Vremenska neuroza
Tmina se spustila sa mračnim oblacima,
Dalek odjek trese kao groznica zakasnelih emocija,
Gromovi tutnje, slamaju vlažan vazduh,
Vetrovi savijaju umorne grane,
Lete pramenovi priviđenja,
Sevaju umorni osmesi otrežnjenja...
Svaljen na utonulu fotelju,
Glavom pribijenom uz izbledeli naslon
Okružen belim pupoljcima
I umazan pepelom
Porađam i poslednji atom snage
Ne bih li slomio otpor prema samome sebi,
Ne bih li uhvatio korak na donjem spratu,
Ne bih li prošao kroz sopstveno lice,
Kroz još jednu šolju čaja,
Kroz senke nataložene u komorama svesti
I kroz spuštene poglede uličnih svirača.
Čini mi se da čujem glas radio spikera
Kako nas obaveštava o vremenskim prilikama.
Kaže da nas za razliku od jučerašnjeg
Danas očekuje sunčan i topao dan,
I da umesto kišobrana i kaputa
Sa sobom ponesemo svoje prolećne osmehe
I rasprostremo ih po trotoarima
Pešačkim prelazima, parkovima,
Biciklističkim stazama,
Po autobusima gradskog saobraćaja...
Ne opterećujte se teškim mislima,
Raznim ozonskim rupama,
Isečenim venama
I krvlju u zapušenoj kadi,
Ne opterećujte se uličnim protestima
I svetskom ekonomskom krizom,
Ne opterećujte se izumiranjem belih medveda
I sečenjem Amazonskih šuma,
Nek vas ne zamara
Emisija štetnih gasova u atmosferi
Jer to je sve previše daleko od vas,
Ne dešava se vama,
Zemlja nije vaša planeta
I lako su vas ubedili da je vaša moć
Kao pojedinaca beznačajna,
I da osmeh ne može da ide
U paketu sa razmišljanem,
Nego mora da bude infantilan,
Lišen bilo kakve dubine, oštrine
I kritičkog odnosa naspram svakodnevnice.
Ne opterećujte se teškim mislima,
Smejte se prazno i zarazno,
Lišite osmeh svake subverzivnosti
Našminkajte ga i prosledite
Pravo u udarne televizijske termine
Idiotskih zabavnih emisija,
Rasprostrite vaš osmeh po travnjacima
Za prvomajski uranak,
Za Sabor trubača u Guči
Za ravnogorski uranak
I naravno za Exit,
Otvorite osmeh lagano i nehajno
Kao što lagano zatvarate oči pred problemom,
Zaista nema mesta teškim mislima,
Jer proleće je stiglo u naš grad.
Vratite mi moj kaput i kišobran!