali u Sloveniji omogućili dobijanje stalne dozvole za boravak i slovenačkog državljanstva. Na taj način je veliki procenat izbrisanih uspeo da legalizuje svoj boravak u Sloveniji, mada time nisu bili rešeni svi problemi koji su proizašli tokom njihovog višegodišnjeg formalnog nepostojanja. Još veći problem ostaje to da političke institucije i sada nisu do kraja priznale brisanje, pa eventualno rešavanje njegovih posledica trenutno ne može ni otpočeti. Pored toga, ostalo je otvoreno pitanje osoba koje su se bile prisiljene da se isele iz Slovenije zbog posledica brisanja ili koje su bile iz nje deportovane.
Cilj javne tribine koju pod nazivom „Izbrisani u Beogradu“ organizujemo u Domu omladine 23.10. u Beogradu je predstavljanje brisanja i njegovih posledica na živote izbrisanih pojedinca. Ali brisanje nikako ne smemo shvatiti kao jedinstveni i neponovljivi akt tadašnjih slovenskih vlasti nego ga trebamo uzimati kao simptom kvalitativne promene legalnih statusa i prava koja su uz njih vezana što izlazi iz prilagođavanja tadašnjeg sistema opštim principima važećim po celoj Evropi. Shvaćen na taj način, brisanje otvara mnogo šira pitanja organizovanja društva na prostorima bivše Jugoslavije (i šire), jer predstavlja samo jedan segment uvođenja sistema koji hijerarhizira populacije na različite legalne kategorije, među kojima neke (državljanstvo, dozvola za stalni boravak i sl) predviđaju potpuni pristup pravima, dok druge (izbrisani, izbeglice, unutrašnje raseljeni, tražioci azila, migrantski radnici i sl.) skoro pa potpuno onemogućuju ikakvo funkcionisanje unutar društva.
Situacija izbrisanih lica, koji su zbog posledica brisanja njihovih osobnih podataka iz Registra stalnog stanovništva Slovenije 1992. godine, bile na bilo koji način prisiljene napustiti Sloveniju i naseliti se u Srbiji, još uvek je nepoznata. Zato cemo tokom tribine ``Izbrisani u Beogradu`` pozvati izbrisane koji žive u Srbiji na organizovanje posebnog sastanka u subotu. Na njemu ćemo dokumentirati pojedine slučajeve te nuditi osnovne pravne informacije o mogućnostima sređivanja njihovog statusa u Sloveniji.