ŠTA DA SE RADI? ILI: ŠTA DA SE NE RADI?

Protekle nedelje (ili protekli mjesec) su obilježila dešavanja koja su imala odjeka i u široj javnosti sudeći prema pisanju mainstream medija. Ipak, mnoge stvari u vezi/oko PGA konferencije, a koje su manje-više nebitne za mainstream medije, su ostale nepoznanica ljudima koji su učestvovali/prisustvovali konferenciji (kao i ostalim "pratećim" dešavanjima). Nezvanični izvještaji se mogu pročitati na Alter-EE listi, a vjerovatno će uskoro uslijediti i zvanična saopštenja. Ipak, zamolio bih vas da, ukoliko imate volje/vremena, odgovorite na nekoliko pitanja koja se tiču organizacije, samog toka i efekata konferencije.Pitanja nisu prosleđena na zvanične (e-mail) adrese ASI/DSM pošto izvještaji/komentari koji su se pojavljivali na Alter-EE listi nisu predstavljali zvanične stavove organizacija/mreže/grupe čiji ste članovi, a svakako raspolažete informacijama koje mogu biti značajne/zanimljive i onima koji ne prate Alter-EE listu a koji "dolaze" sa srpsko-hrvatskog govornog područja.

Sagovornici:

Andrej, član BLOK-a, i jedan od manje aktivnih organizatora konferencije.

Rata, član SK ASI

(NAPOMENA br. 1: Andrej se sam predstavio, dok sam iz Ratinog pisma zaključio (možda i pogrešno) da govori u ime SK ASI. Rata je poslao svoj komentar, tako da kasnije ne bi bilo zabune: sagovornici govore U SVOJE IME))

- Kakva su bila tvoja očekivanja u vezi PGA skupa? Jesu li ona opravdana, izneverena,…?

ANDREJ: Pre svega, zeleo bih da se zahvalim svima iz moje grupe koji su na konferenciji radili vise od mene ( dakle gotovo svima!). Nisam siguran da li sam ja prava osoba za ovaj intervju. Ali cu pokusati da, u nekoliko kratkih crta, u svoje ime, kao jedan od organizatora, predstavim svoj dozivljaj upravo okoncane konferencije. Konferencija je, po meni, posmatrana sa aspekta lokalnog politickog znacaja, lep uspeh. Zbog toga sto:

- Na konferenciji je organizovan sastanak sedam preduzeca u strajku iz citave Srbije. Na pomenuti sastanak je doslo 200 radnika. Na sastanku ( posle medjunarodne debate)  radnici su organizovali koordinaciju radnika za borbu protiv privatizacije. Napisano je prvo zajednicko saopstenje koordinacije i odredjeni su datumi akcija i sastanaka.

• Organizovana je brizljivo pripremljena debata izmedju evropskih migranata i lokalnih izbeglica u avalskom izbeglickom kampu.
• Organizovan je niz susreta razlicitih romskih grupa i uspostavljen su kontakt i lokalna koordinacija izmedju romskih grupa i lokalnih/internacionalnih aktivista.
• Organizovana je odlicna debata o Balkanu i uspostavljena nova balkanska koordinacija antikapitalistickih grupa (prvi sastanak ce biti odrzan u Solunu).
• Organizovano je veliko javno predstavljanje slovenackih "izbrisanih", sve sa filmom, slovenackim aktivistima i predstavnicima samih "izbrisanih".
• Organizovan je "gender" dan u kojem su ucestvovale gotovo sve YU feministicke i gay/lesbian grupe.
  - Organizovana je debata sa azilantima, kineskim migrantima i rumunskim radnicima bez papira.

Takodje, kada je rec o politickim perspektivama PGA kao mreze, ideje "globalne stafete", "baklje pobune", novi globalni dani akcije, nove info tacke, nova pga koordinacija za Balkan- sve su to simptomi nove, zdravije faze u politickom razvoju ove mreze koja, prevashodno inspirisana zapatizmom, nastavlja da uci, i da se prilagodjava novim konjukturama globalnog pokreta otpora kapitalizmu.

RATA: Budući da sam imao priliku da prisustvujem jednom ranijem PGA skupu - nisam imao nikakvih pozitivna očekivanja od beogradske verzije tog događaja. Smatrao sam da će konferencija ili biti potpuni promašaj (što se, više ili manje, ispostavilo kao tačno), ili će kao svoj najdalji domet imati produžetak samrtne agonije nesrećnog trupla te međunarodne mreže sitnih buržuja. Sa druge strane, nisam očekivao da će čak i jedan tako promašen projekat kakav je PGA sebi dozvoliti da se pretvori u igraonicu određenih sumnjivi likova, koji su u svojoj borbi za profesorkse fotelje spremni na sabotiranje podrške štrajkovima radnika/ca koji se nalaze u nekoj vezi sa našom organizacijom. No, o tome kasnije...

- Samom održavanju konferencije prethodili su razni disonantni tonovi što iz samog PGA tabora (resnički blok), što van njega (ASI). Potom je "PGA Daily Newspaper" pisao o upadu ljudi iz resničkog kolektiva na konferenciju, o akciji/"akciji" anarhiste/aktiviste iz Engleske... O čemu se tu zapravo radi?

ANDREJ: O sukobima koji postoje u koaliciji/mrezi dsm i socijalnom centru LARC u Londonu. Ostavio bih pomenute probleme ovim grupama.

