Upotreba pivnice

Pepeo nacizma

Nedelja u Novom Sadu mora se pamtiti po tome na šta izaziva sećanja, koliko i po onome šta se dogodilo na Dunavu. Antifašistički skup, počeo je i završio se - kao simbolična poruka - na obali, pred Spomenikom ubijenim u raciji 1942, kad su mađarski fašisti pod led bacili 1300 Jevreja i Srba.

Takav čin, uvek podseti na izvore.

Na davnom suđenju Adolfu Ajhmanu, Hitlerovom referentu za jevrejsko pitanje u Gestapou, optuženom za ubistvo šest miliona ljudi, Jevreja i drugih naroda, Slovena i Cigana, a detaljno su bile navedene i krivice i za pogubljenja u Srbiji i posebno na beogradskom Sajmištu, bio sam u avgustu 1961, kad se proces započet u aprilu bližio kraju i kad je izraelski državni tužilac Gideon Hauzner uzimao završnu reč, ukazujući da je dokazano kako je "Ajhman, kome se ovde sudi, nalazeći se u centru te ogromne klanice bio odgovoran za sprovođenje zločina koje mu je poverio Hitler."
"Sa Ajhmanom na klupi sedi i duh nacističke zaslepljenosti i mržnje", lebdela je poruka, pa je otuda Hamov dom u Jerusalimu bio istinski Hram pravde, kakav svet nije zapamtio. Neki u publici su tiho jecali, većina je nemo pratila šta se događa.

Čudovišnog likvidatora, varljivog činovničkog izgleda, možda i uverenog da samo sluša šefove, ali želi da se naročito pokaže, koji je tako verno oličavao njihova zlodela, sudije su u decembru 1961. osudile na smrt "zbog zločina protiv jevrejskog naroda, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, pri čemu pravna i moralna odgovornost nije manja nego da je svojim rukama obavljao ekzekuciju u gasnim komorama".

Adolf Ajhman je obešen u noći između 31. maja i 1. juna 1962. Njegov pepeo je prosut u Sredozemno more, izvan teritorijalnih voda Izraela.

Pepeo, izgleda, ne može sasvim da nestane.

Poslednje nedelje još jednom to žalosno pokazuju, obolelošću mladih, ne buđenjem iznemoglih praotaca, isluženih nacista.

Dok u Budimpešti - posle decenija provedenih u Argentini - i dalje mirno živi Šandor Kepiro, danas 93-godišnji advokat u penziji, 1942. kapetan žandarmerije u Novom Sadu, jedan od revnosnih oficira masakra (četiri hiljade mrtvih) u južnoj Bačkoj, koji za sebe tvrdi da je samo "službovao po propisima", početkom septembra u Izraelu je uhapšena ćelija mladih neonacista, koji su se - po policijskim saznanjima - čak spremali da Hitlerov rođendan proslave u Jad vašemu, spomen svetinji na svih šest miliona njegovih žrtava. Vlasti čak smatraju da je otkrivena grupa samo jedna od mnogih pritajenih.

Uprava Praga, pod pritiskom nevladinih organizacija, upravo je zabranila za 10. novembar najavljeni marš ultradesničarskih ekstremnih grupa starim jevrejskom kvartom grada, zvanično zatražen kao manifestacija "protiv učešća Češke u okupaciji Iraka". Dan, koji je namerila organizacija Mladi nacionalni demokrati je godišnjica Hitlerove Kristalne noći 1938, nacističkog pogroma nad imovinom i životima Jevreja u Minhenu, po Nemačkoj i Austriji, a i u Pragu.

Goran Davidović (nadimak Firer) sa svojim Nacionalnim strojem nameravao je da sedmog oktobra održi Marš za Srbiju, a kad nije dobio dozvolu, preimenovao je molbu u miting Za Ustav i prava građana. Pošto je i to je vlast zabranila, u napad na građanski marš antifašista krenuo je iz pivnice, bašte restorana Doma vojske Srbije.

Izabrani Davidovićev dan je baš datum kad se 1900. u Minhenu rodio Hitlerov SS zapovednik, komandant svih zločina, Hajnrih Himler, fanatični vernik nacističke rasističke ideologije, arhitekta terora, starešina već pominjanom Adolfu Ajhmanu i čak uzor za upotrebu pivnice.

Detaljniji uvid u životni put kazuje da se sin direktora gimnazije, odgajivač pilića (jedan od prvih poslova), sa diplomom agronoma, Himler brzo posle Prvog svetskog rata pridružio militantnim desničarskim organizacijama, pa je kao član jedne od njih, Ratne zastave Rajha, novembra 1923. učestvovao sa svojim firerom u propalom puču Adolfa Hitlera iz pivnice u Minhenu.

U eliti zla bio je svakako jedan od najmoćnijih nacista, sve dok pred kraj Drugog svetskog rata zbog psihičkih poremećaja nije uklonjen iz blizine firera, dok je vođa Trećeg rajha naredio da ga uhapse kao izdajnika koji je, pokušavao da spase glavu nudeći se saveznicima. Prerušen, sa lažnim dokumentima, kao britanski zarobljenik, otrovao se cijanidom, pre nego što je predat sudu.
Hajnrih Himler se čak nadao da će biti naslednik Adolfa Hitlera.

Goran Davidović, lider Nacionalnog stroja, u intervjuu uglednom beogradskom nedeljniku (NIN, 2962) je najavio da će do Nove godine neformalnu organizaciju pretvoriti u političku partiju: "Naša stranka će se boriti protiv tiranije, titoizma koji je sada na snazi, zatiranja nacionalnog osećanja i slugeranstva". Sve sličnosti, ideja, namera i postupaka aktera u različitim vremenima su slučajne, ali i sa zajedničkim imeniteljima.

Borivoj Erdeljan