Sve u ime lepe dobiti

Saopštenje Anarhističko komunističkog fronta Zabalaza (ZACF) o Svetskom prvenstvu u fudbalu 2010.

Svetsko prvenstvo 2010. mora biti razotkriveno kao apsolutna prevara što ono i jeste. ZACF snažno osuđuje drskost i licemerje vlade koja koristi priliku da ovaj događaj predstavi kao "životnu šansu" za ekonomsko i socijalno uzdizanje stanovništva Južne Afrike (i ostatka kontinenta).

Pripremajući se za Svetski kup vlada je potrošila oko 800 milijardi randa (757 milijardi na razvoj infrastrukture i 30 milijardi na stadione koji nikada više neće biti ispunjeni), što je veliki šamar u lice onih koji žive u zemlji obeleženoj očajnim siromaštvom i nezaposlenošću od gotovo 40%. Tokom poslednjih pet godina siromašni/e radnici/e su izrazili/e izrazili su svoju zapanjenost i razočarenje zbog vladinog neuspeha da umanji ogromne socijalne nejednakosti u preko 8.000 protesta u uslužnom sektoru zbog neuspešnog neoliberalnog kapitalističkog modela i njegove "trickle down" ekonomije,

"Trickle-down", ili ekonomija "curenja nadole", "kapanja", je pejorativni termin koji upućuje na politiku sveopšeg smanjenja oporezivanja poslovanja preduzeća, rukovođenu idejom da će opšta populacija od toga imati indirektne koristi - što više akumuliranog bogatstva na vrhovima to će se više prelivati i kapati na dole. Takvu politiku priparno podržavaju konzervativci, koji preferiraju termin "ekonomija ponude". Nasuprot tome, termin "ekonomija curenja na dole" preferiraju liberali i socijalisti zbog njenog pogrdnog prizvuka. Poreklo ovog pojma se pripisuje komičaru Vilu Rodžersu (Will Rogers), koji je tokom Velike depresije rekao da je "sav novac prisvojen u korist vrha sa nadom da će do siromašnih iscureti nadole." koji sve što je uradio bilo je globalno produbljavanje nejednakosti i siromaštva. Uprkos prethodnim suprotnim tvrdnjama, vlada je to nedavno priznala potpunim zaokretom, i sada se pretvara da projekat "nikada nije tebalo da bude" namenjen pravljenju profita [1].

Južnoj Africi očajniči treba velika javna infrastruktura, posebno u oblasti javnog transporta kojeg u nekim gradovima, uključujući Johanesburg, gotovo uopšte nema.

GautrejnGautrejn (Gautrain) je 80-kilometarski železnički metro sistem u provinciji Gauten, koji povezuje Johanesburg, Pretoriju, i međunarodni aerodrom "OR Tambo". Smatralo se da će ovaj sistem razgušiti saobraćaj u koridoru Johanesburg-Pretorija i ponuditi stabilnu alternativu putnom transportu, pošto Johanesburg ima ograničenu transportnu infrastrukturu. , koji je pušten u saobraćaj u utorak 8. juna (taman na vreme za veliki događaj) verovatno je naveća ironija u svemu ovome: u zemlji u kojoj se za svakodnevno putovanje na dužim relacijama velika većina oslanja na nebezbedne privatne minibus taksije, Gautrejn pruža veliku brzinu, luksuzni transport turistima i onima koji putuju na relaciji između Johanesburga i Pretorije - onima koji to mogu da priušte pošto jedno putovanje između aerodroma i Sandtona košta ogromnih 100 randa. Ista slika se svuda razotkriva: Aerodromska kompanija Južne Afrike (ACSA) je potrošila preko 16 milijardi randa na adaptaciju aerodroma, komercijalizovana Južnoafrička nacionalna agencija za puteve ltd. (SANRAL) je potrošila preko 23 milijarde na novu mrežu puteva sa naplatnim rampama - na kojima će biti primenjene strikte mere za pokrivanje troškova da bi nadoknadili potrošene milijarde, od čega će malo koristi biti za siromašne Južnoafrikance/ke. Širom zemlje opštine su pokrenule planove urbane regeneracije koje prate odgovarajući planovi džentrifikacije, dok vlada pokušava brže bolje da zamaskira surovu južnoafričku realnost. Samo u Johanesburgu preko 15.000 beskućnika/ca i dece ulice je pokupljeno i strpano u skloništa, u Kejptaunu je iz opštine proterano na hiljade ljudi iz siromašnih područja i skvoterskih kampova u sklopu beskorisnog projekta Svetskog kupa. Gadske vlasti Kejptauna su (neuspešno) pokušale da isele 10.000 stanovnika/ca Džo Slovoa iz njihovih domova da bi ih sakrili od turista koji putuju niz autoput N2, a na drugim mestima su uklonjeni da bi se napravio prostor za stadione, parkirališta i železničke stanice [2]. U Sovetu, putevi su ulepšavani duž glavnih turističkih i FIFA-inih putanja, dok susedne škole krase polupani prozori i ruinirane zgrade.

