Predstojeća pobuna
Iako su prevodi različitog kvaliteta već neko vreme bili u opticaju, veliko je zadovoljstvo biti u mogućnost da se dođe do izglancane, prave pravcate, verzije knjige "The Coming Insurrection" (Predstojeća pobuna). Napisana od strane anonimnog kolektiva "Nevidljivi komitet", ova knjiga je postala poznata po tome što ju je država predstavila kao jedan od ključnih dokaza na suđenju protiv devetoro iz Tarnaka zbog "kriminalnog udruživanja u cilju vršenja terorističkih aktivnosti" - što, ako će to čitaocima u SAD pomoći da stvore određenu predstavu o svemu, podseća na strah od zelenih (Green scare).
Tako da barem jedna država na svetu smatra da je ovo opasna knjiga, i mogla bi biti u pravu. Predstojeća pobuna se čita poput situacionističkog manifesta, i pozajmljuje iz istih onih izvora iz kojih su to radili Gi Debor i društvo (urbanizam Anri Lefevra, na primer), međutim ovi klinci su imali luksuz od nekoliko dodatnih decenija radikalne misli na koje su mogli da se oslone, tako da motivi preuzeti od Deleza i Gatarija, Alana Badjua, Đorđa Agambena i drugih izviru duž čitavog teksta, koji takođe crpi suštinu iz nekih od konceptualnih radova objavljenih (i većinom još uvek neprevedenih) u dva izdanja časopisa "Tiqqun".
No iznad svega, ona preuzima čitavu tu teorijsku aparaturu i smešta je u sadašnji kontekst, sa preciznošću i konzistentnošću, ciljajući na zeleni kapitalizam, elektronsku izolaciju, državni teror, i krizu, i čini se kao da se Minima Moralia ukršta sa Crimethinc-ovim sveopštim napadom na mizerabilizam, eksploataciju, kontrolu i kooptaciju, zajedno sa nekim sugestijama u pogledu insurekcionističke politike i komunizma koji zaslužuje to ime.
To je esej, džepnog formata, lak za čitanje, i ja vam ga preporučujem - međutim, suviše je lako odlepiti se od teksta sa svedenom slikom ideje pobune koju zahteva ono što autori zagovaraju, skliznuti u zamišljanje pobune kao onoga od čega se autori beskompromisno distanciraju (aktivističkog miljea). Iz tog razloga, takođe, preporučujem ovaj tekst ljudima koji se nisu napalili na "insurekciju" kakva se trenutno zagovara, koji rade u različitim vremenskim intervalima, i koji (poput autora Predstojeće pobune), ne očekuju da će visoko intenzivirane ulične bitke protiv pandura jednom za svagda okončati državu i kapitalizam. Ustvari, rekao bih da najproduktivnije - a možda i najjednostavnije - čitanje ovog tekstića jeste pokušati i zamisliti šta revolucionarna konzistentnost koju on zahteva znači za druge subjekte (anti)politike, a ne samo za, recimo, studenta/kinju New School-a (progresivni univerzitet na Menhetnu (Grinič vilidž), Njujork - nap. prev.). Bila bi šteta površno čitati ovu knjigu, odbaciti je kao poziranje ili avanturizam - u tom slučaju značilo bi to propustiti ozbiljnost etičkog projekta koji predlaže, čiji veći deo i dalje tek treba razraditi, u teoriji i u praksi.
I uzgred budi rečeno, hvala Semitext(e)-u za objavljivanje ove knjige! Dobro je videti da su se vratili objavljlivanju uzbudljivih prevoda pre nego što većina ljudi shvati da su relevantni - no to ne znači da nismo bili oduševljeni poplavom novih Gatarijevih tekstova...
Povezani linkovi: