ZagrebPride 2008.

I ove godine je od 25. do 28. juna održan jos jedan, sedmi po redu Zagreb Pride. Ova društvena, politička i zabavna manifestacija počela je zapravo i pre navedenog datuma i bila simbolično najavljivana brojnim performansima, izložbama, radionicama, zanimljivim akcijama poput flash moba-a, ali je glavni deo ovogodišnjeg Zagreb Pride-a, uključujići i samu Povorku ponosa, bio rezervisan za ova tri dana.

Važnost samog događaja podvlači činjenica da je slične demonstracije vidljivosti i uslovno rečeno, slične direktne akcije protiv nasilja, diskriminacije i homofobije, u regionu moguće u kontinuitetu održavati jedino još u Ljubljani, dok je kako je to već dobro poznato, pokušaj održavanja gej prajda u Beogradu 2001. nasilno prekinut. Stoga su aktivisti okupljeni oko grupe Zagreb Pride, a kao izraz solidarnosti i osećaja zajedništva, pozdravili i podržali prisustvo LGBTIQ osoba i aktivista iz ex-yu regiona, i tako se i sama tema ovogodišnjeg Zagreb Pride-a odnosila na snagu i hrabrost koje dolaze od pojedinca/ke i zajednice, te je i sam Pride održan pod sloganom "Imaš hrabrosti" (ja bih ovde dodala samo jedan znak uzvika, kao akcenat na odlučnosti, al dobro :) ). I tako se u Zagrebu tih dana našlo i nekoliko nas iz Queer Beograd-a. Ja ću naravno malo o svojim impresijama.

Sam dolazak u Zargreb dan pre održavanja Povorke ponosa, graniči se sa blago nadrealnom situacijom - centar grada, Trg Bana Jelačića, obavijen je zastavama duginih boja. Te zastave su bukvalno posvuda i dominiraju. Nacionalni, odnosno klero momenti u arhitekturi grada gurnuti su u drugi plan pred ovom eksplozijom šarenila i života. (o bizarnoj fuziji eklezijastičkog i liberterskog biće još, malo kasnije u tekstu). Sunce prži, euforija je u vazduhu, iza svakog ugla očekuješ da te iznenadi neko more, plaža.

Te večeri propratni program Zagreb Pride-a je raznovrstan, interesantno koncipiran i održan na više lokacija - zanimljiva diskusija sa roditeljima autovanih LGBTIQ osoba, koji su tek spoznali činjenicu da je njihovo dete LGBTIQ, te su se suočili ili se tek suočavaju sa sopstvenim coming-out-om, zatim projekcije filmova već legendarnog Bruce-a La Bruce-a u kinu Europa - jedan klasik i najnovije ostvarenje presvetoga Bruce-a, te koncert lezbejskog Bura benda, i na kraju 80-e žurka u Tvornici. Jeej!

Žao mi je što zbog jako loše ventilacije i vreline u multimedijalnom centru Mama gde je održana diskusija sa roditeljima, (sve to dodato na Bg-Zg train-lag), nisam smogla snage da ostanem do kraja iste, ali ono što sam uspela da čujem bio je uglavnom čudan misks potresnog, autentičnog, roditeljske ljubavi, hrabrosti i snage. Demonstracija iskrenog osećaja zajedništva i podrške koji bi trebalo da budu svojstveni porodičnom kontekstu, ali danas to uglavnom ili nisu ili su pretvoreni u svoje suprotnosti.

Sledećeg dana okupljanje pred Povorku ponosa započinje na Trgu maršala Tita, ispred Hrvatskog narodnog kazališta (beogradski pandan ovome za neki budući Bg prajd, razume se, potpuno vam je jasan).

Kreće drugarsko pozdravljanje, upoznavanje, priča... Dele se zvončići, zastavice LG pokreta, transpartenti, baneri, leci sa sigurnosnim uputstvima tokom povorke... M. i ja bukvalno odlepljujemo kad se MJ pojavljuje i daje nam jednu od dve queer anarhističke zastave :) .

Trg se polako puni. Ekipa koja dolazi da podrži povorku ponosa u Zagrebu je raznovrsna: zeleni, liberali, feministkinje, aktivisti različitih kolektiva, anarhosindikalisti... Policija je sveprisutna, i to počinje malo da smeta, pogotovo što sve vreme snimaju ekipu... Stižu i novinari i trg je odjenom pun... Raspoloženje blago raste, formiramo kolonu i krećemo...

