Sedam rezolucija za 2009.
1.Radikalno prepravljanje Indimedije u neodoljivu mrežu mreža, sa ciljem da poveže lokalne inicijative, širom sveta, koje nastoje da sruše korporativni kapitalizam. Da bi to postigla Indimedija treba da prevaziđe paradigmu (alternativnih) vesti. Sada je vreme da se to uradi. Ako ne sada, kada? Debata bi trebalo da se vodi o mogućoj adaptaciji, ili možda transcedenciji (u smislu negativne dijalektike) pristupa socijalnog umrežavanja. Da li je dovoljno da svako od nas počne da tvituje? Možda nije. Značajan deo trenutne onlajn konverzacije se vrti oko ovih tema. Raste motivacija u vezi stim, i to je uzbudljivo.
2.Renesansa teorije, radikalnih tekstova koji se obraćaju mladim ljudima i pomažu im da ponovo sanjaju, sa ciljem da razviju kritičke koncepte, kul meme i audio-vizuelna šaptanja koja mogu da nahrane kolektivnu imaštu sa novim, moćnim idejama koje su u stanju da pokrenu ljude na akciju. Teorija, u tom kontekstu, znači spekulativne filozofije, a ne akademsko pisanje ili hermetične tekstove biblijskog formata koje ima za cilj da isključi autsajdere i one sa pogrešnim uverenjima. Prevazilaženje političke korektnosti na način koji prevazilazi populizam je put kojim treba ići.
3.Demontirati akademsku mašinu ekskluzije. Pod ovim podrazumevam urnebesne drame rivalskih recenzija koje možemo da vidimo svuda oko nas, kojima je cilj da reprodukuju mreže starih momaka, isključujući drugačije glasove, diskurse i umrežene istraživačke prakse. Potrebna nam je građanska hrabrost da kažemo ne tim ugnjetačkim i potpuno pogrešnim birokratskim procedurama koje, na kraju, rezultuju u eliminaciji kvaliteta, kreativnosti i kritike (i, ironično, inovacije takođe). Na isti način nam je potrebno da pokrenemo društveni pokret onih koji se usuđuju da kažu ne svim tim blesavim ugovorima koje smo primorani da potpišemo. Trebalo bi da prestanemo sa otpisivanjem naše 'intelektualne svojine' i da počnemo da radikalizujemo i pomognemo demokratizaciju i popularizovanje creative commons i floss pokreta.
4.Prevazilaženje medijskih žanrova i ekspertskih zatvora da bismo produktivno povezali naše znanje i iskustvo. Pod tim ne mislim na diplomatske gestove koji će otvoriti pojedinačne kanale za interdisciplinarni dijalog. Bilo koji formalni pokušaj da se zbliže ljudi sa različitim zaleđem osuđen je na propast. Ono što bi moglo da bude rešenje je da se isprobaju hibridno-perverzne situacije radi istraživanja apsurdnih rubova univerzuma znanja. Još jednom, bilo koji model koji na neki način nastoji da krene ka sintezi (ili konvergenciji) je osuđen na irelevantnost i samo će biti instrumentalizovan u institucionalnim reustrukturisanjima u kojima su kreativno-subverzivni elementi oni koji će biti isključeni.
5.Skvotiranje zapostavljenih ruina krize 2009. Postoji ogromna ekonomska infrastruktura koja je trenutno napuštena, a spremna je za podruštvljavanje. Problem, ipak, leži u tome što je još uvek ne 'vidimo', na isti način na koji 1970-ih i '80-ih mnogi nisu videli subverzivni potencijal skvotiranja skladišta, fabrika i starih stambenih vagona. Na sreću samo je pitanje vremena kada ćemo početi da nosimo odgovarajući par naočara. Stavite ih i otkrićete obilje napuštenih resursa, spremnih da ponovo budu upotrebljeni.
6.Globalni krah korporativne konsultantske klase. Moramo da steknemo bolje razumevanje sumnjive uloge koju igraju konsultanti Ernst & Young/PricewaterhouseCooper itd. od otpuštanja, obuke NVOa i profesionalaca/ki globalnog civilnog društva, privatizovanja javne infrastrukture, do upravljanja čitavim obrazovnim sektorima. Ne samo da su eksperti za falsifikovanje finansijskih knjiga (pogledajte krah dotkoma), njihova uloga kao (nevidljivih) savetnika/ca, autora/ki govora i PR menadžera/ki treba da bude povrgnuta ozbiljnom istraživačkom novinarstvu a la Naomi Klajn.
7.Otvaranje kanala za kolektivnu imaginaciju. Nije dovoljno reći da je drugačiji svet moguć (to znamo). Radikalni reformski planovi nam stoje na raspolaganju - i bivaju implementirani dok ovo pišem - od strane bankrotiranih neoliberalnih elita, u očajničkom pokušaju da na neki način preguraju do 2010 ili 2011, kada će recesija biti gotova i biće moguće da se ponovo nastavi sa starom politikom. Nije dovoljno biti zadovoljan/na sa obećanjem ekološkog GM automobila, koji je napravljen u SAD. Mi možemo da mislimo, i da gradimo, jako puno više od toga. Da bi se to desilo, korporativne elite treba da budu lišene svoje moći. Traženje 'promene' ima svoje posledice: detronizaciju. Izvinite, ali gadno ste zajebali stvari. Vreme je da odustupite i prošetate. Odlazite.