Snažan povratak APPO-e u Oaksaki

23. februar 2007. Regrupišu se učitelji, urođenički narod i udruženja građana

22. sekcija Nacionalnog sindikata radnika obrazovanja (inicijalima na španskom – SNTE) donela je odluku da je primirje koje je predložio guverner države bezvredno, a 21. februara je preuzela kancelariju Generalnog sekretara (skraćeno - Segob) kako u Oaksaki tako i u 32 grada širom države. Pokret narodne skupštine se regrupisao i došao do daha. Sada je u novoj fazi svoje borbe za Oaksaku, koju ja zovem pred-izbornom fazom u 2007. godini. Kako je Narodna skupština naroda Oaksake (APPO) uspela da povrati prvobitnu snagu? Postoje 3 odgovora: učitelji, urođenici i udruženja građana.

Posledica unutrašnje čistke sindikata je smena bivšeg sekretara 22. sekcije, Enrikea Ruede Pačeka, koga smatraju izdajicom. Njegov formalni status je trenutno po svemu sudeći nebitan, jer više nema presudan uticaj na odluke sindikata. 22. sekcija je povratila snagu i pored cepanja do kojeg je došlo zahvaljujući saradnji Ulises Ruiz Ortiza (URO) i predsednika SNTE-a, inače člana PRI-e (Institucionalna Revolucionarna Partija) Elba Ester Gordilja. Između sebe su podelili 59. sekciju SNTE i odvukli od 2.000 do 4.000 učitelja iz 22. sekcije koja broji 70.000 članova. Pored 59. sekcije i Centralnog veća za borbu (CCL), Ruiz je kontrolisao 200 škola, sprečavajući ulaz učiteljima iz 22. sekcije koji su bili u štrajku više od 5 meseci. Profesori koji su ih menjali i roditelji koji podržavaju guvernera nisu dozvoljavali učiteljima iz Sekcije 22 da se vrate u učionice.

Borba vođena posle 25. novembra je bila nasilna. Državna policija je upadala na školske časove da bi uhapsila učitelje koji podržavaju APPO, a u nekim naseljima poput Jukatana ove 2 frakcije sindikata su se sukobljavale ispred škola. Prema navodima jednog učitelja koji živi blizu Oaksake ali predaje u drugom gradu, u predgrađu Vigeraoko se organizuju celodnevne straže (zvane topiles na dijalektu usos y costumbres) ne bi li sprečili upad, uhapsili ili pucali na stanovnike Vigere.

Segob (federalni sekretarijat vladinog departmana) je pregodorima izdejstvovao pauzu u ovoj borbi ali nije ispunio obećanje da će škole biti vraćene 22. sekciji. Osvetivši se za neispunjenje ovog obećanja, oko 7.000 članova 22. sekcije – koji nisu učitelji koji drže nastavu u učionicama – uz pomoć članova i simpatizera APPO-e sproveli su preuzimanje trideset dve državne kancelarije nakon što je doneta odluka državnog veća APPO-e.

Ovo ponovno spajanje APPO-e i sindikata prosvetnih radnika povratilo je veći deo izgubljene snage APPO-i, koja je pozivala ljude na proteste (9. mega marš 4. februara) koji su pokazali da se APPO oporavlja od straha indukovanog tokom nedelja koje su usledile nakon brutalnog i nediskriminativnog napada Federalne preventivne policije (PFP) od 25. novembra, ali i od proganjanja APPO-vih pristalica koja su potom usledila.

Pored APPO-e i učitelja, u igri je sada i rezolucija urođeničke populacije. Ovaj deo populacije – inače, najbrojniji u Oaksaki – je prišao korak bliže narodnom pokretu. Ovih dana do izražaja je došla debata urođeničkih gradova o samoorganizovanju radi najbolje zaštite od vekovnog tlačenja. U opticaju su dva različita gledišta. Po prvom, za koju se zalaže oblast Jučitan na čijem čelu je senator Oton Kuevas iz Demokratske revolucionarne partije (PRD), trebalo bi da se oformi jak regionalni savez. Druga opcija, koju već dugo vremena zagovara generacija ljudi kao što je Jaime Martinez Luna iz Gelataoa, zalaže se za nezavisnnu upravu svake zajednice, naizgled izolovanih, i dopuštanje PRI-ju da radi šta želi u zamenu za unutrašnju sigurnost zajednice. Moć političko-kriminalnih gazdi je bila toliko jaka, a budući da je narod jako siromašan u velikoj meri je zavisio od „donacija“ gazdi, bilo u vidu cementa ili pak zaliha hrane. Martinez je imao jake razloge; postoji plaćena reklama u „Noticas“ od 22. februara koja prikazuje URO-a kako predaje 9 miliona pezosa za „prosvetni rad“. Možda je Gvelatao izgubio nešto od svog integriteta čak iako je proces povezivanja zajednica Siera Norte u toku, uključujući i nastojanja da se pokrene komunalni radio koji bi mogao da poveže gradove i doprinesu participaciji u APPO-i. Lokalne organizacije su bile uobičajena pojava, a stotine tih organizacija na nivou urođeničke baze i dalje postoje.