Opšti haos od euforije dok ne uđemo u Masarikovu ulicu. Prolaznici na trotoarima zastaju, oni straiji uglavnom zbunjeno ili radoznalo posmatraju, mladji i malo straiji nas pozdravljaju, mašu nam sa osmesima na licima, šalju poljupce, mi uzvraćamo... sredovečna ekipa iz kafića ustaje i počinje da aplaudira... opšti haos... fotoreporteri, a verujem i policijski fotografi sve vreme fotografišu, penju se na skele, skaču dole, čuče kako bi uhvatili bolji ugao, dobili nešto senzacionalno (!?)

... Ispadi (što fizički što verbalni) nasilnih pojedinaca su zaista minimalni i usamljeni, i hrvatska policija reaguje brzo, mozda malo i preteruje...

Tu su i redari/ke iz naših redova koji idu paralelno sa policijom sa unutrašnje strane povorke... Krećemo se Teslinom, Praškom i stižemo na trg Bana Jelačića. Tu radost eskalira, mnogo smo glasnije/i, ali glasniji su i oni koji bi da dobace, uvrede ili fizički povrede nekog... Preko Ilice i Preobraženske, stižemo na Cvijetni trg, gde se sa moje leve strane uzdiže nekakvo zanimljivo crkveno zdanje za koje saznajem da je zapravo srpska pravoslavna crkva (nije čak ni ružna kao ovi naši užasi u srpsko-vizantijskom stilu), a neko dobacuje: "Kul, ako nas sad na kraju napadnu, znamo gde da se sklonimo - ovi su makar uvek bili gej frendli." .

Skupljamo se na trgu, stejdž i prostor oko stejdža gde treba da se održi svirka i dalje su opkoljeni sigurnosnom ogradom i policijom, sa razglasa se čuju dragulji treš/kempa 80ih, počinjemo sa A-ha - sreća, sreća, radost. Program se otvara malo dosadnjikavim zvaničnim obraćanjem koje promašuje utoliko koliko celu priču svodi na gay/lesbian fragmentiranu politiku identiteta, i ne uspeva da čitavu akciju kakav je prajd, stavi u širi kontekst oslobobođenja.

Isto tako, malo je razočaravajuće bilo videti transparente koji trivijalizuju čitavu priču o emancipaciji LGBTIQ osoba, podržavajući i dalje reprodukujući modele i klasične sterotipe o gej identitetu kao površnom i plitkom. ("Mi vama modu, vi nama slobodu", mislim da je bio jedan od transparenata).

Utisak drastično popravlja LeZbor, najavljen kao lezbejsko-feministički, ženski mješoviti pjevački zbor iz Zagreba, koje počinju sa Internacionalom! A kakva je to fenomenalna interpretacija bila (sa sve dirigentkinjom) :)! Taman smo se malo smirile/i, kad su LeZbor raspalile sa hitčinom benda Lollobrigida (girls), "Moj dečko je gej", i to u ozbiljnom himničnom, a capella prepevu! Totalni zakon! Ida iz Lollobrigida (girls) im se pridružuje u izvedbi, a onda nastavlja da vodi program.

Bend koji nastupa nakon LeZbora, iako jako zanimljiv i usviran ženski gitarski bend, nije bio baš najsrećniji izbor za ovu priliku. Postparadno ekstatičko raspoloženje ipak zahteva dalju karnevalsku atmosferu, ali to izostaje, tako da su se ljudi nažalost polako počeli da razilaze.

I na kraju, može se slobodno reći da je sedmi Zagreb Pride protekao uspešno i bez incidenata. Sama činjenica da je jedan takav događaj moguć i održiv je za pohvalu, i ostaje nam samo da radimo na umrežavanju grupa i pojedinaca i stvaranju društveno-političke klime kako bi slična akcija bila moguća i u Beogradu vrlo skoro.

A do tada,

Not gay as in happy, but queer as in fuck you!

P.S. Po završetku same povorke i ove godine stigle su vesti o nekoliko pojedninačnih fizičkih napada na aktiviste i posetioce prajda koji su se desili pošto je povorka već bila završena. (Ispostavilo se da su napadnuti i momci sa Kosova, koji su odseli u istom hostelu kao mi.)

Text i fotke: persefona, za Kontrapunkt i Queer Beograd