Sweeper prva žrtva control freakova iz Udruženja estradnih umetnika Srbije
Kakav dan! Posle više najava uspeli smo da bukiramo koncert u Osijeku na opštu radost. U međuvremenu smo nabavili svu dokumentaciju za odlazak koja se sastojala iz ATA karneta tj. zbirke kartone i papira koje treba popuniti zajedno sa graničnicima da bi uvezli i izvezli muzičke instrumente i pozivnog pisma iz kluba Oxygen u kojem je trebalo na nastupamo. Seli smo u kola i zapucali autoputem na granični prelaz Batrovci. Sačekala nas je Slađana Čuturilo, policijski službenik. Od tog trenutka više nismo ni imali šanse.
Krajnje primtivna, gadna i nadrkana policajka nam je rekla da nemamo radnu dozvolu, te da ako je ne nabavimo odma` ne možemo da pređemo granicu.
Onda smo zajedno otišli kod komandira policije, koji nam je nakon što je video pozivno pismo rekao da moramo imati radnu dozvolu da bismo svirali u Hrvatskoj, jer zarađujemo novac od svirke - NOT!
Kako se to zbivalo u subotu u 16,30h, policija nije radila, pa organizator u Hrvatskoj nakon našeg poziva nije mogao ni da moli komandira Osiječke policije za neki vid privremene dozvole. Krajnje obeshrabljeni, pozvali smo organizatore i objasnili situaciju. Oni su našli neku vezu, uspeli da dobiju komandira granične policije i ubedili ga da mi nismo profesionalni muzičari koji mlate dobre pare od certa, vec da je svirka unrgredound karaktera, ali tu je trik...
Komandir tog trenutka vadi kec iz rukava i kaže: Sweeper ne može da svira u Hrvatskoj jer nismo članovi UDRUŽENJA ESTRADNIH UMETNIKA SRBIJE!
Šta koj` kurac! Ispostavilo se da je neki magarac napravio to udruženje harmonikaša i potplatio ko-zna-koga da to udruženje postane jedino koje može da izda dozvole srpskim muzičarima kako bi oni mogli da nastupaju u inostranstvu.
Naravno, da bi postao član moraš da ideš na test kod nekog nepismenog narodnjaka i sviraš mu da ti on udari paraf i da platiš godišnju taksu koja košta malo bogatstvo. Idiotska činjenica je da je taj magarc onda slao pisma ambasadama i ubeđivao ih da prihvate taj zakon; prihvatila ge je samo Hrvatska!
Ok, najgori smo, porazili su nas harmonikaši i sad ne možemo da sviramo u Osijeku. Dajte nam pasoše pa da idemo kući da gledamo skijanje. Ali, ne. Na granici su nas držali još sat vremena, a onda nas je nadrkana policajka Slađana pozvala do granične kućice da kažemo ime oca, da kažemo koliko novca imamo, da fizički pokažemo novčanice, da kažemo do kad smo planirali da ostanemo u Hrvatskoj i rekla nam da se vratimo u kola. Posle još jednog sata krajnje idiotskog čekanja, doneli su nam formulare odbijanja ulaska u Hrvatsku i vratili pasoše na kojima su udarili crveni pečat - ZABRANA ULASKA kao najgorim kriminalcima. Potpuno smoreni vratili smo se u Beograd i konstatovali da je ovo bio jedan genijalan dan u životu Sweeper-a.
Povezano: