Zašto anarhisti odbacuju "vrhunac čovečijeg dostignuća" - parlamentarnu demo

Anarhističko pitanje i odgovor #8

Anarhisti su stalno odbacivali koncept parlamentarne demokratije, mada je među njima bilo razlika u mišljenjima o tome da li treba da budu uključeni u izborne procese ili ne. Razlozi za odbacivanje parlamentarne demokratije od strane anarhista počivaju na ulozi koju imaju predstavnici, zatim ultimativnoj moći koju parlament može da primenjuje i ustavu na osnovu kojeg funkcioniše parlament. U parlamentarnoj demokratiji od ljudi se traži da izaberu predstavnike koji će u parlamentu donositi odluke za njih tokom fiksnog vremenskog perioda. Bez obzira na to šta su obećali ljudima koji su ih izabrali, njihovi predstavnici mogu da glasaju kako god požele dok im traje dodeljeni mandat. Ljudi koji su ih izabrali nemaju nikakvu mogućnost da urade bilo šta u vezi sa neispunjenjem ukazanog poverenja, sve do sledećih izbora. Tada oni mogu da zamene svog predstavnika ali se mogu naći u istoj situaciji do sledećih izbora.

Anarhisti imaju još dva prigovora u vezi sa parlamentarnom demokratijom. Oni su zabrinuti zbog ustava pod kojima funkcionišu različite parlamentarne demokratije i zbog količine moći koju može da upotrebi parlament. Ono šta parlament može i ne može da radi je određeno ustavom u skladu sa kojim i funkcioniše. Neki ustavi su zapisani na papiru, neki nisu, o nekima odlučuje parlament, o drugima narod. Većina ustava pojačava moć interesnih grupa koje su na pozicijama moći, isključijući druge značajne delove zajednice koje su pod njim (ustavom), zbog religijskih, političkih, etničkih ili rodnih pitanja. Zbog toga što ustav propisuje da su svi ljudi sa zelenim očima i plavom kosom đavolja deca i kao takvi trebaju biti spaljeni na lomači u starosnoj dobi od 16 godina, a većina zednice se slaže sa tom tačkom, to ne znači da je to u redu. Ukoliko principi udruživanja (ustav) na osnovu kojih funkcioniše jedna zajednica ne štite prava svih, parlamentarna demokratije može biti i već je korišćena za opravdavanje najbrutalnijih režima.

Najzad, anarhisti se pitaju, kolika je stvarna moć parlamenta? Parlament i njihovi predstavnici mogu da imaju moć da vam zagorčaju život, ali da li donose konačne odluke u vezi sa društvom? U većini slučajeva, moć se ne nalazi u parlamentu, već u sobama gde zasedaju upravni odbori nacionalnih i transnacionalnih korporacija. To znači da je parlament ograničen po pitanju toga šta može i ne može da radi. Situacija u parlamentarnim demokratijama je analogna situaciji u kući. Vi možete donosti kakve god želite odluke o tome kako biste hteli da živite, ali ukoliko nemate kontrolu nad resursima na kojima počivaju vaše odluke, u stvarnosti vaše odluke neće značiti puno. Parlament se nalazi u poziciji gde mora da modifikuje ili promeni svoje odluke koje bi želeo da donese zarad opšteg dobra, zbog toga što nema kontrolu nad resursima ili ljudima koji te resurse poseduju.