Znaci fundamentalizma: napadi na lezbejke, gej i biseksualne osobe
Pojačane mere zaštite ili veće društveno prihvatanje u nekim zemljama, još uvek nisu dovoljni da lezbejke, gej i biseksualne osobe (u daljem tekstu LGB), ne budu na nekoj drugoj strani sveta mete napada od strane različitih pojedinaca i grupa. Napadi mogu biti fizički, emotivni, verbalni ili u vidu zakonskih sankcija. Oni se sastoje od diskriminacije, zastrašivanja, društvenog isključivanja, sudskog gonjenja ili drugih oblika represije. U ovom tekstu centralno pitanje je - kako se ovi napadi mogu identifikovati sa upozoravajucim znacima fundamentalizma?
Uvod
Pojačane mere zaštite ili veće društveno prihvatanje u nekim zemljama, još uvek nisu dovoljni da lezbejke, gej i biseksualne osobe (u daljem tekstu LGB), ne budu na nekoj drugoj strani sveta mete napada od strane različitih pojedinaca i grupa. Napadi mogu biti fizički, emotivni, verbalni ili u vidu zakonskih sankcija. Oni se sastoje od diskriminacije, zastrašivanja, društvenog isključivanja, sudskog gonjenja ili drugih oblika represije. U ovom tekstu centralno pitanje je - kako se ovi napadi mogu identifikovati sa upozoravajucim znacima fundamentalizma?
Fundamentalizam se može definisati kao sredstvo koje je upotrebljeno u kontekstu religije (ali često i etniciteta i kulture), u cilju dobijanja i mobilizacije političke moći. Ovde ću najpre dati neke primere napada protiv LGB osoba i identifikovati kako se oni uklapaju u „fundamentalističku stvarnost“. Drugo, prikazaću neke od zajedničkih metoda i strategija korišćenih od strane fundamentalista u njihvom napadima na LGB osobe i pokušati da u njima prepoznam znake upozorenja. Treće, razmatraću tezu da su ovi napadi stalni podsetnici na fundamentalni heteroseksizam i patrijarhalnu strukturu koja preovladava u većini religija, kultura i društvava i o tome razmišljam sa pozicije osetljive grupe, ovog puta LGB osoba.
Napadi na LGB osobe su oblik fundamentalizma!
Amnesti Internešenal izveštava da „lezbejke, gej muškarci, biseksualci i transrodne osobe širom sveta trpe veliku bol zbog proganjanja i nasilja samo zbog onog što jesu. Oni su izloženi torturi, silovanju, hapšenju, nasilnim medicinskim tretmanima. Odbijeni su od porodica, odbacivani, ne samo oni već i njihova deca koja su diskriminisana i maltretirana u školi, na poslu i često od svojih bliskih rođaka“.
U nekim zemljama, na primer Avganistanu, Iranu, Pakistanu i Saudijskoj Arabiji, homoseksualne veze su zvanično kažnjive: šibanjem ili drugim kaznama što zavisi od okolnosti i mesta. U nekoliko država SAD-a, Maroku, Ugandi, Zimbabveu, Turskoj, Jamajci i mnogim drugim zemljama, homoseksualnost ili istopolne veze kažnjive su zatvorom, manjim ili većim pritiscima. Zemlje u kojima nema jasnog zakona koji to zabranjuju, istopolni odnosi i veze podvode se kao „huliganizam“ ili „ponašanje protiv javnog morala“, kao na primer u Kini.
Javne egzekucije LGB osoba i javni stavovi politicara mogu da budu povod za tek poneki neki naslov u novinama, ali oni ne govore ništa o onoj većini LGB osoba koji pate u tišini. Važno je podsetiti da većina nasilja, represije i napada zapravo je nevidljivo. Izvršioci nasilja mogu biti porodice, ali i religijske, etničke ili kulturne zajednice ili njihove vode kao i heteroseksističko društvo uopšte. Na primer, šikaniranje gej osoba nastavlja da se širi u mnogim mestima, uključujući i tzv. liberalne, velike i glavne gradove. Na primer, 83% mladih gejeva u Engleskoj pretrpleo je fizičke ili verbalne napade, a stepen samoubistava među gej omladinom je zabrinjavajuće veći nego među hetero omladinom.
