Putnica

Put je dug. U vozu si sama.
Kroz prozore gledaš, no tamo je tama.
Putuješ draga i nisi ni slutila
da ćeš do veka putovati tamo gde si naumila.

Ne pričaj nikome o ovome što tebi sada pričam ja,
jer krvav je hleb, a i suza isti ukus ima.
Ne govori ništa i potrudi se snevati,
jer tvoj put je ko vek dug, ali i taj vek će se navršiti.

Uživaj bar malo. Gledaj, eno ga drveće.
Eno ga i cveće. Gledaj u daljinu i prirode lepotu.
Nemoj više sklapati oči i pusti ih da uživaju.
Krećeš se i sliku slikaš zenicom oka svog.

Dolaze oni za nekog smrtni neprijatelji,
no ti njih dobro poznaješ jer jedeš taj hleb bajati.
Ali oni ne znaju što kraj tebe sede,
već mržnjom odgovaraju na tuđe poraze i muke.

Vek se polako navršava i ti stižeš u svoj grad.
Izlaziš iz voza umorna. Spava ti se i slomljena si.
Noga je na peronu, radost je na licima.
Sada si i ti shvatila kolika je moja ljubav prema vozovima.