Piše: SABO TABI

Kada je u noći između 14. i 15 novembra pukla internet konekcija na moskovskoj gajbi u kojoj su se nalazili članovi i simpatizeri Vojne, niko nije pretpostavljao da je po sredi uvertira za akciju specijalne policije iz Sankt Peterburga. Bilo je 7 sati ujutro kada su u skrovište Vojne upali panduri u civilu. Policajci su oborili sve prisutne na zemlju, licem nadole, vezali im ruke iza leđa i upozorili ih da se ne mrdaju jer su ovlašćeni da upotrebe oružje. Tog jutra, 15. novembra 2010. u Moskvi, uhapšeni su Oleg Vorotnikov i Leonid Nikolaev. Međutim, svi koji su se zatekli u stanu – a pored članova i članica Vojne bilo je i onih koji nemaju nikakve veze sa tom grupom – odvedeni su u policijsku stanicu Begovaja. A tamo, kao da nije bilo dovoljno što su Oleg i Leonid još uvek vezani lisicama, policajci su im navukli plastične kese na glave. Potom su ih odveli u beli kombi (reg. broj 04620, St. Petersburg). Na Kozino pitanje kuda ih vode, Omar, policajac zadužen za ovu operaciju, je odgovorio: "U šumu".

Vojna, ruski umetnički kolektiv, osnovana je – ili možda je bolje reći: započeta – 23. februara 2007. sa ciljem razvijanja "monumentalne patriotske ulične umetnosti u Rusiji". Za svog počasnog lidera, večitog idola čak, odabrali su Dmitrija Prigova. Nakon njegove smrti (Dmitri Prigov je umro 16. jula 2007. wikipedia) Vojna odbacuje liderski princip i omogućava svim svojim članovima i članicama samostalno izvođenje akcija, što danas čini više od 200 pripadnika/ca ove angažovana grupe koja se bavi "protestnom političkom umetnošću ulične akcije".

Jezgro Vojne čine: Oleg Vorotnikov (poznat pod nadimkom Vor; glavni ideolog grupe), Natalija Sokol (poznata kao Kozljenok, Koza; glavna koordinatorka) Leonid Nikolajev (poznat kao Ludi Lenja – Naš predsednik) i Aleks Plucer-Sarno (glavni umetnik, autor medijskog arta grupe i tekstova). Sa ponosom ističu da iza njih ne stoji bilo koji ruski kustos, niti galerista; Vojna ne sarađuje ni sa jednom državnom ili privatnom institucijom. "Danas možete da stvarate inovativnu umetnost jedino na ulici ili u zatvoru, na ivici života i smrti, između stvarnosti i mašte. Umetnost traži žrtvovanje." - kaže Koza, majka jednoipogodišnjeg Kaspera sa kojim je, zajedno sa ostalim istaknutim članovima grupe, tokom zime 2008. živela na periferiji Moskve u automobilskoj garaži bez grejanja.

Pretres stana u prisustvu svedoka koji je izvršen nakon hapšenja, izveden je na tipičan način Centra "E", antiekstremističke policije koja je izvršila raciju. Zaplenili su praktično sve: lične stvari i sve kompjutere, hard diskove, USB fleš memorije, memorijske kartice, mobilne telefone i SIM kartije i svaki papirić na kom je bilo bilo kakvih informacija; oduzeli sva Kozina, Olegova i Leonidova lična dokumenta. Dok su to radili, neki od pandura su se naglas žalili na visinu svojih primanja, pa ko veli, mogli bi da zadrže štogod od stvari koje su im se svidele, recimo video kameru (ipak, nisu je uzeli). Ekstremni panduri iz antiekstremističke jedinice iz Sank Petersburga su popisali zaplenjene stvari – Koza nije uspela da dobije kopiju. Ona i njen sinčić neće moći da dobiju ni zdravstvenu zaštitu niti mnoge druge osnovne stvari koje u etatističkoj Rusiji nije moguće dobiti bez ličnih isprava. Šta više, nisu joj ostavili ni mobilni telefon.

Pošto su naglas pročitali nalog za pokretanje krivičnog postupka "protiv neidentifikovane grupe" zbog "huliganizma inspirisnog mržnjom ili neprijateljstvom prema društvenoj grupi", tj. prema policajcima (krivična parnica br. 276858 pokrenuta na osnovu člana 213 paragraf 1 stavka "b" krivičnog zakona ), panduri su se pokupili i otišli, ostavivši za sobom u stanu Kozu i Kaspera. No, pre nego što se pridružio svom brkatom šefu koji je ispred zgrade čučao ispod kačketa, brižni policajac Omar je ponudio Kozi da olakša dušu, ispovedi se i tako spasi svoju, po svemu sudeći, crnu sudbinu. Ne znam da li mu je rekla da se nosi u tri lepa gulaga, ali čim su kerovi zamakli iza ugla Koza se dohvatila video kamere i uspela da snimi lica nekih policajaca uspela da snimi lica nekih policajaca .

Osoba koja stoji ispred Omara leđima okrenuta ka kameri (sa brkovima i kačketom) nikada nije ušla u stan i verovatno komanduje čitavom operacijom. Antiekstremistička policija je potegla čak iz St. Petersburga samo radi hapšenja Vojne.

Koza objašnjava:

Mislim da je jedan od naših starih poznanika saznao da smo stigli u Moskvu i da je počeo da priča svuda redom o tome navodeći pri tom svaku moguću adresu za koju je znao. Bez obzira da li mu je to bila namera ili ne, tako se verovatno pročulo za mesto našeg prebivališta. Smatram da su tvrdnje da nas je otkucao član antifašista ili nacionalboljševika namerna dezinformacija koju je plasirala policija. To je jednostavno nemoguće jer niko iz St. Petersburga nije znao našu adresu u Moskvi. Panduri šire te dezinformacije da bi podstakli nepoverenje i neprijateljstvo među različitim protestnim grupama. Mi ne smemo pasti na tu provokaciju.

Što ne znači da treba pasti u zagrljaj nacionalboljševika samo zato što su "protestna grupa", ovkors. Mada se, moram to da primetim, u jednom od svojih ciljeva Vojna zalaže za "stvaranje ruske nacionalne prave umetnosti", šta god to bilo. I, nije to jedino mesto gde im, uprkos svom levom radikalizmu i anarhističkoj identifikaciji, sevaju patriotski tikovi. Znajući koliko sirova, šizofrena pa čak i opasna po život ruska radikalna scena može da bude, to me ne iznenađuje. Svejedno, čuveni umetnik Banksi ih je javno podržao a vi, ukoliko na bilo koji način želite da im pomognete – imajte na umu da se protiv Vojne vodi 15 postupaka – sve potrebne podatke ćete naći na sajtu: http://en.free-voina.org/help

Intervju za londonski magazin Don't Panic

Ruski umetnici anarhisti objašnjavaju svoju poziciju

Prošle nedelje Banksi je objavio da će sva zarada od njegove tekuće prodaje reprodukcija biti poklonjena ruskoj umetničkoj anarhističkoj grupi Война. Poznata po crtežu ogromnog kurca na pokretnom mostu koji se nalazi preko puta bivšeg sedišta KGB-a, i insceniranju seks partija u muzeju. Razgovarali smo sa članovima grupe (polovina sagovornika odgovara iz zatvora).

Vojna (Война, odnosno "Rat") je radikalna umetnička grupa koja nastoji da kreiranjem opscenih i provokativnih umetničkih performansa izaziva ruski establišment povodom važnih političkih pitanja poput odnosa prema homofobiji, rasizma i totalitarnih postupaka države. Dva njena člana, Oleg Vorotnikov i Leonid Nikolajev su, na osnovu lažnih optužbi, zatvoreni u sanktpetersburškom zatvoru više od mesec dana. Magazin Don’t Panic je razgovarao sa pripadnicima ove grupe.

Oleg Vorotnikov i Leonid Nikolajev, umetnici iz umetničko-aktivističke grupe Война, svoje odgovore su poslali iz sanktpeterburškog zatvora, gde čekaju suđenje na osnovu optužbe za huliganizam, koja je protiv njih podignuta zbog jednog od njihovih performansa. Aleks Plucer-Sarno i Natalija Sokol su poslali svoje odgovore sa tajne lokacije, stana u kom se kriju od policije.

Možete li da se predstavite i da nam kažete nešto o strukturi vaše grupe?

Aleks Plucer-Sarno: Trenutno se u centru strukture nalazi izrazito neprobojan zid st. peterburškog zatvora, iza kog dva umetnika, Oleg Vorotnikov i Leonid Nikolajev, polako venu. Morate razumeti da je ruski zatvor pakao. Pošto je na slobodi, Natalija Sokol koordiniše rad grupe. Ja i dalje pravim medijska umetnička dela, pišem koncepte i tekstove. Akcije su objavljene na mom blogu. Postoje neke druge aktivističke grupe, koje rade važne stvari, ali imena im se još uvek ne objavljuju, jer bi u protivnom sumanute ruske desničarske vlasti uhapsile i njih.

Koja je inherentna filozofija grupe?

AP-S: Svaki aktivista i aktivistkinja grupe ima sopstvenu filozofiju. U političkom aspektu mi smo, naravno, simpatizeri anarhista, socijalista i generalno svih levičarskih radikala. Ali pre svega mi smo umetnici – a ne političari ili filozofi. I uz pomoć naših umetničkih metoda mi dekonstruišemo prevaziđene represivne patrijarhalne simbole i ideologije.

