Softver u vlasništvu, binarne i dekadne cifre
Eben Moglen, profesor istorije prava na Univerzitetu Kalifornija i jedan od ljudi koji se bore za slobodni softver, napisao je članak pod nazivom Anarchism Triumphant: Free Software and the Death of Copyright.
Preko zanimljivog naslova, postoji i jedna vrlo inspirativna ideja (tačnije, činjenica) koju je on tu lepo obrazložio. Činjenica se sastoji u tome da kompanije registrovanjem autorskih prava na određeni softver, zapravo, registruju pravo na određeni broj. Jer, ceo softver je, uistinu, skup nula i jedinica, pa u ukupnosti predstavlja jedan veliki biniarni broj. Stavljanjem autorskih prava na softver, kompanija (ili pojedinac/ka) kaže "taj i taj binarni broj je moje vlasništvo" i niko drugi ne sme više da koristi taj binarni broj ako ne pita za dozvolu. Glavna implikacija tako nečeg jeste da ćete vi biti primorani ukloniti nelegalan binarni broj sa vaseg racunara koji je na Internetu inače će taj računar biti uklonjen sa Interneta. Naravno, potpuno je druga kategorija to što je izuzetno teško državno-kapitalistickom aparatu da uhodi i otkriva sve ljude koji "nelegalno" poseduju dotični broj na nekom svom elektronskom mediju.
Mada sumnjam da sam i među prvih milion ljudi kojima je ideja o prevazilaženju prvog problema pala na pamet, ipak bih voleo da je hrpsko-srvatskoj jezičkoj javnosti obznanim pre svega zato što na ovim prostorima ne samo da ima malo ne-mejnstrim razmišljanja o tehnologiji, nego nema ni dovoljno tehnologije. (Da bar težimo netehnološkom društvu u onom smislu u kom se zeleni anarhisti zalažu, pa bih i razumeo, iako se sa tim ne bih slagao. Ovde je nedostatak tehnologije prouzrokovan, blago rečeno, glupošću.)
Binarni broj ima autorska prava. Ali, autorska prava nema dekadni broj, koji se u binarnom obliku drukčije piše. Potrebno je napraviti jednostavan algoritam (jedan od zadataka sa prvih koraka u programiranju) koji bi vršio prebacivanje iz binarnog oblika u dekadni i obratno.
Odokativnom metodom, meni se čini da bi oba procesa bila potpuno izvodiva na računarima u realnom vremenu (mada to ne mora da znači, ali vredi probati).
Tako bi se na sajtovima stavljao jedan ogroman dekadni broj u tekstualnom fajlu. Pored toga, postojao bi i program koji bi taj ogromni dekadni broj pretvarao u binarni kod. Dobili bismo mogućnost da različite programe stavljamo slobodno širom Interneta ili da svetsku industriju softvera i njihove eksponente u vlastima primoramo da kažu da se brojevi ne mogu slobodno koristiti, pošto dobar broj njih ima svoje vlasnike.