Zašto anarhisti veruju da imetak treba da bude u zajedničkom vlasništvu?
Anarhističko pitanje i odgovor #10
Jedno od spornih mišljenja među anarhistima jeste da li imetak treba da bude u zajedničkom vlasništvu. Ukoliko prihvatimo originalno značenje reči anarhija - "bez vladara", kakav odnos ima distribucija imetka sa anarhizmom? U okviru spektra gledišta unutar anarhističke tradicije neki aktivisti su opisivali i nastavili da opisuju sebe kao "anarho kapitaliste". Odnos koji ima raspodela imovine sa anarhizmom može se izmamiti analiziranjem argumenata koje koriste "anarho kapitalisti". Pošto obe grupe prihvataju istu definiciju anarhizma kao "društva gde nema vladara", relativno je lako slediti logiku zašto zajedničko a ne individualno vlasništvo nad imovinom jeste preduslov za stvaranje anarhističkog društva.
Obe grupe odbacuju ulogu Države i veruju da država treba da bude ukinuta. "Anarho kapitalisti" veruju da svo bogatstvo koje su sposobni sami da stvore pripada njima, ali odbacuju mišljenje da bi to bogatstvo trebali da dele sa drugima. Oni takođe veruju da imaju pravo da kupuju rad druge osobe na otvorenom tržištu sa bogatstvom koje su stvorili.
Ovo je tačka koja predstavlja fundamentalnu razliku između anarhista i "anarho kapitalista". Jednom kada počnete da kupujete rad drugih ljudi da biste stvarali imetak, vi stvarate situaciju u kojoj postoje vladari i podređeni. Što više infrastrukture i rada kupujete, veći je razdor između ljudi koje upošljavate i vas. Bez kontrole nad oba aspekta: mogućnosti determinisanja ekonomske sudbine i mogućnosti donošenja odluka, ne možete stvoriti zajednicu bez vladara.
Nije bitno koliko odluka donesete u svom domaćistvu, ako ne raspolažete resursima koji su potrebni za sprovođenje tih odluka, ništa se neće desiti. Isti scenario se odigrava i u društvu. Bez obzira na broj odluka u čije donošenje su uključeni ljudi, ukoliko ne raspolažu ekonomskim resursima potrebnim za sprovođenje tih odluka u delo, onda oni nemaju stvarnu moć. Manjak participacije glasača na parlamentarnim izborima je u velikoj meri u vezi sa činjenicom da su neki birači zaključili da je glasanje beskorisno jer prava vlast nije u rukama parlamenta, ona se nalazi u sobama gde zasedaju upravni odbori onih organizacija koje poseduju sredstva za proizvodnju, raspodelu i razmenu.