RATA: Puff... Opširno pitanje. Pokušaću da se zadržim samo na najosnovnijim tačkama. ASI ni u jednom trenutku pre konferencije nije komentarisao PGA ili dešavanja vezana za samu konferenciju. Na PGA konferenciju smo se osvrnu u svom pozivu (http://belgrade.indymedia.org/news/2004/07/1261.php) klasno orijentisanim anarhistkinjama i anarhistima - u kome su dotični obavešteni da će Beogradski Ateneum - radnički kulturni centar (još uvek nije u javnoj upotrebi) služiti kao mesto na kome će, tokom trajanja PGA konferencije, moći da se susretnu anarhisti i anarhistkinje iz sveta. U istom pozivu smo naveli da ćemo, ukoliko se pokaže interesovanje za tim, organizovati diskusije na teme za koje drugarice i drugovi budu zainteresovane/i. Poziv smo uputili jer smo znali da će u Beograd, tokom trajanja PGA koferencije, doći i anarhisti/kinje aktivni/e i u ozbiljnim anarhističkim organizacijama. Što se "resničkog bloka" tiče, nakon njihovog saopštenja vezanog za trulost tzv. DSM!-a (na koju sam upozoravao od samog nastanka tog aktivističkog Frankenštajna), u razgovoru sa tim mladićima obavešteni smo da je klika oko Andreja Grubačića počela da preti fizičkim napadima na njihove mlade živote. Pretnje su dolazile kao odgovor na njihov javni sukob (poznato je kako funkcionišu autoritarci - uvek će rađe stvar rešiti "u četri oka" nego što će problem izložiti javno) glede organizovanja folklornog dela PGA konferencije. U tom smislu je beogradska lokalna grupa ASI obećala pomoć u slučaju fizičkog napada Grubačićeve klike. Sa druge strane, kada govorimo o trulosti DSM!-a i PGA-a, imamo veoma rečit primer britanskih aktivista: njih dvojca su od strane same PGA mreže bili izloženi tipičnoj tiraniji konsenzusa. Naime, time što su odbili da se slože sa predloženim programom same konferencije, bili su osuđeni na "nevidljivost". NJihovi glasovi jednostavno nisu bili uzimani u obzir prilikom donošenja odluka. Tako da je Sv. Konsenzus bio postignut. Jedan od dvojce aktivista je Pakistanac koji živi u UK, veoma često odlazi u Pakistan budući da mu je celokupna porodica tamo, no od strane onoga što se sada već otvoreno naziva "PGA vlada" (grupa "iskusnih" aktivista koji zapravo upravljaju PGA-om) sprečeno je njegovo učestvovanje, i potencijalno "sabotrianje", u Azijskom PGA-u. NJih dvojca su uključeni u neverovatno veliki broj ljudi iz londonskog LARC-a (www.londonarc.org) koji se pojavio na konferenciji (kako je jedan od njih dobro primetio: "iz jedne zgrade u Londonu [LARC] je na konferenciju, koja bi trebala da za cilj ima veće uključivanje istočnoevropljana, došlo više ljudi nego iz cele ZND (Zajednice nezavisnih država)), samo zato što su "vozači" pa su bili u stanju da pomognu prilikom vožnje od Londona do Beograda. Ta činjenica (da su "vozači", te stoga mogu da ucenjuju ostak bagre čiji povratak zavisi od njih) je bila izvor neograničene količine smeha. Revoltirani čitavom situacijom (kako samog PGA-a, tako i dešavanjem "u nas" [Resnik etc.]) oni su odlučili da svoj protest pokažu tako što su se pojavili u PGA prostorijama i obrisali zadnjicu programom PGA konferencije. Na to je sitna buržoazija reagovala kako je znala: u fanzinu koji je izdavan tokom konferencije (http://www.all4all.org/media/2004/07/1013.pdf) se na naslovnoj strani pojavio tekst pod naslovom "Meeting interruption" koji, u stilu koga se ne bi postideo ni najodurniji beogradski malograđanin, lamentira nad drskošću tih zlikovaca. Zlikovaca koji su obrisali dupe njihovim programom i tako prisilili neke "šokirane" aktiviste da izađu iz prostorije. Tekst je neverovanto zabavan zbog svog špijunsko-paranoidnog stila koji svuda nalaze neprijatelji PGA-a koji žele da isti unište, onesposobe uspešan rad i generalno vole da zajebavaju. U tekstu se, povrh svega, tvrdi da "presretnuti" (EHEJ! PRESRETNUTI!!) e-mail lokalnih anarho-sindikalista pokazuje da oni (daklem, mi) nameravaju da prave "kontra dešavanje", skupa sa staljinistima i trockistima (!?!) Zašto je ovaj tekst bitan? Zato što na najbolji način otkriva mentalni sklop osoba koja stoje iza ove mrežice - u pitanju su ljudi koji pod maskom pluralizma i mogućnosti da "svi budu uključeni", zapravo vode ekstremnu sektašku i zapravo, policijsku, politiku. Iz tog teksta je jasno da PGA-ovci smatraju da je vreme, mesto i prostor u gradu u kome se dešava PGA konferencija zauzet samo za njih, i svako ko pokuša da napravi određeni politički događaj u isto vreme, u istom gradu ili mestu, zapravo radi nešto protiv njih i same njihovih aktivnosti. Ovde se otkriva upravo boljševičko lice dotičnih narikača (koji su spremni da besramno lažu o našim navodnoj saradnju sa trockistima i staljinistima). Identičan pokušaj argumentovanja svojih postupaka, prema mornarima Kronštada i seljaštvu u Ukrajni, su primenjivali i Lenjinovi kontrarevolucionarni kada su krenuli sa gušenjem sovjeta i uništavanjem Mahnovštine.

- Takođe, pojavila se informacija o presretnutom mailu SK ASI. Šta znači "presretnuti" mail i da li je ASI tim pismom pokušao da na neki način sabotira PGA konferenciju? Da li su navodi u pismu tačni ili ne? I najzad, šta se desilo sa kontra-dešavanjem u režiji ASI-ja a uz pomoć staljinista i trockista?

ANDREJ: Ne znam za jedno pismo vec za citavu seriju pisama koje su pojedini ljudi iz ASI-ja slali na strane liste. Vazno je, medjutim, istaci da je ASI kao organizacija projekat veceg broja ljudi. Sindikalisti u Srbiji imaju svoje kvalitet i svoje mane, imaju sopstvenu politicku metodologiju koju ja ne delim, svoje ideje o putu ka buducem drustvu, sa kojima se ne slazem, ali svaki konstruktivni napor i svaku konstruktivnu akciju ASI-ja podrzavam. Veliki problem ASI-ja i DSM-a, iako, to moram da istaknem, ove dve grupe nije uputno porediti, buduci da je rec o sasvim drugacijim strukturama, jeste problem liderstva . Ljudi okupljeni u ovim grupama bi trebalo vise da rade na otklanjanju hijerarhija i liderskih sklonosti pojedinaca, a pomenuti pojedinci, iz DSM-a i iz ASI-ja, bi trebalo da pronadju najbolji nacin "unistavanja sopstvenog autoriteta", kroz otvaranje prostora za druge aktiviste. Ako za to nisu sposobni onda bi trebalo da se sklone. Scena u Srbiji se moze graditi samo metodom dijaloga ili metodom glasnog monologa- situacijom u kojoj grupe zaista rade na vlastitim projektima ne ometajuci one druge. Da se vratim na tvoje pitanje: da, jedna osoba iz ASIja je slala razlicite mejlove na razlicite liste sa namerom da naudi konferenciji. Bez veceg uspeha. Ali, ponavljam, verujem da to nije bilo stanoviste i manir ostalih clanova ASIja.

RATA: Jednim delom sam na ovo pitanje odgovorio prethodnim odgovorom. Dakle navodno presretnuto (!?!) pismo (Grubačićeva klika nije pominjala ASI-jevo pismo, već pismo lokalnih anarho-sindikalista) je pismo koje sam poslao na javnu mejl listu anarhista/kinja istočne Evrope (Alter-EE). Drugim rečima svako ko je želeo da "presretne" to pismo, mogao je da se "pretplati" na tu, ponavljam otvorenu i javnu, listu. U pitanju su moji komentari glede PGA-a i DSM!-a koji su već od ranije poznati. Kao što sam već rekao, nije bilo "kontra-dešavanja". Naš skup nije bio definisan PGA konferencijom na bilo koji način. Ateneum je iskorišćen kao mesto za sastanake - prilikom prvog većeg sastanka (učestvovalo je oko 30 anarhista/kinja iz sveta [uglavnom istočne Evrope!]) dogovoreno je da se u Ateneumu održi nekoliko razgovora na teme koje su drugaricama i drugovima bile interesantne (poput "Terorizam i ljudska prava kao buržoaski koncepti", "Anti ili indy medija" i t.d.) Ti razgovori su održani, sa relativno velikom posećenošću (broj ljudi aktivnih u diskusijama je varirao između 30 i 60), a Ateneum je poslužio i kao mesto gde su se zainteresovani mogli upoznati sa radnicima/cama EDB-a koji su pripremali štrajk. Prilikom tog susreta razmenjena su iskustva o radničkim borbama kod nas i u svetu, i dogovorena je naša podrška štrajku i blokadi Beograda koju su radnici/ce sutradan sproveli/le. O broju "staljinista i trockista" koji su prisustvovali događajima najbolje govore izveštaji drugova/ica, anarhista i anarhistkinja iz različitih zemalja, koji/e su učestvovali/e u diskusijama - autoritaraca nije bilo. U pitanju je samo još jedan marketinšk trik policijskog konfidenta Grubačića.

- Da li je označavanje PGA mreže "aktivizmom za imbecile" s jedne strane, i prozivanje ASI-ja za sektaštvo i veze sa staljinistima i trockistima sa druge, samo još jedno od prebacivanja lopte u protivnikovu polovinu u neprekidnom meču ovdašnjih anarho/aktivističkih tabora. Ili se možda radi o nečem drugom? Da li su međusobne uvrede makar koliko na tragu realnog stanja stvari?

ANDREJ: Tjah.... Istorija pga govori sama za sebe. Mi se mozemo slagati ili ne slagati sa tom vrstom politickog delovanja ali nazivati ga "aktivizmom za imbecile" je nadobudno i prepotentno. Pomalo lokalisticki samodopadno. Mozda i sektaski. Ali bih pre rekao kampanelisticki, parohijalno. Sto se pak veza ASIja staljinistima i trockistima tice, pre svega u okviru PUD-a, smatram da je takvo povezivanje prirodno. Stara levica se okuplja i u drugim zemljama, i njezini protagonisti prepoznaju zajednicke politicke interese. Mnoge akcije PUD-a su zanimljive i vredne, kao i veliki broj ljudi koji u ovim strukturama ucestvuje. Ideja DSM!a, sa druge strane, udaljava se od starolevicarske prakse i retorike. Na  pozadini ove ideje ispisana su nastojanja izgradnje konkretnih veza izmedju kolektiva razlicite politicke tradicije. Validacija forme kolektiviteta, drustvenog pokreta, slobodnog od ideoloskih inhibicija etatizovanih sindikata, ili umornih dogmi tradicionalne levice. Poceli smo da, sa izvesnim uspehom, ali uz mnogo gresaka, ucestvujemo u novoj formi politike cija je priroda jos uvek predmet diskusije - kroz razvijanje novog jezika i ideja u politickom prostoru s one strane stare levice. Pokusali smo da se obratimo "siromasnima"; pokusali smo da shvatimo stvarnost jugoslovenskih "siromasnih", njihovog zivotnog ambijenta, u svim "arealima borbe": od lokalne zajednice sve do fabrike. Nasa inspiracija su bili pokreti koji su ukotvljeni u lokalnim zajednicama, sa ideologijom, ako je to prava rec, koja je nadahnuta idejama zajednistva, dostojanstva i zivota, svi oni pokreti koji se, sa mastom i duhom, bore za ostvarljive, realne ciljeve. Zeleli smo da damo nas doprinos radikalnoj i liberterskoj sceni u ovoj regiji razvijanjem klasne politike koja ne bi zavrsila ni u dogmama bez strasti i duha- koje je ovde ustanovila takozvana levica- niti pristajanjem na nekakav klasni kompromis. Hteli smo da polozimo pretpostavke za stvaranje drustvenog pokreta koji bi imao globalnu samosvest ali koji bi se usmerio ka lokalnim borbama i lokalnim neprijateljima. Osetili smo da se, sa globalnim rastom "novog antikapitalizma", stvara nesto novo, nesto dragoceno i mocno. Tu smo nasli svoje mesto. Naravno, mi u tome nismo bili uspesni onoliko koliko smo to zeleli. Nasi kriticari su, katkad, ako ne i cesto, sasvim u pravu. Ne postoji prava politika bez dosledne kolektivne samorefleksije. Kolektivi i projekti unutar DSMa su napravili mnostvo gresaka.

RATA: PGA mreža jeste fiktivna međunarodna mreža sitni buržuja, kako je to saopštenje našeg sekretarijata brilijantno podvuklo. =;> Tu nema dvojbe. U tom smislu je možda dobro pročitati komentar (http://www.indymedia.org.uk/en/2004/08/295904.html) na konferenciju jednog od drugova iz Poljske (u pitanju je tekst na engleskom jeziku, pod naslovom "Comment from Alter-EE list"). Mislim da je on svojim kratkim izveštajem vrlo jasno postavio stvari.

- Šta je PGA tj. Parasites Global Action, ko su organizatori i koji su motivi organizovanja tako nečega?

(NAPOMENA br. 2: Pitanje je postavljeno na osnovu nezvaničnog izvještaja koji je Laure poslala na Alter-EE listu**)**

ANDREJ: Globalna akcija naroda je globalna mreža lokalnih borbi, svetska mreža koja, inspirisana i oblikovana zapatistickim politickim duhom, deluje u smeru ka trajnoj političkoj, društvenoj, granicama nevezanoj i neposredno demokratskoj alternativi kapitalizmu i svim sistemima opresije, daleko od logike partija, država i ideoloških aparata države (etatizovanih sindekata, nevladinih organizacija, i tako dalje) Ona je mesto gde se sreću antiautoritarne i antikapitalističke inicijative. Drugačiji Svet je Moguc! je evropski organizator ove PGA konferencije. To je grupa grupa, kolektiv kolektiva baziran u Beogradu, koji pokušava da oformi novi politički prostor koji nije vezan za političke partije ili takozvani nevladin sektor. Prvi evropski organizatori PGA bili su “Reclaim the Streets”, grupa koja ima korene u radikalnoj ekologiji i uličnim protestima, koja je pomogla da se ponovo otkriju antikapitalističke tehnike direktne akcije, i to putem upotrebe uličnih žurki kao tipa blokade, i uspostavljanjem veza sa raličitim radničkim organizacijama, kao što su to Liverpulski dokeri ili Radnici lodonske podzemne železnice. U Aziji, taj posao su obavljale organizacije poput KRRS, sindikata Indijskih farmera, koja ima članstvo preko više miliona ljujdi, a poznata je postala nakon paljenja Monsanto genetski mutiranih žitnih polja, i Nacionlna alijansa narodnih pokreta, (koja uključuje Narmada Bachao Andolan, the National Fisherfolk Forum, the Union of Landless Labourers of Andhra Pradesh, itd). Tremitno taj posao obavlja Krishok Federation (pokret seljaka bezemljaša i marginalizovanih seljaka) iz Bangladesa. U Latinskoj Americi, PGA je okupio različite kulture i stanovišta, od CONFEUNASCC, sindikata malih poljoprivrednih proizvodjača iz Ekvadora, , Movimiento de la Juventud Kuna, the Bolivian cocalero movement in Chapare, pa sve do kolumbijske Process of Black Communities.      

RATA: Parasites Global Action je fiktivna organizacija koju su stvorili neki ljudi zgađeni ponašanjem PGA mešetara. Inicijalna kapisla za stvaranje, pre svega ovog satiričnog sajta (Veb sajt pravog PGA) (http://www.aloofhosting.com/realpga/), a onda i jednog neformalnog pokreta otpora aBnarhističkom (aktivističkom) zulumu, je dešavanje iz menze PGA kampa. Naime, različiti anarhisti/kinje (između ostalog drugarica i drugovi iz Bosne i Hercegovine, drug iz Poljske, drugarica iz SAD-a i t.d.) su etiketirani kao "paraziti"od strane "dobrih" PGA aktivista (inače poznatih po hvalisanju o parazitnom načinu života "na ostacima kapitalističkog, konzumerskog društva") samo zato što su učestvovali na diskusijama u Ateneumu dok su se, kriminalci i zlikovci, hranili u PGA kampu. ZAMISLITE MOLIM VAS! Hranili su se BESPLATNO u kampu! BESPLATNO su uzimali hranu - prokleti paraziti! Bojim da ova kratka priča sa tužnim krajem zapravo na najbolji način pokazuje šta je zapravo PGA.

- U nezvaničnim izvještajima koji su se mogli pročitati na Alter-EE listi, ili u razgovoru sa učesncima / posjetiocima konferencije, postoje komentari u vezi bezbjednosnih propusta (incident koji se dogodio prije početka same konferencije u i ispred prostorija DSM-a, nacisti koji su posjetili i šetali se po kampu / školi, pretnje ljudima iz kampa, krađe). Da li je zaista bilo ovakvih incidenata i kako su organizatori konferencije reagovali? Šta je uopšte trebalo učiniti u takvoj situaciji? Da li je trebalo pustiti naciste da se slobodno šetaju i razgledaju krajolik ukoliko ne prave probleme, ili ih izbaciti iz kampa, ili pak pustiti posjetioce kampa da se sami organizuju i odluče šta će se raditi u takvim situacijama. Nije li logično de se u toku samo organizovanja "dešavanja" razmotre i eventualni bezbjednosni problemi?

ANDREJ: Naravno da je logicno. Postojao je takozvani "ema tim" za resavanje konflikata i taj tim nije bio uvek efikasan, iako je sama konferencija protekla bez ozbiljnijih incidenata. Ali moras imati na umu da je u kampu bilo preko 450 ljudi. To je veliki broj. Takodje, DSM nije bio jedini organizator ove konferencije. U novoj strukturi evropskog pga-a ustanovljen je model "medjunarodnog sazivaca" ( international convenorship model). To znaci da postoji lokalni sazivac ( convenor) i medjunarodna sazivacka grupa ( preparatory group). U citavom tom zamesateljstvu ( posto je docnija odluka spoke council-a samo kodifikovala model koji je vec bio iskovan u praksi priprema za ovu konferenciju) nije bilo lako organizovati savrseno obezbedjenje. Bilo je, svakako, puno logistickih propusta. Ne samo u bezbednosnom pogledu. Pa ipak, citajuci mejlove i slusajuci razlicite utiske, ucesnici konferencije, oni nesto iskusniji, smatraju da je ovo bila najuspesnija evropska konferencija PGA mreze.

RATA: Pitanje bezbednosti je od početka bio veliki problem PGA konferencije. Još prilikom prvih priprema za održavanje konferencije lokalne skinhed ekipe su saznale za mesto održavanja konferencije, te su se počeli pripremati za napad na žgadiju. Neki od nas, koji su došli do tih informacija, su pokušali da arognantnu i do zla boga glupu menažeriju iz DSM!-a upozori na tu činjenicu, ali smo uglavnom nailazili na poglede telića u šarena vrata. Incident sa skinhedima o kome se govori se odigrao, kao i još nekoliko koji su "uspešno" zataškani. Koja je, naime, bila strategije odbrane PGA kampa od nacista? Oni su se NADALI da ih neće napasti. To je bila jedina strategija odbrane koju su ti sitni buržuju smislili. Primera radi, bilo je potrebno da ja dođem u kamp drugog dana da bi oni postali svesni činjenice da jedan nabildovani papan uvučen u dres FK "Rad" osmatra kamp 10 - 15. minuta. Kada su saznali to - pozvali su policiju. U trenutku kada se pojavila veća grupa skinheda u samom kampu, JEDINI ljudi koji su krenuli da organizuju prikupljanje materijala potrebnog za sukob sa nacistima su bili naši drugovi i drugarice, "paraziti", koji su se u tom trenutku našli u kampu. Svi ostali su se sakrili u svoje mišije šatore i molili Svaroga da ih nacisti ne umlate. Kada je lokalna PGA klika obaveštena o pojavi hitlerovaca, šta su uradili ti banditi? Opet su pozvali policiju, što je (baj d vej) suprotno PGA halmarksima. Kada je policija, predvođena Sv. Grubačićem lično, stigla u kamp, očigledno više zabrinut za svoj ugled u pandurskim očima nego za sigurnost kampa, "Grubi" je nakon konsultovanja sa nekoliko posilnih (KOJI NIŠTA NISU VIDELI JER SE NISU NALAZILI U KAMPU KADA SU HITLEROVCI DOŠLI), ponosno objavio "Ništa se nije desilo, u pitnju je samo anarhistička paranoja". Govorimo o situaciji u kojoj se desetak ćelavaca u fajerkama prošetalo kroz kamp, blokiralo ulaz u dvorište i školu, i rovarilo po samoj školi. To je za ljude koji žele da budu profesori "ništa". Ono što je sada preostalo je da se aktivisti zahvale svim paganskim bogovima što su skinhedi dovoljno neorganizovani, te nisu imali prilike da ozbiljnije ugroze egzistenciju "revolucionarnih" turista.

