Sad je trenutak za pružanje otpora šok doktrini Wall Street-a
Napisala sam Šok doktrinu sa nadom da će nam pomoći da se bolje pripremimo za naredni veliki šok. Pa, sasvim sigurno taj šok je stigao, zajedno sa drskim pokušajima da se isti upotrebi ne bi li se progurala radikalna prokorporativna politika (koja će naravno dodatno obogatiti iste one igrač(ic)e koji/e su na prvom mestu stvorili tržišnu krizu...).
Najbolji rezime načina na koji desnica planira da upotrebi ekonomsku krizu da bi progurala spisak svojih političkih želja dao je bivši republikanski predsednik predstavničkog doma Njut Gingrič. U nedelju, Gingrič je Kongresu ponudio 18 političkih lekova koji će "vratiti Regan-Tačer politiku ekonomskog rasta posredstvom temeljnih reformi". U sred ove ekonomske krize, on je zapravo zahtevao da se ukine Sarbens-Okslijev zakon, što bi dovelo do dalje deregulacije finansijske industrije. Gingrič je takođe pozvao na reformu obrazovnog sistema koji bi trebalo da dopusti "takmičenje" (tj. vaučere), da ojača graničnu kontrolu, smanji oporezivanje korporacija i ono što je njegu posebno važno: da dopusti ofšor bušotine.
Bila bi smrtna greška potcenjiti sposobnost desnice da upotrebi ovu krizu -- koja je nastala zahvaljujući deregulaciji i privatizaciji -- u korist zahtevanja more of the same. Ne zaboravite da organizacija Njuta Gingriča, "Američka rešenja za osvajanje budućnosti", još uvek jaše na talasu uspeha svoje kampanje za ofšor bušotine, "Buši ovde, buši sada!". Pre svega nekoliko meseci, ofšor bušotine nisu čak ni bile na političkom radaru a sada je predstavnički dom u SAD doneo zakon u njihovu korist. Gingrič ima javni nastup ove subote, 27. septembra, koji će prenositi satelitska televizija sa ciljem da pridobije podršku javnosti za tu kontroverznu politiku.
Ono što nam Gingričev spisak želja govori je da prebacivanje privatnog duga na teret javne blagajne predstavlja samo prvu fazu trenutnog šoka. Druga dolazi kada dužnička kriza koju trenutno stvara to spašavanje iz finansijskih nedaća, postane izgovor za privatizaciju socijalnog osiguranja, snižavanje poreza korporacijama i kresanje izdataka za siromašne. Predsednik Mekejn bi rado prihvatio takvu politiku. Predsednik Obama bi bio pod ogromnim pritiskom tink tenkova i korporativnih medija da odustane od svojih obećanja datih tokom kampanje i da prihvati štedljivost i "slobodno tržišni stimulans".
Videli smo ovo puno puta, u ovoj zemlji i širom sveta. Ali evo o čemu se radi: te oportunističke taktike mogu da uspeju samo ako ih dopustimo. One uspevaju kada na krizu odgovorimo regresijom, sa željom da verujemo u "snažne lidere" - čak iako se radi o istim onim snažnim liderima koji su iskoristili napade od 11. septembra da proguraju Patriotski zakon (Patriot Act) i pokrenu nelegalni rat u Iraku.
Budimo apsolutno jasni: nema spasilaca koji će se brinuti o nama tokom ove krize. To sigurno neće biti Henri Polson, bivši izvršni direktor Goldman Sachsa, jedne od kompanija koje će imati najveću korist od predloženih mera spašavanja iz finansijskih nedaća (koje su zapravo pljačka). Jedina nada da se spreči druga doza šok politike je glasan, organizovani grasroots ppritisak na sve političke partije: oni moraju da znaju upravo sada da nakon sedam godina Bušove vladavine, Amerikanci/ke postaju otporni/e na šok.