Vanzemaljci

Vanzemaljci su odavno tu

Svuda oko nas

Sede u parkovima

Šetaju ulicama

Piju pivo, vino i ljutu

Pale cigare

Njihove pećine zaudaraju

Nasiljem, otrovom i melanholijom

Kriju se u svojim ritama

I šepure na dve noge

Juče sam proleteo

Iznad uginulog brda

Gde oblaci nemaju boje

Gledali su me svojim zajedljivim očima

Mnogo je naših dole

Skupljaju otpatke kraj reke bez odraza

Njih su porobili tuđini

Ispustio sam krik

Za pokoj njihovih duša

Raširio krila

Vinuo se u nebesa

Gde me ne može stići njihova zavist

Krstario sam dugo

Što dalje od ludila

Otišao sam na vrh najviše gore

Da pod kandžama osetim

Zemlju