Vidim

Vidim

Vidim zanos, nepotreban zanos i umetnost.
Vidim živote, te treptaje neumeća i slabosti
i umišljam da sam odvojen od silnog prostakluka,
od bagre, mase, rulje i njenih običaja.
Ruke koje gledaju ka tuđem mesu
samo su kap u ljudskoj budalaštini.
Pokreti uz zvuke daju radost,
kakva glupost, ipak sam i ja glup.
Sazidan čovek je zarobljen čovek,
nesazidan nije ni postojao,
porušen je mrtav.
Gde je tu sloboda
i ko je zidar?
Roditelj ili um?
Ili sudba i drum?

 

Prazan

Prazna soba, um prazan,
prazna ulica puna ljudiju praznih.
Srce prazno, šuplji mesec,
noć neispunjena mnogim željama praznim.
Puna čaša prazna,
svi trenuci svesni, nesvesni, prazni.
Pesme pune rečima praznim.
Šine prazne, voz prazan.
Ti Svete koji si sitan i nisi važan,
bio bi makar malo bitan
da nisi tako sasvim prazan.