Vraća se čovek sa maskom da promeni svet sa novom koalicijom i sopstvenim seksi romanom

U jednom od retkih intervjua Markos, vođa zapatističkih ustanika, upozorava da nastojanja SAD da obezbede svoju južnu granicu gura njegove siromašne sunarodnike preko ivice pucanja

Graške znoja se vide kroz rupu za oči na njegovoj čuvenoj crnoj balaklavi. Mora da je vruće najslavnijem živom pobunjeniku Latinske Amerike, ali popiti čašu vode značilo bi skinuti masku a to ne dolazi u obzir. Ali snalazi sa on sa puktanjem svoje lule, što je stvar koja mu je prirasla za srce.

"Moja nova knjiga izlazi u junu", sa zadovoljstvom najavljuje Subkomandante Markos tokom prvog intervjua koji je nakon više godina dao za britansku štampu. "Ovog puta u tekstu nema politike. Samo seks. Čista pornografija."
Lider zapatističkih ustanika SubComandante Marcos na demonstracijama ispred
ambasade SAD u Meksiko Sitiju 2006. Foto: Moises Castillo/AP

Postoji literarna komponenta u Markosovoj revolucionarnoj ličnosti još od kako je izveo šarenoliku zpatističku urođeničku armiju iz džungle u južnoj meksičkoj državi Čjapas prvoga dana nove 1994. godina. Počelo je sa lirskim kominikeima o pravima majanskih Indiosa, preko faze oštrog sarkazma i skatologijskih osuda, a nedavno je pridodat i kriminalistički roman sa pobunjeničkim detektivom.

Prikupljanje sredstava

Danas je čak i njegova erotska mašta upregnuta u korist zapatističke stvari kao način za prikupljanje sredstava. "Siguran sam da će se prodavati ako stavimo puno X-eva na koricama."

Ipak, Markos kaže da će njegov sledeći pisani projekat biti političko-teorijski rad kojim će analizirati snage za koje veruje da guraju Meksiko u pravcu radikalnih socijalnih promena. Od siromašnih urođeničkih zajednica nemoćnih da zaustave izgradnju brana i širenje agrobiznisa koji im uništava zemlju, do uličnih prodavaca koji su izbačeni sa prestoničkih trotoara da bi napravili mesta za maloprodajne magnate, siromašni i eksploatisani ove zemlje na ivici pucanja, kaže on.

Nekadašnji ortodoksni marksista-lenjinista preobraćen u anti-globalističkog gurua, koji sam nije urođenik, predviđa da će podsvesna moć godine 2010 -- 200. godišnjice rata za nezavisnost i 100. godišnjica meksičke revolucije -- zapaliti fitilj koji su postavila američka nastojanja da se obezbedi bilateralna granica, ostavljajući tako milione ljudi u nemogućnosti da pobegnu na sever u potrazi za poslovima. "Meksiko će se pretvoriti u ekspres lonac", kaže. "I, verujte mi, eksplodiraće."

Markos kaže da meksički političari, mediji, pa čak i najozbiljniji levičarski akademici nisu svesni radikalizacije koju on vidi kako ključa odmah ispod površine. On ističe da oni takođe nisu imali pojma da je navodno pitomo stanovništvo Čjapasa bilo na ivici oružane pobune pre 13 godina. Nije baš da se zapatistička pobuna uklapa u tradicionalni kalup latinoameričke oružane borbe, ili da je Markos ikada izgledao ili zvučao kao ustanički lideri drugde. Čak i to "pod" u njegovoj tituli -- osmišljeno da bi impliciralo neverovatnu podređenost veću urođeničkih komandanata -- srušilo je koncept vojne discipline koja je primenjena u većini drugih gerilskih armija.

"Mi smo izašli iz džungle i krenuli u smrt", priseća se Markos, koji je upamtio kako su slabo bili naoružani njegovi borci. "Znam da zvučim dramatično, ali tako je to bilo."

Zapatisti su potisnuti za svega nekoliko dana od strane meksičke vojske, ali ne pre nego što su pokrenuli talas simaptija širom zemlje i sveta i primorali vladu da proglasi primirje, kao i da pristane na mirovne pregovore koji će se na kraju raspasti.

Za manje od dve nedelje čjapaški indiosi su postali poznati širom sveta i njihov misteriozni lider koji nosi masku, puši na lulu, i iz koga kulja poezija pojavio se kao najbliža aproksimacija romansiranog mučenika Če Gevare. Od tada jedva da su vodili borbe.