Oleg Vorotnikov: U Rusiji smo stvorili levičarski umetnički front. Cilj nam je da oživimo moćnu umetnost političkog protesta.

Leonid Nikolajev: Naša umetnička grupa se bori sa sociopolitičkim opskurantizmom i desničarskom reakcijom.

Šta vama znači anarhija, i kako ona može da učini Rusiju boljim mestom za život?

N. S. : Anarhizam sa čitavim utopijskim karakterom svojih ideja je jedina kohezivna, iskrena i neustrašiva moć.

A. P.-S. : Tačno! Poštovanje za anarhiste! Ali Rusija neće biti bolje mesto za život sve dok se u nju sliva novac od nafte i gasa. Tokom nekoliko narednih godina to će biti mesto za pljačkanje prirodnih resursa, od strane grupe dvoličnih birokrata koji se bave prljavim poslovima i drugih vukodlaka sa epoletama.

Kako se Vojna pozicionira u odnosu na aktuelne tendencije u savremenoj umetnosti kao i u kontekstu političke nauke i ljudskih prava?

A.P-S: Umetnost je, pre svega, način razmišljanja, sposobnost da se pogleda ovaj ludi svet iz potpuno nove tačke gledišta. Hajde da ne govorimo o ljudskim pravima, koja se širom sveta otvoreno siluju i raspinju, tako da ćemo zaobići tu temu bez reči.

O.V.: Danas je inovativni umetnički jezik jedini instrument za razumevanje ksenofobične gluposti i haosa, koji su oko nas. Našim akcijama mi slikamo portret ovog ludog sveta. I koji svet može da vidi i da se užasne. Na primer, naše Jebanje za naslednika – Medvedov medvedić! – uoči Medvedevljevog izbora – bio je portret predizborne Rusije, gde metaforično svako svakog jebe.

Jebanje za naslednika

x

Akcija “Jebanje za naslednika – Medvedov medvedić!” 29. februar 2008. “Magična” akcija podrške novoizabranom predsedniku.

Vojna izblamirala pandure u sred policijske stanice

x

Akcija “Vaspitavanje pandura u njegovoj kući”. Akcija-čestitanje predsedniku na dan inauguracije. Grupa je kačila portrete novog predsednika u policijskim stanicama.

Cenzura je sranje

x

Akcija “Cenzura je SRANJE”. 22. maj 2008. Akcija u odbranu socijalne umetnosti, glavne škole savremene umetnosti. Akcija je realizovna sa sloganima “Repin je živ!” i “Slava Ajvazovskijem!”

Pandur u mantiji

x

3. jul, 2008. supermarket "Sedmi kontinent", ulica Neverovskovo 15, Moskva. U ovoj akciji Vojne učestvuje policajac koji se u moskovskom sedištu vladajuće partije "Ujedinjena Rusija" oblači za svoju rutinsku operaciju. U mantiji pravoslavnog popa pandur zajedno sa svojim cronies ide niz aveniju Kutuzovskij do lokalnog supermarketa "Sedmi kontinent". Po ulasku u superprodavnicu verno odeveni policajac počinje da puni svoja kolica sa raznim skupocenim artiklima – među kojima su dve vrste votke, viski, dimljeni losos, blinys, kiseli krastavčići, med sa orasima, sveže breskve i još toga. Nakon što je zadovoljio svoje porive cravings policajac tightly packed u svojoj crnoj mantiji prolazi pored kase i obezbeđenja bez ikakvih problema, zato što se krađa od strane pandura u popovskoj mantiji ne smatra krivičnim delom /felony u današnjoj pravoslavnoj Rusiji. Po povratku u svoje političko sedište policajac u društvu nekoliko sumnjivih lica ludom žurkom proslavlja život u putinističkoj Rusiji koja je potrajala do sitnih jutarnjih sati.

Flickr: http://flickr.com/...
Photoshare: http://www.photoshare.ru/...

Bitka za ruski letrizam

x

Ugrađeni sadržaj

Kustos Andrej Erofejev je poznao Vojnu da učestvuje na izložbi "Letrizam" Centralnom domu umetnika. Uprava CDA je zahtevala da cenzuriše štand grupe. Curator Andrey Erofeev invited VOINA to participate in the exhibition «Lettrism» in Central House of Artist. The CHA administration demanded censorship restrictions for the group's stand. VOINA refused and made a spontaneous action «No to oppressors of Sots Art», directed against the exhibition's pogrom. After that the administration called police and set CHA security service on the group. The group was beaten and handed to police. Vojna nije pristala na to i organizovana je spontana akcija "Ne tlačiteljima soc arta". Nakon toga uprava je pozvala policiju i službu obezbeđenja da izbaci napolje članove grupe, koji su pretučeni i predati policiji.

Ludi Lenja je naš predsednik!

x

Ludi Lenja imitira saobraćajnu nesreću i sudara se sa crnim automobilom KGB-a. On skače na haubu, penje se na krov i spušta se niz zadnji deo automobila. Službenik KGB-a potrči za Lenjom, udara ga i obara plavu kofu sa njegove glave. Ali ispod prve kofe se nalazi druga, manja. Akcija je održana u znak protesta protiv kršenja prava ruskih građana koji učestvuju u saobraćaju.

Kako se dočepati koke

x

Vojnin uradi sam priručnik. 1. deo. Kako se dokopati koke. Priča o tome kako je jedna Pička nahranila čitavu grupu Vojna. Aktivistkinja grupe Vojna zvana Praznoglava pička sa nezamislivo velikim sisama krade pile iz supermarketa tako što ga sakrije u svojoj vagini. Istovremeno ativisti Vojne, pomažući Pički, pokazuju sigurnosnim kamerama svoj moto. JEBEŠ KURVANJE SAME/SAMOGA SEBE! objavljuje Vojnin moto.

L.N.: Jezik naše umetnosti je zaista u stanju da se odupre nadolazećoj desničarskoj reakciji. Kada se naš Kurac na mostu Litejni – 65 metara visok, 26 metara širok, težak 4 tone – preteći podigao ka prozorima sedišta FSB-KGB vlasti nisu mogle da smisle bilo koji drugi odgovor sem da nas na osnovu lažnih optužbi nezakonito strpaju u zatvor.

KGB uhvatio kurac – ogromni penis na pokretnom mostu u St. Petersburgu, koji se nalazi preko puta gradsksog sedišta FSB-a (bivši KGB)

Možete li da skicirate ideje na kojima počivaju vaši koncepti?

L.N.: Glavna stvar za umetnike je da budu iskreni i da ne prave kompromise. U Rusiji su mučili i ubijali ljude – zatvori su ponovo puni disidenata. Vladaju ksenofobija i homofobija. Gradi se novo društvo robova. Panduri prebijaju i ubijaju ljude. I eto nas – imamo akciju Dvorska revolucija, prevrćemo policijska kola. Bila je to naša umetnička reforma Ministarstva unutrašnjih poslova.

Dvorska revolucija, nakon koje su Oleg i Leonid uhapšeni.

Aktivisti Vojne su prevrnuli policijski automobil u centru St. Petersburga, neposredno ispred kapije dvorca Mihajlovski. Akcija je izvedena pod sloganima "Panduru, moli za milost!", "Nemoralni pandur uvek krivi svoja muda!", "Pokajte se zbog zvojih grehova, dvolični korpumpirani panduri!".
Ideolog grupe Vojna – Plucer – je rekao: "Nama se gade dvolični panduri, koji su već rasturili Rusiju na komade i sada kidišu na svoj plen. Grupa Vojna zahteva kardinalne reforme ministarstva unutrašnjih poslova. Mi zahtevamo da svi banditi budu izvedeni pred lice pravde. Božja kazna stiže. Pokajte svoje grehe, panduri!"

O.V.: Ili, na primer, na Dan grada Moskve, kao vid protesta, grupa Vojna je došla u najveći supermarket u gradu, Auchan, gde je u odeljenju za rasvetu organizovala pogubljenje 3 nelegalna imigranta iz centralne Azije, 1 Jevreja i 1 homoseksualca. Linčovanje je bilo vid protesta protiv korumpiranog moskovskog gradonačelnika Lužkova koji je forsirao politiku mizantropije i kršenja ljudskih prava. Izveli smo tu akciju u znak sećanja na 5 ruskih revolucionara, koji su obešeni 1826. Zato je akcija nazvana "Pomen decembristima". Želeli smo da nateramo Ruse da se sete liberterskih ideala prvih revolucionara ove zemlje.

x

U sećanje na Decembriste – Poklon Juriju Lužkovu, akcija tokom koje su obešena dva gej muškarca i tri imigrantska radnika. Bio je to direktan napad na gradonačelnika Moskve Lužkova, čija politika je osuđena kao rasistička i homofobična.

A.P.-S.: Kada je istaknuti kustos Andrej Jerofejev, pošto je prethodno optužen da je organizovanjem izložbe podsticao etničku i versku mržnju i "vređao ljudsko dostojanstvo", izveden pred sud, umetnički kolektiv Vojna je prekinuo parnično saslušanje izvođenjem pesme All Cops are Barstards sa albuma Fuck the Police Those Motherfucking Bosses usred sudnice. Ideja je bila jednostavna, realizacija – iskrena i beskompromisna.

Možete li da prokomentarišete aktivizam ili radikalnu umetnost u Rusiji?

N.S.: Savremena umetnost je za nas, pre svega, umetnički aktivizam, a ne gomile umetničkog smeća koje se drži u galerijama. Današnji aktivizam je jedini oblik radikalne levičarske umetnosti, koju pokušavamo da oživimo u Rusiji. Važno je razumeti da nema druge radikalne umetnosti u Rusiji, sem one koju predstavlja tuce umetničkih aktivista/kinja.