- U domaćim mainstream medijima su se pojavile informacije po kojima iza radničkih protesta u Srbiji stoji PGA (a poznato je da su ljud iz DSM-a u toku priprema za konferenciju kontaktirali različite sindikate). U kojoj meri je istinita ova tvrdnja i kako je uopšte došlo do učešća na protestima EDB-a i podrške radnicima/ama JP Površinski kopovi "Kostolac"? Da li je inicijativa potekla od PGA-a, DSM-a, ASI-ja ili su se posjetioci konferencije samoorganizovali i krenuli u akciju? Kakve su reakcije radnika/ca?

Opet, sa druge strane, izgleda da su ovi protesti još jedan kamen spoticanja na relaciji ASI-PGA-DSM, sudeći po onome što se da pročitati u jednom od izveštaja ASI-ja sa Alter-EE liste. Razlog?

ANDREJ: Na konferenciji smo, u okviru debata o privatizaciji, imali prilike da cujemo radnike iz Srbije koji su govorili o svojim iskustvima i ocekivanjima. Demokratija za njih znaci solidarnost, socijalnu sigurnost, jednakost. Sve ono sto neoliberalne ekonomske reforme nase Vlade sistematski uklanjaju. Kroz nametanje  monetarne stabilizacije, ekonomske
liberalizacije, deregulacije, privatizacije. Nasa Vlada sluzi interesima lokalnog velikog kapitala, neprestano se zaduzujuci kod MMF-a i Svetske Banke.  Potrebna je masta da se zamisli stabilna demokratija u ovakvom ambijentu. O tome govore radnici. Srbija je  gotovo u celosti "privatizovana" i tajkunizovana a osnovni javni servisi polako se pretvaraju
u  robu koja se nasla na trzistu. Neoliberalni socijalni darvinizam u Srbiji stvorio je, kroz marginalizaciju najveceg broja stanovnistva citavu "klasu siromasnih". Ne govorim, dakle, samo o fabrickim radnicima vec o svim zrtvama tranzicije. Jedan domaci neoliberalni sociolog je primetio da"tranziciona privreda znaci uspostavljanje novog modela upravljanja ljudskim
resursima". Oni koji razmisljaju o "novim modelima upravljanja ljudskim resursima" bi, prema ovom naucniku, trebalo da napuste "tzv. sociocentricni pristup koji u srediste paznje stavlja brigu o ljudima"- i konacno shvate da je ekonomija vaznija od ljudi. Ovaj surovi tehnokratski cinizam i krimogena privatizacija su izveli radnike na ulice. Ne ASI ili PGA. Radnici su sposobni da se oragnizuju sami, bez grupe napaljenih srednjoklasnih klinaca naoruzanih lap topovima. U ovoj zemlji ne postoji homogena, pa cak ni ozbiljna radikalna scena. Tako da "mi" ne mozemo nista da "uradimo za radnike"- mada moje politicko stanoviste jeste da "to" i ne bi trebalo da radimo; radnici to rade bolje od nas. Ono sto radnici mogu da urade, i to za sve nas,  jeste da izdrze i nastave ovu tesku borbu koju sada vode; da postanu, kako bi to rekao vec citirani sociolog, "prepreka socijalne nepodnosljivosti na koju ce se spotaci tranzicija". Tada ce se, nadajmo se, i nasi apaticni i samozadovoljno razmazeni beogradski "aktivisti" ukljuciti u ovu borbu .