Cilj fundamentalizma je da pridobije i mobiliše političku moć u korist religije, etniciteta, kulture i nacije. Jezik i metodologija korišćenje od strane napadača na LGB osobe, jasno pokazuje korišćenje religijskih, etničkih, kulturnih i/ili nacionalnih argumenata u cilju pridobijanja i mobilsanja političke moći.
Jedan primer etničkog, kulturnog i/ili nacionalnog fundamentalizma je situacija u Zimbabveu sa predsednikom Mugabeom. On deklariše homoseksualnost kao „produkt degenerisane kolonijalne kulture koja zagađuje Afričku starosedelačku populaciju“, i kaže da su gej ljudi „gori od pasa i svinja“. Eliminisanje homoseksualnosti iz Zimbabvea je u velikoj meri povezano sa čišćenjem zemlje od uticaja bele kolonizacije. Kao rezultat, mnoge LGB osobe napadane su unutar svojih zajednica, a i broj uhapšenih osoba zbog homoseksualnosti je naglo porastao. Posle kritika koje su izazvali napadi na strane posmatrače predsedničkih izbora u Zimbabveu, predsednik Mugabe nazvao je britanskog premijera Toni Blera „gej gangsterom“ i optužio ga da ima homoseksualce u svom kabinetu. Zimbabveanska opozicija reagovala je saopštenjima da Mugabe u svom kabinetu takođe ima gejeve, a Mugabeov odgovor je bio hitro proterivanje gejeva i lezbejki iz njegovog kabineta pa su mnogi političari završili u zatvoru.
Sledeći primer kulturnog fundamentalizma je policijska racija u julu 2001. u Indiji. Tada su mete napada bile dve kancelarije organizacija koje rade na prevenciji HIV/AIDS. Članovi su bili optuženi po nekoliko tačaka Kaznenog zakona, uključujući i član 377 koji zabranjuje „neprirodna ogrešenja protiv poretka prirode“. Napravljen je i neverovatni izveštaj zbog kojeg su oni uhapšeni, tretirani kao bolesni i batinani u zatvoru. Jedan od starijih policijskih komandira u Indiji uključen u ovaj slučaj govorio je javno da su oni želeli da „unište homoseksualnost koja je protiv Indijske kulture“.
Interakcija između religije, političke moći i napada na LGB osobe je očigledna. Posebno je uočljiva kod religijskih grupa i pokreta koji se u različitim zemljama bore protiv dekriminalizacije homoseksualnosti i protiv upoznavanja sa jednakim zakonskim pravima LGB osoba. Porast nasilja nad LGB osobama i širenje homofobičnog vređanja čini da policija i školstvo u UK budu prepoznatljivi kao „verovatno najhomofobičnije institucije u zemlji“. Sledeći primer je situacija u Južnoj Africi gde zakon garantuje jednakost LGB osobama. Međutim Južnoafrička vlada i LGB grupe plaše se da ovaj zakon sprovode, jer se boje religioznih grupa koje mogu da budu dovoljno jake da utiču na stvaranje zakonskog nazadovanja. Zato je Afrička Hrišćanska Demokratska stranka već odlučila da povuče delove Ustava koji se odnose na seksualnu orjentaciju. U Nikaragvi, oživljavanje religijske svesti podržava kriminalizaciju homoseksualnosti od strane Nikaragvanskog predsednika, posebno nakon posete Pape Jovana Pavla II tokom 1992. godine.
Tokom 1993.godine peruanski predsednik Fudžimori otkazao je saradnju sa 117 inostranih diplomata/kinja uključujući i neke ambasadore zbog njihove navodne homoseksualnosti i „praktikovanja bedničke seksualne prakse“. U ovom slučaju, borba protiv „homoseksualne nemoralnosti“ nije bila eksplicitno povezana sa nekom pojedinačnom religioznom, kulturnom, etničkom grupom, ona je više posmatrana kroz afirmaciju Peruanske moralnost. Tokom 1996. ponovo je bilo omalovažavanja LGB osoba u Peruu i više od 600 pojedinaca je bilo pritvoreno tokom serije policijskih racija po gej klubovima.
