Poziv na "Leto otpora 2009"

**
Srušimo bezbednosnu arhitekturu!**

Protiv NATO-a, G20, G8, Fronteksa i „Stokholmskog programa"!

Još od kraja prošlog milenijuma svedoci smo izmena koje se događaju na polju "bezbednosne arhitekture" u EU, procesa koji je dodatno intenziviran posle napada 11. septembra 2001. godine u SAD. Na primer, tu su fenomeni poput isprepletanosti u delatnostima unutrašnjih i spoljašnjih službi bezbednosti, udruživanja pravosudnih institucija i obaveštajnih službi, kao i uprošćavanje procesa razmene podataka.

Na tehničkom nivou, suočavamo se sa najnovijim generacijama digitalnih kamera za video nadzor, satelitskim nadgledanjem, biometrikom, bespilotnim letilicama, softverima za efikasnije pretraživanje baza podataka i novim, sveobuhvatnijim mrežama koje regulišu ovako ogroman protok informacija.

Stvaraju nove institucije i državne organe, kao što su EUROPOL i evropska policijska akademija CEPOL, FRONTEKS (Evropska agencija za upravljanje operativnom saradnjom na spoljnim granicama Evropske unije) i Komitet za koordinisanje policijske saradnje svih policija država članica EU u okviru njenog centra za analiziranje obaveštajnih operacija.

Na inicijativu bivšeg ministra odbrane Francuske (i sadašnjeg ministra unutrašnjih poslova), Mišela Alio-Marija, 2004. godine je ustanovljena Evropska žandarmerija (European Gendarmerie Force - EGF). EGF je zadužena za održavanje "javnog reda", suzbijanje pobuna, prikupljanje obaveštajnih podataka i obezbeđivanje imovine u zonama sukoba.

Industrija bezbednosti je verovatno jedna od retkih grana koje će izvući ogroman profit iz trenutne krize kapitalizma i sukoba koji se javljaju kao njena posledica.

 

Evropske policijske snage pripremaju se za pružanje otpora i proteste protiv posledica ove krize. Čak i aktuelni predsedavajući Međunarodnog monetarnog fonda priznaje da nam u budućnosti predstoji još više nemira.

Institucije "vodećih ekonomskih naroda" prinuđene su na reorganizaciju. U tom poslu glavnu ulogu imaju "samiti"1 NATO-a, G8 i G20. Smatra se da problemi kao što su klimatske promene, migracije i poljoprivreda ugrožavaju "zapadnjački način života".

U samoj Evropskoj uniji dešavaju se promene na unutar-političkom planu, čije posledice u ovom trenutku niko ne može da predvidi sa sigurnošću. Na svakih pet godina, ministri pravde i unutrašnjih poslova EU usvajaju nove direktive po pitanju zajedničke unutrašnje politike. "Program iz Tamperea" ("‬Tampere Program‭"), koji je okončan 1999. godine, u vreme finskog predsedavanja Evropskom Unijom, uglavnom se bavio "uređivanjem migracionih tokova". Korak dalje u obezbeđivanju dodatnih policijskih ovlašćenja EUROPOL-a bilo je osnivanje "Radne grupe šefova policija EU", tela koje se bavi pitanjima "međunarodnog terorizma" i "nasilnog političkog aktivizma".

"Haškim programom" iz 2004. godine, ugovoreno je stvaranje "područja slobode, bezbednosti i pravde". Postignut je novi dogovor oko dodatnog pooštravanja mera migracione politike, uključujući osnivanje Fronteksa, agencije za obezbeđivanje spoljnih granica EU i presretanje izbeglica u matičnim državama. U središtu "Haškog programa" je pitanje odbrane od terorizma. Kada je reč o razmeni informacija i saradnji, pominje se "princip dostupnosti".