RATA: Priče o štrajkovima tokom PGA konferencije su, zapravo, najmračniji deo čitave ove koještarije. DSM! je imao neke kontakte sa sitnim akcionarima Jugoremedije i još nekim firmama i organizovao je prilično dosadan zajednički sastanak bez ikakvog zaključka (ovo je prema informacijama koje sam dobio od ljudi koji su sastanku prisustvovali - koliko sam shvatio odrađen je još jedan "teatarski" pristup problemu - zapadnim aktivistima su prezentovani "radnici sa problemima", kao što je nekoliko dana kasnije urađeno sa izbeglicama i romima - većina ljudi sa imalo osećaja za ljudsko dostojanstvo je bila zgađena tim zoološkim pristupom). Tokom trajanja konferencije su nas (ASI) naši kontakti iz EDB-a obavestili o tome da se priprema štrajk radnika/ca i blokada Beograda za Utorak, 27. juli. Zajedno sa ostalim učesnicima diskusija u Ateneumu, dogovorili smo da diskusije zakazane za popodne 26. otkažemo, i da u tom terminu upriličimo sastanak između radnika/ca EDB-a koji/e su se preipremali/e za štrajk sa zainteresovanim drugovima i drugaricama iz sveta. Veoma uspešan sastanak je organizovan i dogovoreno je naše učešće na protestu. A onda nas je, kao grom iz vedra neba, zatekla informacija da PGA klika po kampu širi sledeće priče: taj štrajk organizuju političke partije (što je očita laž, kojom se u to vreme služila i sama Vlada da bi diskreditovala štrajk), da će na štrajku anarhisti/kinje napraviti "sranje" i da će svi biti pohapšeni (što je, takođe još jedna laž, koja, kao što se iz događaja koji su usledili dalo videti, nije imala nikakvo uporište u relanosti), te last but not the least da je i za Sredu, 28., zakazan štrajk u Beogradu, pa i nema smisla ići na dva štrajka (!!!???!!!) Prva reakcija nas nekoliko je na to bila "Hajdemo u kamp da umlatimo skotove", no smirli smo se i razložno analizirali situaciju. Shvatili smo da smo podcenili nivo pokvarenosti i kriminaliteta do kog Grubačićeva klika može da ide. Shvatili smo da su spremni da sabotiraju podršku štrajku, SAMO ZATO što neki štrajkači imaju neke veze sa nama. Govorimo, dakle, o nečemu što prevazilazi nivo "čarki na (nepostojećoj) sceni", govorimo o direktnom kontra-revolucionarnom, policijskom ako hoćete, delovanju. Iako smo odavno upoznati sa Krmetovim likom i delom, mogu reći da smo ipak bili zatečeni. Ono što je, sa druge strane, poslužilo kao nešto što nas je umirilo je činjenica da se sutradan, na štrajku i protestu, koji se odvijao preko 8 sati na najneverovatnijem pljusku, pojavilo preko 80 drugarica i drugova (buržoaski mediji su javili između 100 i 150) koji su pružili punu i nesumnjivu podršku radnicima/cama u štrajku. Štrajk je bio dekorisan banerom sa natpisom "Međunarodna radnička solidarnost" ispisanim na nekoliko jezika, i velikim brojem crveno-crnih, anarho-sindikalističkih, zastava. Fotografije sa štrajka možete videti ovde (http://www.all4all.org/2004/07/1007.shtml) Što se drugog, štrajka najavljivanog za Sredu, tiče - priča dobija neverovatan obrt. Kao što je poznato u "Jugoremediji" postoje dve struje radnika, sitni akcionari koji se zalažu za reviziju privatizacije i štrajkbreheri koji se zalažu za ponovno pokretanje proizvodnje. Štrajk koju je kriminalna PGA klika najavljivala kao "alternativu" štrajku radništva EDB-a je bio, zapravo, protest štrajkbrehera koji su zahtevali da se proizvodnja ponovo pokrene. Kada su shvatili šta je zapravo u pitanju, Klika je odlučila da, ponovo, laže aktiviste. Prvo su ih obavestili da je štrajk odložen zbog kiše, no kada ih je i priroda izneverila i zaustavila kišu, objavili su da je štrajk odložen zbog problema sa policijom. Protest štrajkbrehera je, čisto informacije radi, održan u Sredu. Što se Kostolca tiče, činjenica je da je ASI organizovano dva kombija koji su sa 30 drugova i drugarica otišla i podržala štrajk radnika/ca u Kostolcu. Tom prilikom je izvršena okupacija upravne zgrade rudnika, a radništvo, koje je preuzelo sindikat od svojih korumpiranih birokrata i koje u svojoj praksi koristi rudimentarne metode kolektivnog odlučivanja, je ostvarilo veoma dobre kontakte sa našom organizacijom. Tim pre smo bili šokirani kada smo u buržujskoj štampi videli da se Grubačić predstavlja kao organizator štrajkova po Srbiji. Taj potez je, svesno ili nesvesno - potpuno je svejedno, potez koji je za direktan rezultat imao javno sabotiranje štrajkova po Srbiji koji su sada, u očima prosečnog konzumenta medija, postali zaravo posledica dolaska luckastih stranaca, a ne izvorni krik napaćenog srpskog radništva. Govorimo o tome da je taj potez išao na ruku državi koja je našla izgovor za štrajkove, i koja je nemušto pojavljivanje DSM! prvaka iskoristila kao sjajan alibi za ne pristajanje na radničke zahteve.

- Novine su u utorak (04.08. 2004) prenijele informaciju o tome da "Niko ne zna gdje je završilo nekoliko hiljada evra od izdavanja škole u Jajincima za susret anti-globalista" i da Ministarstvo prosvete kao ni Gradski sekretarijat za obrazovanje nisu obaviješteni o dešavanjima u Jajincima. Dalje, jedan od organizatora koji nije želio da se predstavi kaže da je sve dogovoreno sa ministarkom Čolić. Da li je u pitanju organizacioni propust, pritisak od strane konzervativnih struktura, ili nešto treće? I, šta će se desiti ako nakon svega budu ispaštali radnici/e škole? Samba protest?

ANDREJ: U pitanju je politicka igra koja za cilj ima da se ministarstvo koje drzi DSS dovede u krizu kroz prozivodnju afere. Iza ovoga stoji gradski sekretarijat na cijem se celu nalazi konkurentska politicka partija, DS. Medjutim, posto je citava stvar obavljena legalno, od njega ce (medijske) stete imati samo politicke partije i ministarstva. A to, slozices se, i nije neka steta.

RATA: =:>>>> Samba, nego šta. I polka, i ča-ča-ča. Sve što poželiš. Eto anter-globalisti se dogovarju sa anrre-globalističkom ministarkom (Anter - mešavina "alter" i "anti"). Pa i premijer sluša anter-globalističke bendove. U krajnjem slučaju Grubačić je pozivao na glasanje za Koštunjavog, svojevremeno. Ovo je samo logičan nastavak te reakcionarne politike.

- Da li postoji bilo kakva povratna informacija o efektima "pojačanog" prisustva u medijima ("Klopka", izveštaji o učešću u štrajkovima, osvrti na PGA konferenciju,…) i da li je ikako moguće izmeriti eventualni pozitivan (negativan) uticaj na razvoj anarhističkih ideja u Srbiji? Posle svega što se dešavalo i još uvek se dešava u Srbiji, Beogradu, da li možemo da se složimo sa konstatacijom da je anarhistički / aktivistički pokret najzad sazreo, da raste i razvija se. Ili, je to samo odraz nečije (puste) želje? Kad se galama stiša, a sezona radničkih protesta zamre, kad taj i takav pokret najzad uperi pogled u sebe – šta ima da vidi?