Moćna ličnost

Dok sedi u vreloj zadnjoj sobi internet kafea u Meksiko Sitiju, Markos priznaje da se poruka u tim ranim danima ponekad gubila u fascinaciji koju je inspirisala njegova ličnost. On čak priznaje da je povremeno dopuštao da mu slava udari u glavu. "Ali uvek je tu opori humor da kaže 'smanji doživljaj, seti se da si mit, ti zapravo ne postojiš'."

To je zasigurno postojan mit, koji je preživeo uprkos namerama sveta da se okrene dramatičnijim konfliktima kao i vladinim otkrovenjima da je čovek ispod maske bivši docent filozofije koji se zove Rafael Sebastián Guillén.

Ipak, čini se da je subkomandante uvek na oprezu i motri na sebe, što je možda jedno od mogućih objašnjenja za periode kada se gotovo nikome ne obraća. Najduži takav period se desio 2001, ubrzo nakon takozvane Zapaturneje na kojoj je Markos u otvorenim kolima putovao po zemlji u društvu stotina međunarodnih simpatizera i policijske pratnje.

Izbori su upravo okončali 71-godišnju vladavinu jednopartijskog poretka u Meksiku i Zapatisti su odlučili da testiraju novu demokratiju sa zahtevom da se donese urođenička povelja slobode. Kada je parlament ignorisao pritisak, ustanici su se vratili u džunglu i koncentrisali se na sprovođenje urođeničke samouprave u praksi, sa ili bez ustavnog sankcionisanja. Markos je nestao sa vidika, pojavivši se četiri godine kasnije sa novom inicijativom izgradnje saveza koji seže s one strane urođeničkog pokreta.

"Ovo je poslednja bitka Zapatista", rekao je po pitanju strategije, koja se oslanja na odluku vlade da ne reaktivira stare naloge za hapšenje iz straha da ne podstaknu još simpatija za Zapatiste. "Ako ne pobedimo suočićemo se sa potpunim porazom."

Poseban cilj subkomandantea tokom njegove trenutne uzdržane turneje po zemlji jeste konsolidovanje šire i labave koalicije marginalnih levičarskih grupa poznatih pod imenom Drugačija kampanja. Markos se nada da će ovaj prilično haotični miks svakoga od radikalnih transvestita do marksističkih sindikata igrati na kraju vodeću ulogu u kanalisanju nezadovoljstva za koje je uveren da će uskoro prouzrokovati neoružani građanski pokret organizovan oko principa poštovanja različitosti.

"Mi smatramo da ono što će se ovde desiti neće imati 'izam' koji bi ga opisao." Glas mu postaje pun čežnje. "To će biti tako novo, lepo i strašno da će naterati čitav svet da na ovu zemlju gleda na potpuno drugačiji način."

Glasačka kutija

Takva priča se može videti kao oprečna, možda, u vreme kada je levica preuzela vlast u većem delu Latinske Amerike putem glasačkih kutija, ali Markosa ne impresioniraju izbori koje vidi primarno kao mehanizam za igranje ping-ponga u okviru elite. Pa dok klima glavom u znak odobravanja za Eva Moralesa iz Bolivije zbog njegovih veza sa radikalnim urođeničkim pokretom, on Uga Čaveza iz Venecuele opisuje kao "uznemirujućeg", i žigoše brazilskog predsednika Lulu i nikaragvanskog Daniela Ortegu kao izdajnike.

Meksički političari i na levici i na desnici od njega ne dobijaju ništa drugo sem prezira. Da li je lakše pretendovati na moralnu nadmoć kada vam je lice sakriveno?

Markos priznaje da maska pomaže, mada naglašava da je takođe i teret. Zna da svrbi i da bude neudobna, a tako je isprepletana sa njegovom revolucionarnom ličnošću da skinuti je u javnosti čak i na par sekundi bi bio kraj za subkomandantea.

"Maska će spasti kada subkomandante Markos više ne bude neophodan", kaže. "Nadam se da će to biti uskoro da bih najzad bio vatrogasac kao što sam to oduvek želeo. Vatrogasci imaju najlepše devojke."

Džo Takman u Meksiko Sitiju
Subota 12. maj, 2007.
Gardijan