15. januara radnici "Šinvoza" i "Beka" protestuju u beogradskom Domu Sindikata

Nekadašnji industrijski centar Srbije i Jugoslavije, grad Zrenjanin danas prema zvaničnim podacima ima stopu nezaposlenosti od 35%. Fabrike koje su zrenjaninski radnici gradili u vreme socijalizma i od kojih su decenijama živeli, danas su uglavnom zatvorene. Pre sedam godina, u vreme početka tranzicije u Srbiji, neoliberalni eksperti su nam objašnjavali da će celokupna srpska privreda otići pod stečaj ako se što hitnije ne privatizuje. Tako je preduzeće za proizvodnju i remont šinskih vozila Šinvoz dočekalo privatizaciju 2004. godine, a industrija mesa Bek godinu dana kasnije. Zatim su se pretnje iz 2001. godine ostvarile – oba preduzeća su zaista otišla pod stečaj, ali tek prošle godine, nakon privatizacije.

**Zbor radnika ”Šinvoza”
**

Nekome ko nije upućen u prilike u Srbiji, može izgledati čudno što su novi vlasnici svoja preduzeća odveli u stečaj. Za to postoji nekoliko vrlo jednostavnih razloga. Navešćemo samo dva:

• Privatizacija u Srbiji predviđa da se manjinski deo akcija podeli radnicima preduzeća. U Šinvozu, radnici imaju 44%, a u Beku 30% vlasništva. Iako većinski vlasnici u Srbiji lako mogu da ostvare sve svoje namere, ipak je nemoguće u potpunosti uspostaviti apsolutnu kontrolu sve dok su radnici preduzeća istovremeno i njegovi suvlasnici. Zato gazde u Srbiji pribegavaju jednostavnoj taktici – imenuju upravu u kojoj nema ni jednog predstavnika radnika-akcionara, i onda bez ikakve kontrole sklapaju loše poslove sa drugim firmama koje su takođe u njihovom vlasništvu. Tako uvedu naše fabrike u stečaj, a zatim ih na osnovu dugova koje su sami napravili ponovo preuzmu iz stečaja, ali ovaj put kao stopostotni vlasnici.

• Kolektivni ugovor između sindikata i menadžmenta, koji štiti prava radnika u Srbiji, prestaje da važi ulaskom u stečaj. Takođe, ulaskom u stečaj, prestaje radni odnos svim radnicima, kao i rad sindikata. Kada nekadašnji većinski vlasnik ponovo preuzme fabriku nakon stečaja, u njoj više ne postoji kolektivni ugovor, a vlasnik sam bira koga će od bivših radnika ponovo primiti na posao, a koga ne. Sindikat koji potom bude nastao, biće, naravno, pod punom kontrolom gazde i njegovog menadžmenta.

Kao dokaz za ove tvrdnje, možemo reći samo jedno – većinski poverioci Beka i Šinvoza su isti oni ljudi koji su privatizovali naše fabrike i svojim lošim poslovanjem ih odveli u stečaj.

Nakon što su radnici-akcionari Jugoremedije nakon četiri godine uspeli da ostvare svoja prava, i pokazali svim radnicima u Srbiji da solidarna i uporna borba može biti uspešna, radnici-akcionari Beka i Šinvoza su započeli borbu za svoje fabrike. Blokada Beka je počela 8. oktobra, a blokada Šinvoza 28. decembra prošle godine. Nakon pritiska na Agenciju za privatizaciju da spreči kršenje ugovora i zakona u našim fabrikama, u Beku je raskinut ugovor o privatizaciji, tako da je 70% kapitala fabrike vraćeno državi. Međutim, iako je raskidom ugovora priznala da je tolerisanjem nezakonitosti i sama doprinela stečaju Beka, vlada odbija da se uključi u oporavak preduzeća, ne prihvata odgovornost za stečaj i odbija da zaštiti 70% kapitala preduzeća koji pripadaju državi, to jest građanima Srbije.

**Radnici "Šinovoza" ispred lažnih investicija Nebojše Ivkovića **

U Šinvozu, Agencija je utvrdila da je većinski vlasnik kršio ugovor i zakon o privatizaciji, ali nakon toga nije raskinula ugovor, već mu je dala dodatni rok od 15 dana da ispravi svoje greške i da sada, sa tri godine zakašnjenja, investira u preduzeće koje je prethodno doveo do stečaja.

Preko hiljadu radnika-akcionara Beka i Šinvoza će 15. januara u Beogradu započeti protest u Beogradskom Domu sindikata, koji će trajati do raskida ugovora o privatizaciji Šinvoza i dogovora sa vladinim predstavnicima o načinu izlaska oba preduzeća iz stečaja.

**