ANDREJ: Ne. Mislim da nas "pokret" nikada nije bio u tragicnijem stanju. Siromasni marsiraju ulicama a mi se dopisujemo preko interneta. Udobno smo uvaljeni u fotelje i svadje, zadjevice i cegrsti, ne razmisljajuci o posledicama naseg odsustva. Da li znas koja je pozadina te emisije, Klopka? Ljudi aktivni u DSMu su dobili poziv da ucestvuju. Naime, voditeljka je obecala da cemo imati potpunu slobodu u odabiru gostiju. Aktivisti su odgovorili da oni ne zele da pricaju o problemima drugih i poslali voditeljki spisak imena radnika sa kojim saradjuju. Ona je, na to, odgovorila da su "radnici nepismeni" i da ona nema "sta sa njima da razgovara", posto hoce "ideologe". Odgovorili su joj da moze da se nosi bestraga.  Sedam dana posle toga na televiziju su zaista bili ideolozi. Drzava takve ideologe- sa desnice i sa levice- koristi kao "korisne klovnove"; kao strasila koja pokazuju da je "razumna" alternativa nemoguca, i da je sve sem kapitalistickog zrvnja "nerealno". Pojavljivanje na tv-u ili novinama, individualna ili kolektivna samopromocija, nije uspeh sam po sebi, u trenutku kada  ne postoji organizovana politicka formacija, pokret, ili scena, koja je sposobna da uzme ucesca u ozbiljnoj politickoj borbi. Drugim recima, ja sam veliki pesimist: konferencija PGA je udahnula novi i sveziji duh u globalnu mrezu, ali lokalna scena nikada nije bila slabija i zavadjenija. Nije rec o konfliktu posto konflikt moze biti i koristan; rec je o neproduktivnom konfliktu koji paralise . I ta se situacija nece promeniti sve dok ne budemo postali sposobni za korektan razgovor, ozbiljnu samokritiku, ili razmisljanje o argumentovanoj kritici. Mislim da je vreme za kriticki rezime, ne za euforiju.

RATA: Hmm. Ok, ovde je sada sve stavljeno na kamaru. Što se "Klopke" tiče - povratne informacije postoje i veoma su pozitivne. Za razliku od elitističkog, sitnoburžujskog, ponašanja većine internet aktera naše nepostojeće "scene", većina "običnog sveta" (budala, kretena i idiota koji bulje u TV, kako ih je aristokratski okarakterisao jedan od predstavnika srpskog aBnarhizma), koji nije imao prilike da se prosveti preko interneta, je po prvi put bila suočena sa nekim anarhističkim stavovima - i prihvatanje je bilo veoma dobro, možemo reći i sjajno. Na ulici, u autobusu, u gradu i van njega, vrlo retko mogu da prođem, a da me neko ne zaustavi i kaže da se slaže sa stvarima koje sam govorio u emisiji. Imam situaciju u kojoj me ljudi iz autobusa pozdravljaju pozdravom sa stisnutom pesnicom i osmehom na licima (govorim o komunističkom pozdravu, da ne bude zabune, te da se pametni jave sa primedbom da mi je neko, zapravo, pretio), imamo reakcije radnika iz različitih fabirka (Galenika, EDB, Želvoz, i t.d.) koji sa simpatijama gledaju na naše stavove. Činjenica da su ljudi i u Crnoj Gori, te nekim bivšim Jugoslovenskim republikama (Hrvatska, Slovenija) neverovatno dobro reagovali na emisiju, ogroman broj poziva koje je autorka emisije dobila posle emitovanja, činjenica da smo nakon emisije stvorili kontakte i lokalne grupe u različitim mestima u Srbiji (Belegiš, Vršac, Žabalj, Stari Banovci i t.d.), činjenica da pet dana nakon emisije telefon nije prestajao da mi zvoni od poziva ljudi koji su želeli da iskažu svoje slaganje sa našim stavovima, fizički radnici na ulici koji me zaustavljaju sa rečima "Ej, i mi smo za revoluciju!", mladi pekari koji prekidaju usluživanje mušterija i istrčavaju na ulicu sa rečima "samo sam hteo da ti kažem da pravimo sindikat u pekari sada", reakcije mog komšiluka i t.d. govore dovoljno o tome kakav je efekat "Klopka" imala. Jasno je da je ono što smo mi tamo izneli (kažem mi jer se, između ostalog, velikom broju ljudi veoma svidela i aktivnost naše publike koje je pokazala pravi kolektivistički duh) stoji u srcu svakog radnika/ce i zemljoradnika/ce u Srbiji. Jasno je da anarhizam na ovim prostorima itekako ima perspektive. Anarhisitčki pokret u Srbiji svakako nije sazreo, on se nalazi u pubertetskoj fazi i to je razlog ovako velikog broja gnojavih bubuljica koje nam eksplodiarju u lice. No, sa svakom isceđenom bubuljicom, a PGA konferencija je bila jedna od njih, naš pokret se sve više približava nečemu što zaista može da ugrozi sistem u kome živimo. Verujem da će u narednih nekoliko godina anarhistički pokret u potpunosti sazreti, te ćemo moći da govorimo i o ozbiljnijem uticaju anarhizma i anarho-sindikalizma na dešavanja u našem društvu.