Veoma je važno napomenuti i imati na umu da su LGB osobe veoma često bačene u sredinu: između tzv. anti- fundamentalističkih pokreta i nefundamentalističke vlade. LGB osobe, kao i žene u globalu, laka su meta, jer se preko njih brani moralnost religije, kulture i etniciteta. Kroz optužbe LGB osobe postaju izdajnici, nevernici ili vesternizovani (pozapadnjačeni) od strane opozicionih grupa. U ovim situacijama ponižavanje u formi hapšenja, sudskog kažnjavanja ili egzekucija LGB osoba je široko propagirano od izvršioca.
Jedan od dobrih primera moralnosti od strane Egipatskih autoriteta, posle godina i godina prećutnog tolerisanja homoseksualnosti, bio je kada su vlasti pokušale da diskredituju tvrdnje Islamskih snaga i konzervativaca da je Egipatski zakon pozapadnjačen, nemoralan i nepodoban za muslimansku populaciju. Da bi dokazali da nije tako, Egipatske vlasti počele su veliki napad na gej ljude počevši od racije na jednom splavu u maju 2001. kada su 52 muškarca uhapšena i zatvorena. Nekoliko njih navelo je da su nad njima, tokom pritvora, sprovodili torturu prinudnim lečenjem. Šta više, njihova imena, fotografije i adrese su bile javno izložene, prouzrokujući njima i njihovim porodicama neprestano uznemiravanje i ponižavanje. Više od dvadeset muškarca bilo je zatvorski osuđeno zbog „naučene razvratnosti i bluda“ i/ili „prezira prema religiji“.
Prateći međunarodne proteste povodom ovog događaja, u maju 2002. godine, predsednik Mubarak je obnovio postupak za 50 od 52 muškarca. Novi proces je počeo jula 2002. i do trenutka pisanja ovog teksta nije rešen. Ipak, i tokom ovog procesa LGB osobe bile su posebno izložene uznemiravanju, hapšenju i sudskom gonjenju a mnogo gej osoba u Egiptu dobilo je široku pažnju javnosti.
Napadi protiv LGB osoba mogu biti usmereni na svakog ko politički podržava LGB identitet i prava LGB osoba. Na primer, tokom 2000-te, dvojica zaposlenih u jednoj libanskoj kompaniji koja je držala sajt www.gaylebanon.com, od strane policije bili su zatvoreni i ispitivani o vlasnicima sajta. Zbog reakcije na narušavanje ljudskih prava, organizacija MIRSAD i direktor tog Internet provajdera bili su kažnjeni za sramoćenje i to po Vojnom krivičnom zakonu jer su na nacionalnogm i međunarodnom nivou objavljivali podatke o ovom slučaju. Liban je u javnosti poznat kao nakolenjena gejevima, međutim kako LGB populacija postaje vidljivija raste i broj hapšenja i maltetiranje LGB osoba.
U vezi između napada na LGB osobe i mobilizacije političke moći, evidentno je da političari diskredituju svoje protivnike insinuacijom ili prozivanjem njihove homoseksualnost. U isto vreme oni uzdižu i hvale svoju heterosesksualnost kroz svoje porodice. Tako je jedan malezijski političar, Anvar Ibrahim koristio homoseksualnost svojih političkih protivnika da bi ih diskreditovao.
Znaci upozorenja!
Primeri koje navodim u ovom tekstu su samo mali izbor od mnogih oblika napada na LGB osobe, koje možemo navesti. Metode i strategije korišćene od fundamentalista za napade na LGB osobe su široke i imaju mnogo lica. Prateći prethodni tekst mogu se prepoznati sledeći znaci upozorenja:
• Ponovno uvođenje i aktiviranje krivičnih zakona koji diskriminišu LGB osobe i zabranjuju homoseksualnost. Ovi zakoni pisani su tako da štite sami sebe.
• Prisutna je i opresija nad grupama / aktivistima koje/i se zalažu za pravnu promenu postojećih diskriminišućih akata.
• Porast policijskih hapšenja, državnog naslja i sudskog proganjanja LGB osoba pod okriljem kriminalnih prava i zakona ili nekih drugih mera kao što su nemoralnost ili nepoštovanja religije.
• Javno prozivanje homoseksualnosti od strane političara radi diskreditacije politčkih protivnika ili drugih javnih ličnosti.
• Porast državne i lokalne represije i nasilja protiv LGB vidljivosti i društvenih i političkih organizacija kroz zabrane gej-parada, okupljanja, cenzure veb-sajtova, publikacija ili ukidanja edukacije o homoseksualnosti u školama.