A.P-S: Anarh-art-aktivizam je jedina živa aktivnost u Rusiji. Danas, čak i kada uništena nada za demokratiju u Rusiji, slikanje cveća i maca ili stvaranje bilo koje druge "čiste" umetnosti, lišene socio-političkog sadržaja, znači podršku desničarskim vlastima. Simbol anarhije – mrtvačka glava sa kostima – mora biti naslikan posred zgrade ruskog parlamenta. To smo i uradili sa našom laserskom projekcijom piratskog obeležja koja je bila visoka nepunih 50 metara, prekrivši čitav prednji deo Belog doma u Moskvi.

Juriš na Beli dom tokom kog je ogromna mrtvačka glava sa kostima projektovana na ruski Beli dom

Recite nam nešto o tome kako je biti uhapšen od strane ruske antiekstremističke policije?

O.V.: Bez oklevanja se može reći, da je desničarski revanšizam u punom zamahu.

L.N.: Umetnička grupa Vojna je vlastima dala rigorozni test i one su pale na njemu.

Za šta su optuženi Oleg Vorotnikov i Leonid Nikolajev?

N.S.: Oleg Vorotnikov i Leond Nikolajev su odmah uhapšeni. Ljudi, koji su upali u stan i za sobom ostavili užasan nered, nisu imali nalog za hapšenje. Sve je izvedeno u Staljinovom stilu iz 1937. godine. Nakon toga umetnici su, vezani lisicama i sa plastičnim kesama na glavama, odveženi su iz Moskve za St. Petersburg i tom prilikom su proveli 10 sati na podu minibusa. Uhapšeni su udarani nogama. Oleg Vorotnikov ima hematome u i oko glave i bubrega. Ta činjenica je zabeležena od strane boraca za ljudskih prava, koji su dve nedelje nakon hapšenja posetili uhapšene umetnike koji se nalaze u izolovanom odeljenju istražnog zatvora. Modrice i ogrebotine su bile toliko ozbiljne da se nisu povukle ni nakon dve nedelje.

A.P-S.: I sada Oleg i Leonid su optuženi za "raspirivanje mržnje i neprijateljstva prema društvenoj grupi", to jest, prema policiji. Ja, kao glavni umetnik grupe, sam optužen za organizovanje i predvođenje kriminalne zajednice – to jest, umetničkog kolektiva Vojna. Ta optužba implicira zatvorsku kaznu u trajanju od 12 do 20 godina. Oba moja deda su provela 22 godine u zatvorskim logorima za vreme Staljinovog režima. Na desetine mojih rođaka je umrlo u koncentracionom logoru Aušvic i u Varšavskom getu. Dobiti pod Putinom 20 godina zatvora zbog umetničkog aktivizma za moju porodicu je previše.

Šta je Free Voina i šta mogu ljudi da učine da bi pomogli oslobađanju vaša dva člana Olega Vorotnikova i Leonida Nikolajeva?

N.S.: Free Voina je grupa nezavisnih i poštenih ruskih umetnika, koji su počeli da izvode akcije u znak podrške Vojni. Oni su napravili veb sajt, gde se prikuplja novac za uhapšene. Oni izvode protestne akcije. Svako može da nam se pridruži u toj borbi za slobodu.

Banksy je donirao prihod od prodaje nekih svojih reprodukcija članovima Vojne koji u zatvoru čekaju na suđenje.

Plucerov dnevnik zbivanja: http://plucer.livejournal.com/266853.html

Za pomoć Vojni posetite sajt: http://en.free-voina.org/.

Intervju za njujorški Animal

Koza i Kasper

Kako protiče suđenje? Koliko je pomogla Banksijeva pomoć?

Život postaje bolji, život biva veseliji iz dana u dan. Stvari se sada popravljaju, dok hiljade policajaca iz ministarstva unutrašnjih poslova i federalne službe bezbednosti pažljivo proučavaju dela umetnika iz grupe Vojna. Oni nam prisluškuju telefone, zapisuju svaku našu reč. Za mene su već pripremili član krivičnog zakona, koji kaže "organizovanje i vođenje kriminalne zajednice" – odnosno, umetničke grupe Vojna. Zatvorska kazna koju predviđa ovaj član je između 12 i 20 godina.

Kako je Kasper?

Kasper raste vrlo brzo. Šteta je što njegov brižni otac, umetnik Oleg Vorotnikov, osnivač grupe Vojna i njen ideolog, čami u zatvoru. On se nalazi u ćeliji sa velikim brojem zatvorenika od kojih neki imaju tuberkulozu i hepatitis.

Šta ostaje misija vašeg umetničkog kolektiva, uprkos neprijateljima?

