Utopija

Utopija

Hajde da goli trčimo po ulicama
da igramo igre na zgradama

Hajde da razbijemo sve što nas nervira
i da pevajući pobegnemo od mesta zločina

Hajde da zapalimo vatru na raskrsnicama
i da dozivamo kišu pod nebom bez oblaka

Hajde da spavamo u parkovima, šumama
katkad noću katkad u sred bela dana

Hajde da se u svakom probudi životinja
a u svakome životinja da podivlja

Hajde da priroda urbanog savlada
a da urbana sahrana prirodom ovlada

Hajde da, hajde d, hajde, hajd, haj, ha, h...

 

Kada ljubav postaje mržnja

I sada kada ljubav postaje mržnja,
kad se gasi plamen, a žar ostaje da boli,
Sećanja ne blede, a sećanja bole
Što se više trudim rane ječe, gnoje.

Šta mi nanosi bol? Šta mi u oku suzu budi?
Da li su to poljupci topli ili zalazak sunca,
Da li je laž? Da li su to laži?
Verovao sam slepo i bol me na kolena baca.

I sada kada ljubav postaje mržnja,
Kad se granica vidi sjajnije od sunca,
kada suza kane, a svet krene da se ruši
Ljubav se u srce vraća, a bol ostaje na duši!

Prošlost gazi, sadašnjost tuče
boli me budućnost i sećanje na juče
Trenutak sreće, trenuci okupani ljubavlju
Lažno je sve bilo. Ljubav mržnji daje predaju!