Iako mnogi/e Južnoafrikanci/ke i dalje ne veruju u to, drugi su preplavljeni i potopljeni poplavom nacionalističke propagande čiji je cilj da skrene pažnju sa cirkusa Svetskog kupa, što on i jeste. Svaki petak je bio proglašen za "petak fudbala", tokom kojeg je "nacija" podsticana da (a učenici/e primoravani/e) da nose Bafana-Bafana majice. Automobili su zakićeni zastavama, ljudi su naučili "Diski dens" koji se redovno izvodi u svakom turističkom restoranu, i da kupuju lutke maskote Zakumi. Bilo ko ko je bio skeptičan prema toj pompi ocrnjen je kao nepatriota, a glavni primer za to je kada je traženo od radnika/ca Južnoafričkog sindikata transportnih i udruženih radnika i radnica (SATAWU) da "zarad nacionalnog interesa" odlože svoje zahteve [3]. U kontekstu gde je gotovo milion poslova izgubljeno tokom protekle godine, vladino razmetanje sa preko 400.000 radnih mesta koja su kreirana zbog Svetskog kupa je isprazno i uvredljivo. Kreirana radna mesta tokom pripremnog perioda uglavnom su prolaznog karaktera ili su pod "Ugovorom ograničenog trajanja (LCDs)", koje su potpisali radnici/e koji nisu organizovani/e u sindikate i plaćeni su daleko ispod minimalca.

Sem represije nad sindikatima, društveni pokreti su se suočili sa sličnom agresijom države, koja je nezvanično uvela ekstenzivnu zabranu na sve proteste tokom trajanja dešavanja. Ustvari, ima nekih dokaza da je to na snazi još od 1. marta. Sudeći po Džejn Dankan (Jane Duncan):

Manje istraživanje koje je sprovedeno krajem prošle nedelje o drugim opštinama koje će biti domaćini mečeva Svetskog kupa pokazalo je da je na snazi sveopšta zabrana javnih okupljanja. Sudeći po opštini Rustenberg, "okupljanja su zabranjena zbog Svetskog kupa". Opštini Mbomela je rečeno od strane SAPS-a da im neće dopustiti održavanje skupova tokom Svetskog kupa. Gradsko veće Kejptauna je tvrdilo da i dalje prihvata prijave za održavanje marševa, ali je ukazivalo da bi "moglo biti problema" tokom održavanja Svetskog kupa. Sudeći po opštinama Nelson Mandela Bej i Etekvini, policija neće dopustiti održavanje javnih skupova za vreme Svetskog kupa [4].

Premda je jasno da je ustav, često slavljen zbog svoje "progresivnosti", daleko od garanta slobode i jednakosti što vlada tvrdi da jeste, ovaj novi oblik represije je očigledno protivreči ustavom garantovanom pravu na slobodu izražavanja i okupljanja. Međutim, društveni pokreti u Johanesburgu uključujući Antiprivatizacioni forum i nekoliko drugih nisu tako lako odustali, i uz pomoć Instituta za slobodu izražavanja uspeli su da dobiju dozvolu za protestovanje na dan svečanog otvaranja. No, protestni marš je morao biti održan tri kilometra daleko od stadiona, na mestu na kom neće privući onu vrstu medijske pažnje koja brine vladu.

worldcupshit

Ne samo da je država bila surovo represivna prema siromašnima i svim demonstracijama i aktivnostima protiv Svetskog kupa, sve pod firmom prikazivanja Južne Afrike kao domaćina raširenih ruku koji poziva one koji hrle ka njenim skupim hotelima, hostelima i koktel barovima, već to radi pod starateljstvom legalnog kriminalnog carstva Sepa Blatera (Sepp Blatter) zvanog FIFA (iliti TIFA (THIEFA, eng. thief - lopov), kako ju je sjajno nazvao Socijalni forum Durbana). Ne samo da očekuju da će ostvariti dobit od oko 1,2 milijarde, nego su već dobili preko 1 milijarde samo na osnovu medijskih prava.