Naš cilj je da uništimo ideološku osnovu totalitarizma, autoritarizma i desničarskog fašističkog idiotizma. Našim akcijama mi simbolično oživljavamo borbu za ljudska prava i demokratiju.

Da li vam je bliža aktivistička ulična umetnost i grafiti od dekadentnog sveta mejnstrim umetnosti?

Galerijska umetnost je mrtva. Danas možete da stvarate inovativnu umetnost jedino na ulici ili u zatvoru, na ivici života i smrti, između stvarnosti i mašte. Umetnost traži žrtvovanje.

Da li očekujete da ćete nastaviti sa "priručnikom" za protestnu umetnost/opstanak?

Naravno, mi ćemo sprovesti liberterske, anarhističke i pank ideale u život. Ne novcu! Živela umetnost!

Interne kontroverze

Znate već kakvi su umetnici, začas im jurne krv u glavu, proradi sujeta i sve ode dođavola ("Nije baš tako...", dobacuje Milica Ružičić iz zadnjeg reda dok joj Horror Baćko nešto suflira). Elem, da li zbog razuzdane umetničke prirode ili zbog nekog drugog razloga, na stranicama gore pomenutog sajta http://en.free-voina.org određeni podaci protivreče onome što se može pročitati na blogu Alekseja Plucer-Sarnoa, koga Don't Panic! i Animal nazivaju "ideologom grupe", a en.free-voina.org navodi kao "umetnika, kritičara i prijatelja Vojne koji je promovisao tu grupu na svom blogu na LiveJournalu". Iako je taj blog, koliko je meni poznato, glavni onlajn izvor informacija o Vojni, na sajtu za podršku toj umetničkoj grupi en.free-voina.org se kaže da pre njegovog postojanja Vojna nikada nije imala bilo koje informativno glasilo i da je medijima prepuštala da objavljuju svakakve dezinformacije o delovanju grupe. Za postove koje je Plucer objavio na svom blogu kažu da su "fiktivnog karaktera i ne mogu se smatrati zvaničnim izjavama grupe niti biti upotrebljene kao dokazni materijal. Aleksej, koji trenutno živi u inostranstvu, nije učestvovao ni u jednoj akcija grupe u 2010. On nije ni ideolog grupe niti njen kurator."

Po svemu sudeći – bez obzira na tačnost Aleksejevih napisa ili, pak, motiva za ograđivanje grupe Vojna od sadržaja njegovog bloga – razlozi za to leže u aktuelnim sudskim procesima. Stoga, ma šta da je istina, računajte da je ovde prezentovani sadržaj delimična, možda ponekad protivrečna (recimo spisak akcija Vojne koji se može naći na sajtu en.free-voina.org se malo razlikuje od onoga što je zabeleženo na Plucerovom blogu) i svakako ne zaokružena celina koja je lišena problematičnih aspekata što je, uostalom, čini živom.

Pravoslavni bajker, odranije poznat po učešću na mitingu protiv kćeri đavolje - pop pevačice Madone, preti krstačom Pjotru Verzilovu.

Sem toga, Aleskej Pluster-Sarno ističe da sa delatonostima grupe ne treba povezivati aktivnosti izvesnog Pjotra Verzilova, koji je nedavno skrenuo pažnju na sebe tokom suđenja moskovskim kustosima Juriju Samodurovu i Andreju Jerofejevu. Naime, mediji su objavili da je umetnička grupa Vojna protestovala potiv ovog procesa koji je pokrenut na osnovu tužbe pravoslavnih ljubitelja slobode govora. Ustvari, Verzilov – a ne Vojna – je navodno trebalo u sudnici da pusti na slobodu hiljade bubašvaba. Međutim ta ideja, čiji tvorac je Oleg Vorotnikov, realizovana je samo delimično. Sem manjeg koškanja sa policijom i kočenja pravoslavnih lovaca na veštica, ničeg specijalnog nije bilo. Bube su dospele u javnost samo zahvaljujući prethodno napravljenim fotografijama koje je Verzilov snimio u svojoj kući, pre održavanja protesta. Aleksej Pluster-Sarno ne bira reči kada govori o Verzilovu. On ga naziva "tasterom", kleptomanom i prevarantom, što su sve razlozi zbog kojih je pre dve godine Verzilov izbačen iz Vojne. Uprkos tome, on i dalje daje intervjue u ime ove grupe*.*

Revolucija u supermarketima

A. Pluceru i njegovoj partnerki Jani Plucer-Sarno preti kazna od osam meseci zatvora i 13.000 dolara zbog organizovanja akcije Revolucija u Supermarketu! U međunarodnom protestu protiv toga da "hrana bude privilegija" i tretmana kojem su izloženi ruski nelegalni imigranti u Evropi, predstavnici Vojne su okupirali supermarkete u Rusiji, Ukrajini, UK-u, Belgiji i još nekim evropskim zemljama. Vojna je bacala hranu na čuvare iz obezbeđenja, "spavali" su u frižiderima, jeli hranu i umočili bebu (Kaspera) u akvarijum sa krabama, ali, kažu da su nekako izbegli da prekrše zakon. Oni trenutno protestuju protiv preteranih krivičnih tužbi.