• Porast nasilja u sferi privatnosti nad LGB osobama uključujući i zadirkivanje u školama, manjak policijske i držane zaštite protiv svih oblika nasilja pa čak i osnaživanje države u tim napadima.
Patrijarhat i heteroseksizam
Napadi na LGB osobe, bez obzira da li ih mi okarakterisali kao fundamentalistčke ili ne uglavnom dolaze od strane afirmatora religiozne, kulturne, etničke ili nacionalne čistoće. Argument čistoće je jezgo fundamenetalističkih agendi. Zajednički element različitih formi fundamentalizma je njihovo shvatanje povratka korenima u cilju obnove jezgra njihovog etniciteta, religioznih i kulturnih vrednosti. To jezgo je viđeno kao nešto apsolutno čisto i moralno superiorno. U centru ove religijske, etničke i kulturne čistote je seksualna čistota, koja obuhvata samo ono što je heteroseksualno.
Seksualnost je prihvaćena jedino ako je predrodređena, heteroseksualna forma, sa striktno definisanim pravilima, uključujući npr. brak, monogamiju, mušku dominaciju i žensku potčinjenost...
Predodređena forma seksualne čistoće je prirodna heteroseksualnost i obično podrazumeva mušku kontrolu nad ženskom seksualnošću, samu osnovu patrijarhata. Američki sveštenik Džeri Falvel u jednom intervjuu koji se odnosio na napade 11-tog septembra, rekao je:
“Zaista verujem da su pagani, podržavaoci abortusa, feministkinje, pederi i lezbejke, koji uporno traže da stvore alternativni stil života kao i svi oni koji pokušavaju da sekularizuju Ameriku krivi. Uperiću prst u njihova lica i reći im: „Ti si pomogao da se ovo dogodi!“.
Patrijarhat i heteroseksizam mogu da budu metode državne kontrole i sredstvo za dobijanje i mobilizciju političke moći od strane fundamentalista i mainstream političkih pokreta. Napadi na LGB osobe su srž patrijarhalnih, heteroseksističkih i fundamentalističkih agendi. Šta više, ovi napadi su stalni podsetnici od strane fundamentalnih heteroseksista u društvu. Neprestano dokazivanje moralne superiornosti i normalnosti heteroseksulanog unutar društva, osnova je potvrde patrijarhata i metod očuvanja i učvršćivanja društvenog poimanja roda. Ovo utiče na LGB nevidljivosti, što je svojevrsni napad na samog sebe. Zato je uperivanje prstom na vidljive LGB osobe fundamentlistima očigledno neophodno.
Marginalizacija, nepoštovanje i/ili čak osuđivanje LGB ljudskih prava u okviru mainstream ljudskih prava je veoma zabrinjavajuće - čak i prava lezbejki unutar ženskih organizacija. LGB osobama može biti veoma teško, čak i opasno da se bore sami za svoja prava – to se vidi iz prethodnih primera. Kada političari, grupe za ljudska prava ili pojedinci ne ustaju protiv ovih napada zbog njihovog sopstvenog heteroseksizma, internalizovanog patrijarhata ili straha od obeležavanja, napadi fundamentalista nad LGB osobama postaju sve složeniji. Prepoznavanje LGB prava unutar ljudskih prava i ženskih pokreta, mogu da budu odličan početak za borbu protiv nevidljivosti LGB populacije kao načina zaštite od partijarhata i heteroseksizma koji su se uvukli čak i njihovu strukturu.
Zaključak
Napadi na LGB osobe mogu da se identifikuju kao znači upozorenja fundamentalizma . Posebno možemo da prepoznamo sledeće: porast korišnjenja kriminalnog ili diskriminatorskog prava protiv LGB osoba, javno iznošenje ili razotkrivanje homoseksualnosti od strane političara radi diskreditacije političkih oponenata i narastanje državne i/ili lokalne reprsesije i nasilja nad LGB osobama. Ovo je bliska međupovezanost politike, religije, kulture i kontrole seksualnosti. Fundamentalni heteroseksisti i njihove patrijarhalne strukture tražuju kotrolu nad svim muškarcima i ženama, ali i kontrolu seksualnosti i potvrđivanje rodnih uloga koristeći sve religije, kulture i društva.
Anisa de Jong