Stadioni, područje oko stadiona, koje je predato FIFA-i na raspolaganje za vreme trajanja turnira ("bescarinske čaure", područja koja su bukvalno pod kontrolom i nadzorom FIFA-e, izuzeta su od normalnog oporezivanja i drugih državnih zakona), i svi putevi koji vode do i od stadiona su na silu raščišćeni od bilo koga koje prodavao proizvode bez FIFA-ine dozvole i one koji se u skvoterskim kampovima, smeštenim pored saobraćajnica što vode do aerodroma, svakodnevno bore za preživljavanje . Kao takvi, ljudi koji su se nadali da će im zarada od prodaje tokom Svetskog kupa poboljšati inače minimalne prihode ostavljeni su na "trickle down" hladnoći.

FIFA, kao jedini vlasnik brenda Svetskog kupa i njegovih derivata, takođe ima tim od oko‚ 100 advokata koji prečešljavaju zemlju u potrazi za bilo kojim nelegalnim prodajama tih proizvoda i reklamiranja brenda. Ti proizvodi bivaju oduzeti a prodavci uhapšeni uprkos činjenici da većina u Južnoj Africi kupuje svoje proizvode od neformalnog trgovinskog sektora, pošto je jako malo onih koji imaju 400 randa da bi ih bacali na majice i drugu opremu. Pored toga, na taj način su efektno ućutkani novinari/ke putem akreditacione klauzule koja sprečava medijske organizacije da iznesu FIFA-u na zao glas, i očigledno kompromitovana sloboda štampe.

Najveća ironija je u tome što je fudbal nekada stvarno bio igra radničke klase. Gledanje utakmica uživo na stadionima je bilo besplatno i lako dostupno onim ljudima koji su odabrali da potroše 90 minuta zaboravljajući na svakodnevno argatovanje pod čizmom gazde i Države. Danas, profesionalni fudbal i Svetski kup donose prekomerne profite maloj kabali globalne i domaće elite (sa nepotrebno potrošenim milijardama i to u vreme globalne kapitalističke krize), koja naplaćuje sponzorima hiljade randa, funti, evra, itd. svake sezone da bi gledali gnusno preplaćene fudbalere koji padaju i bacaju se na brižljivo ošišane terene čim ih neko pipne i koji se svađaju, preko parazitskih agenata, oko toga da li zaslužuju ili ne svoja ogromna primanja. Igra, koja u mnogim aspektima zadržava svoju estetsku lepotu, izgubila je svoju radničku dušu i svedena je na samo još jedan skup roba namenjenih eksploataciji.

Bakunjin je jednom prilikom rekao da "ljudi idu u crkvu iz istog razloga zbog kog idu u kafanu: da se opiju, da zaborave na bedu, da zamisle sebe, makar na nekoliko minuta, slobodne i srećne". Možda, među svima onima koji slepo mašu nacionalističkim zastavama i duvaju u vuvuzele, toj jednačini možemo dodati i sport, jer možda se čini lakšim zaboraviti nego aktivno učestvovati u borbi protiv nepravde i nejednakosti. Mnogo je onih koji to, ipak, rade i radničke i organizacije siromašnih nije lako svesti na iluziju u šta bi vlada želela da poveruje. O privremenim skvoterskim kampovima na ulazu u stadion, do masovnih protesta i demonstracija, seoskih štrajkova, legalnih ili ne, uprkos ismevanju i preziru i etiketiranju da su "nepatriotski", ili pak ekstenzivnim zabranama slobode govora, mi ćemo prkosno dići svoj glas i razotkriti grozne nejednakosti koje karakterišu naše društvo i globalne igre koje se igraju na uštrb života onih zahvaljujući kojima su imperije izgrađene i biće, na kraju, uništene.

Dole sa Svetskim kupom!

Fansi državnu represiju i razdirući nacionalizam!

Fambili narodnu borbu protiv eksplatacije i profitiranja!

Ovu izjavu je izdao Anarhistički komunistički front Zabalaza.

Za više detalja i druge kritičke članke pogledajte:

http://www.ukzn.ac.za/ccs/default.asp?2,40,5,2037

http://antieviction.org.za/

http://www.abahlali.org/

Za druge članke i izjave povodom tekućeg stanja borbi i represije u Južnoj Africi pogledajte:

Beleške:

1. See Star Business Report, Monday 7th June, 2010

2. http://antieviction.org.za/2010/03/25/telling-the-world-that-neither-this-city-nor-the-world-cup-works-for-us/