Štaviše, urođeničke porodice koje su radi posla prešle u urbana naselja sa sobom su ponele svoje idele o kolektivnoj akciji i uzajamnoj podršci. Zato su u susedima grada Oaksake koja su bila angažovana u borbi centralnu ulogu imali siromašni koji su bili na barikadama i žene koje ih im donosile hranu. Mlađi su uglavnom bili ti koji su marširali, pravili barikade i starali se za komunikaciju.

Udruženja građana su ponovo preuzela vidljive vodeće uloge, tako da i pored toga što se određeni broj pristalica APPO-e i dalje krije, neki od njih se tajno nalaze. Od 23. februara do 25. marta grupa koju čine 5 udruženja građana sponzor je „Nacionalnog sastanka za komunikaciju i društvo“ koji je privukao učesnike iz Latinske Amerike i Meksika, kao i iz Oaksake. Urođenička skupština, zajedno sa državnom skupštinom APPO-e, pozivaju na promociju komunalnog radija. Raspravljaće se o internetu, fotografiji, štampanim i drugim medijima, a sve u cilju suprotstavljanja represiji i širenju tačnih informacija.

Još jedan primer intenziviranog učešća udruženja građana je nastavak foruma „Dijalog za mir i pravdu“, koji se sastaje ovog meseca. Lokalne i nacionalne organizacije za ljudska prava su bile aktivne od novembarskih napada, sa ciljem da doprinesu oslobađanju zatvorenika ali i da daju savete žrtvama torture.

Deseti mega marš je zakazan za 8. mart, baš zbog međunarodnog Dana žena. Zahtevaće se oslobađanje političkih zatvorenika i odaće se počast svim ženama ove borbe. Očekuje se da će ovaj marš pokazati svu snagu pokreta.
Još jedanput je nesposobna Ruizova vlada sebi pucala u nogu, jer represija je bila toliko žestoka i besmislena da jedva da je preostao ma koji „Oaxaqueño“ koji/a ne misli da URO treba da ode. Povremeno popričam sa nekim za koga znam da je bio protiv APPO-a i narodnog pokreta, i oni se sada slažu sa njima. Jedna takva osoba, žena od trideset i nešto godina, koja živi u lepom predgrađu i radi u gradskoj opštini, kaže: „Videćemo šta će biti moguće posle njegovog odlaska.“

Od danas pa do državnih izbora Oaksake 5. avgusta, a zatim do 7. oktobra kada su opštinski izbori, URO će pokušavati da održi stanje prividne normalnosti. On retko prisustvuje nekom javnom događaju, manje-više je pritajen dok se ne pojavi na nekoj ceremoniji i opet nestane nakon što preseče traku. Dobar uvid u narodni sentiment pružaju državni zakonodavci (koji se još uvek mogu nadati reizboru) jer su već objavili neuspeh vlasti u opštini Začila. Gradonačelnik Hoze Koronel je uklonjen (URO ga je prebacio na drugo mesto u vladi) da bi na njegovo mesto došao čovek koga je izabrala lokalna skupština koja je simpatisala APPO tokom prve faze borbe.

APPO je odlučio da ne kandiduje bilo koga i da nastoji da održi svoj poziciju nezavisnog entiteta. Izglasala je da ko god želi da se kandiduje na sledećim izborima mora da da ostavku na mesto koje zauzima u državnom veću APPO-e. Paralelno donetom odlukom se poziva na još jedno „kazneno glasanje“, poput onog od 2. jula 2006.

Veliku prednost izbornog perioda pruža očigledna odmerenost na koju je primoran guverner Ruizu, dok se to ni na koji način ne odnosi na APPO. Na svakom ulazu u Zokalo (centralni gradski trg – prim. prev.) sada stražari samo po par vojnika. APPO se nalazi svuda naokolo. Dok prolazim centrom, osećam živost a atmosfera isčekivanja je opet tu.

Nensi Dejvis