U slavu života žena u opasnim vremenima
Osmog marta u svakom kutku sveta žene će se udružiti da bi proslavile Međunarodni Dan žena (MDŽ). Nacionalni praznik u nekim zemljama, MDŽ je postao dan kada se proslavljaju ženska dostignuća i ističu mnogi problemi sa kojima se žene danas suočavaju. Naravno, pandemija pretnji socijalnoj zaštiti i subvencionisanju žena u današnjem svetu su zaista jezive.
http://www.dissidentvoice.org/Mar05/Marshall0305.htm
Međunarodni dan žena
U slavu života žena u opasnim vremenima
Lusinda Maršal (Lucinda Marshall)
www.dissidentvoice.org
5. mart 2005.
Osmog marta u svakom kutku sveta žene će se udružiti da bi proslavile Međunarodni Dan žena (MDŽ). Nacionalni praznik u nekim zemljama, MDŽ je postao dan kada se proslavljaju ženska dostignuća i ističu mnogi problemi sa kojima se žene danas suočavaju. Naravno, pandemija pretnji socijalnoj zaštiti i subvencionisanju žena u današnjem svetu su zaista jezive.
Nasilje u kući
Nasilje u kući predstavlja ključno pitanje za žene. Sudeći po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, veći broj žena je starosti 15 - 44 godina su ubijene od strane svojih muževa, momaka ili drugih muških članova domaćinstva nego od raka, malarije, saobraćajnih nesreća i rata. Samo u ovoj zemlji (SAD - prim. prev.) procenjuje se da se godišnje dešava 960.000 - 3.000.000 incidenata nasilja u kući. U proseku, tri žene su ubijene od strane njihovih bliskih partnera svakoga dana u SAD, i barem jedna od tri žene širom sveta će doživeti seksualno nasilje tokom njenog života. U.N. procenjuje da 5.000 žena gubi svoj život svake godine da bi HONOR ubistva, ali mnogi od ovih zločina nisu proijavljeni što mnoge eksperte navodi da zaključe bi broj mogao da bude mnogo veći. Hapšenja za tu vrstu zločina su retka a kazne blage. Silovanje u braku predstavlja glavi uzrok ubrzanog širenja HIV/AIDS-a među ženama.
Trudnoća
Trudnoća predstavlja posebno rizičan period za žene. Ubistvo predstavlja glavni uzrok smrti tokom trudnoće, sudeći po Journal of the American Medical Association. Ženama koje odaberu da prekinu svoju trudnoću, odlučujući se za bezbedan i legalan abortus postaje sve teže i teže da to urade. U SAD mnoge žene sa malim primanjima ne mogu da priušte abortus, i mnoge klinike su primorane na zatvaranje, ostavljajući žene u situaciji kada moraju da prevaljuju velike i često besmislene razdaljine da bi obavile abortus. Širom sveta, problem je još gori, posebno pošto je Bušova administracija odbila da finansira klinike za porodično planiranje gde se obavljaju abortusi zarad takozvanih apstinencionih programima zasnovanih na veri. Sudeći po Senatorki Hilari Klinton, 20 miliona žena svake godine rizikuje sa nebezbednim abortusima, i 68.000 tih žena umire zbog komplikacija izazvanih nebezbednim procedurama.
Rizici porođaja
Puno je i rizika za žene koje se odluče da odgajaju decu. U mnogim zemljama, posebno u onima koje su prošle kroz vojne sukobe, adekvatna pre-natalna i porođajna nega su neadekvatne ili nedostupne. U Palestini žene su nedavno bile primorane da se porađaju na kontrolnim punktovima kada im izraelski vojnici nisu dopuštali da prođu na putu do bolnice. Vojnici su odbili da pruže pomoć ili da pozovu hitnu pomoć pa su se žene porađale uz pomoć slučajnih prolaznika. Bolnice, čak i kada su dostupne, mogu da imaju manjak medicinskih zaliha poput kiseonika ili anestezije. U zemljama razorenim ratom, briga za ranjenike biva prioritetnija od porođaja i smrtnost majki u tim zemljama ima tendenciju visokog rasta. na primer, Populacioni fond Ujedinjenih Nacija izveštava da 590 žena umire na svakih 100.000 živorođenih u Sudanu u poređenju sa 17 živorođenih u SAD.
