Američka anarhistkinja izveštava iz Nemačke #1
Subota, 26. maj
Umalo da mi munja udari u avion dok smo sletali u Hamburg. Gledala sam kroz prozor i videla kako grom udara jedva na nekih 300 stopa od aviona. Sletela sam u jednom komadu, što je lepo. Ipak, iskreno se nadam da to nije predskazanje. Pošto nikada nisam bila u Nemačkoj, Hamburg mi je izgledao kao anarhistički raj. Politički grafiti su bili svuda. Unutar vidokruga možete pronaći ljude poput vas sa kojima se možete identifikovati. A Rote Flora, centar okupljanja za Hamburg, je neverovatna. Staro pozorište iz 1800ih, sada je politički centar/skvot sa desetinama soba od kojih je svaka namenjena određenoj stvari. Tu je i bajk šop. Uzmite najbolji komunalni bajk šop u SAD i pojačajte to za 100% pa će vam sve biti jasno.
Što me dovodi do kritične mase. U početku sam se osećala bezveze, zato što nemam bajk. Ali onda sam saznala za bajk šop gde sa dobila jedan od desetina i desetina bajkova. A bio je ispravan. I eto mene, krenula sam. Evropski gradovi nisu izgrađeni oko automobila, kao što naši jesu, većinom, što nam je omogućilo da izbegnemo pandure ("bullen" na Nemačkom, ili bik) i produžimo sa vožnjom. Bilo nas je preko 200, verovatno i više. Svaki put kada bih se osvrnula nisam mogla da vidim kraj. Za nama je išlo desetak zelenih kombija. Kada su mislili da su nas stigli, iz kombija bi izjurili panduri obučeni u crno i zeleno. Ali uvek smo uspevali da im umaknemo, zahvaljujući bočnim ulicama. Panduri daleko intenzivnije snimaju video kamerama nego što je to slučaj u Americi i to veoma brine ljude u Hamburgu, posebno sada kada ih njihova vlada naziva teroristima, što će se uskoro desiti i nama. Vozili smo se više od sat vremena, praveći radosne nestašluke svuda gde bismo prošli, nestašluke koje nisam u stanju da pobrojim jer imam jako slabu memoriju.
Kada sam se vratila natrag i vratila pozajmljeni bicikl bila sam mrtva umorna. Nisam spavala nekoliko dana. Ljudi u centru okpuljanja su mi našli mesto za boravak o čemu ne mogu da govorim detaljnije, iako bih to želela. Ali stvarno je super. Dok sam gubila svest čula sam one divne evropske sirene.
Sledećeg dana, ispostavilo se da je nakon fudbalske utakmice Sent Paulija došlo do nereda. Bacane su razne stvari, "bulleni" su pustili vodu iz svojih vodenih topova pa je došlo je do sukoba nadomak Rote Flora. Volela bih da sam bila tamo, ali baš sada, dok kucam a "Peachers" piče sa mog stereo-uređaja, zahvalna sam jer sam se naspavala. Danas su demonstracije protiv namere EU da privatizuje obrazovanje tako da bi Evropa mogla da ima obrazovni sistem jednako dobar kao što je naš gde moramo da platimo da bismo radili u kancelariji ili da radimo u kuhinji sa diplomom iz filozofije. U ponedeljak EU ima svoj azijski samit i biće prava ludnica. Kada budem mogla ja ću proslediti što je moguće više informacija.
Do tada, potsetite svoje prijatelje da se nešto sprema u Nemačkoj. Njihovo najjače oružje je gušenje informacija i dobro ga koriste. Jedini način da mu se suprotstavimo jeste da ih sami širimo. Možda vam ono što se dešava ovde može uliti neki vid nade. Meni daje nade.
do sledećeg puta,
Annie Nimmety