 

Pravoslavci protiv Zabranjene izložbe

Juri Samodurov i Andrej Jerofejev su u maju 2008. optuženi za "podsticanje mržnje ili neprijateljstva" i "klevetanje ljudskog dostojanstva" jer su godinu dana ranije organizovali izložbu savremene ruske umetnosti koja, prema optužbi, kleveće hrišćanstvo, a posebno Rusku pravoslavnu veru, i da podstiče mržnju protiv pravoslavnih i ostalih hrišćana. Moralna panika ruskih pravoslavaca, ako mene pitate, samo može da posluži kao preporuka za izložbu "Zabranjena umetnost 2006.", u čiji virtuelni obilazak možete da krenete odmah.

Elem, da bi sebi pribavili oreol svetovnog autoriteta moralni higijeničari su posegli za ultimativnim oruđem svake savremene bitange koja drži do sebe – ekspertskim mišljenjem. Gospoda eksperti koji su činili istražnu komisiju – buljuk raznih filologa, psihologa, stručnjaka za ikone itd. – nadahnuti verom u svevišnjeg dali su za pravo optužbi koja je utvrdila da su "na izloženim delima prikazane slike koje kleveću i koje su uvredljive za hrišćansku religiju i građane koji je ispovedaju, pravoslavne građane posebno".

Međutim, posebno se istakao jedan ekspert za ikonografiju, niz čiju cenjenu ekspertsku gubicu su se skotrljali sledeći biseri: "Negativni impulsi kojima odišu eksponati mogu da izazovu agresiju ili, u najmanju ruku, manjak poštovanja za verske objekte prikazane na izložbi ili prema bilo kojim drugim objektima verskih kultova". Ne zamarajući se bilo kakvim dodatnim objašnjenjima, gosn. ekspert je zaključio da ta vrsta umetničkih dela tera ljude da požele da zapale kuće verskih lidera i – ni manje ni više – da ih ubiju zajedno sa njihovom decom.

Eto, sad najzad pouzdano znamo da su navijači, skinjare i ostali uterivači pravoslavne bogobojažljivosti u nas, pre paljenja džamija i pogromaških pohoda na romska naselja posetili neku izložbu savremene umetnosti. Pitam se samo čiju.

Juri Samodurov i Andrej Jerofejev

U junu 2008. Andrej Jerofejev je otpušen iz galerije Tretjakov, a manje od da meseca kasnije, u avgustu, Samodurov, koji je 2005. već bio osuđen zbog organizovanja izložbe "Pazi, religija", kaznom u iznosu od 100.000 rublji, podnosi ostavku na položaj direktora "Muzeja Andrej Saharov" (NVO muzej) i "Građanskog centra" (centar za ljudska prava). U julu 2008. pokrenut je krivični postupak pred sudom, ali krajem avgusta zbog Jerofejevljeve bolesti postupak je obustavljen.

U junu 2009. - rokenrol. Ustvari, pank. Kada su 2009. kustosi dovedeni u sud, umetnička grupa Vojna je upala u sudnicu u svojstvu pank kolektiva "Kurac u dupe", uključila razglas i sudnicom se zaorilo "Fuck the Police Those Motherfucking Bosses" i "All Cops Are Bastards". Veselje je potrajalo sve dok ih policija nije na silu izvukla iz sudnice.

x

Potom su zablistali svedoci optužbe. Jedan od njih je izjavio da je on jednostavno "bacio pogled" na izložbu, dok je drugi nisu ni posetili. Božijim proviđenjem, ili kako već, oni su doučili da je izložba podsticala na mržnju.

Pa ipak, kustosi su uspeli da izbegnu trogodišnji boravak u Putinovom gulagu 'lite', ali su oglobljeni u zajedničkom iznosu od circa 12-13 hiljada dolara. Juri i Andrej su se obratili Evropskom sudu za ljudska prava, žaleći se na kršenje slobode govora.

---

 

Ciljevi umetničke grupe Vojna u periodu 2008-2010.

1. Preporod herojskih bihejvioralnih ideala umetnika-intelektualca, u maniru ruskog liberterskog decembrizma. Stvaranje lika umetnika kao romantičnog heroja, koji pobeđuje zlo. Stvaranje upečatljivih romantičnh modela u današnjoj bezdušnoj komercijalnoj konceptualnoj umetnosti.

2. Preporod žive izražajne umetnosti, koja je iskrena i poštena i pobuđuje duboka emocionalna iskustva posmatrača. Aktuelizacija monumentalnih izražajnih žanrova, gde se veličina harmonizuje sa sadžajno totalno bogatom orijentacijom, za razliku od zastarele hipertrofije formi, koje su lišene smisla.

3. Stvaranje inovativnog tematskog umetničkog jezika, što je stvaranje radi čiste umetnosti, a ne zbog para. To je prost jezik, koji odgovara današnjem kulturnom i sociopolitičkom kontekstu, koji se može pokazati aktuelnim u novoj epohi, koji je bez analogije u prošlosti. Stvaranje ruske nacionalne prave umetnosti, bez zastarelosti i provincijalnosti, i koja pobuđuje divljenje intelektualaca širom sveta.

4. Preporod ruske kulture smeha, tradicije apsurda i sarkazma u kontekstu visoke umetnosti, to jest Preporod životne radosti u umetničkim prostorima. Stvaranje političke ulične umetnosti u Rusiji u duhu najboljih tradicija skomoroha (srednjevekovni ruski trubadur, arlekin, prim. prev.) i karnevala srednjevekovne umetnosti.

5. Konceptualno uništenje glamuroznog oportunizma i konformističkog ruskog umetničkog tržišta, koje reprodukuje zastarele vidove umetnosti, veštački falsifikujući procese formiranja cena na umetničkom tržištu i stvaranja finansijske piramide od obezvređenog umetničkog smeća.

6. Stvaranje realnog levog umetničkog fronta u Rusiji u duhu tradicija futurizma iz 1920-ih, što znači radikalan zaokret svih ideoloških polova samom činjenicom svog postojanja. Preporod umetnosti političkog protesta širom sveta.

7. Rat "vukodlacima sa epoletama" za oslobođenje savremene umetnosti. Rat socio-političkom opskurantizmu i ultradesničarskoj reakciji za pobedu nanomodernizacije u Rusiji. Subverzija i destrukcija zastarelih represivnih patrijarhalnih sociopolitičkih simbola i ideologija. Umetnički rat protiv čitavog globalnog sveta za totalnu pobedu pravde u oblasti umetnosti.

Akcije Vojne

• Akcija “Đoka kog je uhvatio KGB”. 14. jun 2010. Ova akcija je izvedena da bi se istakla moć nepobedivog ruskog falusa, kom svi mali narodi na svetu moraju da se potčine.

• Akcija “Ludi Lenja je naš predsednik!” 22. maj 2010. Akcija pomoći saobraćajnoj policiji sa zahtevom da se svi vlasnici automobila ponašaju u skladu sa saobraćajnim propisima. Drugi zahtev je bio da se uskrati pravo na grubo kršenje saobraćajnih propisa kolima sa specijalnim plavim signalnim svetlima da.

• Akcija “Koncert u sudnici”. 29. maj 2009. Akcija sa zahtevom da se zaustavi krivično gonjenje Andreja Erofejeva i Jurija Samodurova i da se obustave svi krivični predmeti protiv ruske umetničke zajednice, koje su pokrenuli desničarski radikali.

• Akcija “Zabrana klubova”. 28. decembar 2008. Novogodišnji poklon grupe svim Rusima. Podrška ruskoj tradiciji u proslavi Nove godine kao porodičnog praznika koji se slavi kod kuće.

• Akcija “Juriš na Beli dom”. 7. novembar 2008. Ova akcija na godišnjicu Velike Oktobarske Revolucije je napravljena da bi se proslavio praznik nacionalnog jedinstva i odala počast sećanju na V. I. Lenjina.

• Akcija “U sećanje na decembriste”. 7. septembar 2008. Dramatizovano "pogubljenje" gastarbajtera na Dan grada Moskve. Akcijom je izraženo nepoverenje naroda prema politici Jurija Lužkova.

• Akcija “Cenzura je SRANJE”. 22. maj 2008. Akcija u odbranu socijalne umetnosti, glavne škole savremene umetnosti. Akcija je realizovna sa sloganima “Repin je živ!” i “Slava Ajvazovskijem!”

• Akcija “Vaspitavanje pandura u njegovoj kući”. Akcija-čestitanje predsedniku na dan inauguracije. Grupa je kačila portrete novog predsednika u policijskim stanicama.

• Akcija “Jebanje za naslednika – Medvedov mali meda!” 29. februar 2008. “Magična” akcija podrške novoizabranom predsedniku.

• Akcija “Spomenika Prigovu”. 28. november 2007. Akcija u Glavnoj kući umetnika, posvećena pokojnom lideru-osnivaču grupe Vojna D. A. Prigovu.

• Akcija “Gozba”. 24. avgust 2007. Zadušna gozba u znak sećanja na lidera i osnivača grupe Vojna D. A. Prigova.

• Akcija “Mordvinski sat”. 1. maj 2007. Akcija-čestitanje Prvog maja svim radnim ljudima. Takođe akcija je održana u znak zaštite životinja.