Opasnosti militarizma
Militarizam je ekstremno poguban za žene. Silovanje predstavlja jeftinu alternativu za metke i uvek je bilo de fakto oružje u ratu. Veoma je efikasan način za sramoćenje neprijatelja i postizanje etničkog genocida uz preteće zadovoljavanje potreba boraca za moći i kontrolom, zajedno sa njihovim seksualnim apetitima. Žene koje su silovane tokom konflikta su posebno podložne HIV/ADIS-u. Zdravstvena zaštita za žrtve silovanja, posebno ako zatrudne, može biti neizvodiva tokom rata.
Kao rezultat rata i konflikta, mnoge žene ostaju bez svojih domova, hrane i medicinske nege, mnoge postaju izbeglice. Obavljanje posla može postati teško, prisiljavajući žene na prostituciju da bi preživele. Stotine hiljada žena postaju žrtve seks trafikinga svake godine.
Životi devojaka
Širom sveta, mlade devojke još uvek bivaju podvrgnute sakaćenju ženskih genitalija a prisiljavanje na brak prestavlja još uvek preovlađujući običaj u mnogim zemljama. Mnoge devojke još uvek nisu u stanju da pohađaju škole zbog kulturnih i verskih ograničenja kao i zbog ekonomskih razloga. Za neke, pohađanje škole bi predstavljao rizik za njihove živote.
Globalizacija i zagađivanje životne sredine
Od kada su velike korporacije preuzele kontrolu nad vodom, obradom zemlje i distribucijom hrane širom sveta, ženama postaje vrlo teško da prehrane svoje porodice. Globalizacija i odredbe slobodne trgovine ostavljaju sve veći broj žena bez ekonomske pomoći.
A zastrašujuća činjenica je da zagađenje i trovanje našeg vazduha, tla i vode dospeva i do ženskog tela, dovodeći u opasnost reproduktivno zdravlje i zdravlje u celini. Najnovija istraživanja su utvrdila postojanje toksina poput perhlorata, vojnog raketnog ulja, ali i nesagorive hemikalije u majčinom mleku dovodeći tako u opasnost zdravlje i žene i deteta. Jedna od svakih šest žena u Sjedinjenim Državama ima dovoljno merkura u svojoj materici koji može da izazove mentalnu retardaciju, autizam i druge bolesti. Žene koje udišu zagađen vazduh imaju četiri puta veće šanse da rode decu koja obolevaju od raka. Ostale toksične supstance koje dospevaju u ženino telo poput PCB-a, dioksina i DDT-a poznate su kao izuzetno štetne za reproduktivno zdravlje i velika je verovatnoća da upravo ove supstance imaju veze sa povećanom stopom raka dojke...
Hemijsko i nuklearno oružje, pogotovo osiromašeni uranijum, utiču na reproduktivno zdravlje žene dovodeći do smanjene težine novorođenčadi, povećanja anomalija novorođenčadi i kreiranja haosa kada su u pitanju ćelije i genetsko zdravlje.
Upravo su ovo problemi zbog kojih se žene širom sveta na Međunarodni Dan žena, udružuju da bi fokusirale svoju energiju. Ukoliko želite da saznate više o MDŽ, i kako se na njega gleda širom sveta, možete posetiti sledeće veb sajtove.
Lusinda Maršal je feministička umetnica, spisateljica i aktivistkinja. Ona je osnivačica Feminističke mirovne mreže (Feminist Peace Network) koji objavljuje bilten "Zverstva" (Atrocities) koji dokumentuje nasilje nad ženama širom sveta. Njen rad je objavljivan u okviru mnogih publikacija uključujući i Awakened Woman, Alternet, Dissident Voice, Off Our Backs, The Progressive, Rain and Thunder, Z Magazine, Common Dreams and Information Clearinghouse.