Smernice iz 2004. godine već su našle primenu u mnogim državama-članicama Evropske Unije:

Standardizacija zakonodavstva po pitanju "terorizma", zadržavanje podataka, širenje postojećih baza podataka i zajednički pristup informacijama, prekogranična saradnja, na primer prilikom održavanja sportskih događaja ili masovnih političkih protesta, "upravljanje granicama", uzimanje otisaka prstiju prilikom podnošenja prijava za vizu EU, novi biometrijski identifikatori u ličnim dokumentima od 2009. godine, razvoj istraživanja na polju bezbednosti, saradnja uistraživanju kriminalnih dela, policijske akcije izvan granica matične države itd.

"Haškom programu" rok polako ističe, a novi program bi trebalo da bude donešen u jesen 2009. godine u Stokholmu, tokom švedskog mandata predsedavanja Unijom.

U vreme kada je Nemačka bila na čelu EU (2007), nemački ministar unutrašnjih poslova, Volfgan Šojble osnovao je, u saradnji sa evropskim komesarom za unutrašnje poslove i pravdu, Frankom Fratinijem, "Grupu budućnosti". "Grupa budućnosti" sebe opisuje kao "neformalno telo" ministara unutrašnjih poslova članica EU koje je formulisalo smernice za uređivanje unutarpolitičke scene EU.

U cilju usvajanja "Stokholmskog programa", "Grupa budućnosti" je sačinila spisak u kome se navode "policijska saradnja, borba protiv terorizma, rukovođenje misijama na zadatku u zemljama trećeg sveta, migracija, pitanja azila i upravljanja granicama, civilna zaštita, nove tehnologije i informacione mreže". Prioritet je očuvanje "evropskog modela", "hvatanje koraka sa sve većom međusobnom povezanošću pitanja unutrašnje i spoljašnje bezbednosti", kao i obezbeđivanje "najefikasnije mreže podataka na nivou cele Evrope".

 

Efekti mera o kojima će biti govora u Stokholmu, države članice EU moći će da iskuse tek kroz par godina, pošto budu ratifikovane. Došlo je do nekih temeljitih promena u pravilima igre: razvoj i standardizacija policijskih baza podataka, centralni registar stanovništva, "prekogranična onlajn pretraga", pojačana kontrola interneta, unapređeno satelitsko praćenje, "softveri" za analiziranje rizika, "e-granice", "e-pravda", zajednički avioni i posebne linije za deportaciju, novi izbeglički kampovi u zemljama "trećeg sveta", upotreba odbrambenih snaga u rešavanju problema migracija, veći broj policijskih intervencija izvan granica EU, širenje paravojnih snaga Evropske žandarmerije, pojačana saradnja između domaćih i stranih tajnih službi itd.

Cilj je stvaranje neke vrste evropskog NATO-a, zaključno sa uspostavljanjem "evro-atlantske saradnje na poljima slobode, bezbednosti i pravde" koje se planira za 2014. godinu.

Takođe, NATO ističe ključni značaj u načinu na koji će države članice EU voditi unutrašnju politiku.

S jedne strane, sve je više policijskih misija u zemljama "trećeg sveta", koje tamo preuzimaju vojne zadatke, bave se gušenjem lokalnih pobuna i obukom jedinica lokalne policije.

S druge strane, vojni stratezi NATO-a vraćaju loptu nazad na polje evropskih ministara unutrašnjih poslova i naglašavaju važnost bezbednosnih prilika unutar EU bez kojih nema ni "jake bezbednosti" na spoljnopolitičkom planu. NATO svoje prisustvo u državama EU vidi kao garanciju bezbednosti kada je u pitanju "kritična infrastruktura" (energetski resursi, transport, komunikacija).

U strateškom dokumentu nazvanom "Ka velikoj strategiji za jedan neizvestan svet" ("‬Towards a Grand Strategy for an Uncertain World‭") koji su sačinili petorica bivših generala i koji svoje uporište nalazi u odbrambenoj industriji, poziva se na širenje "vojno-civilne saradnje". U "civilne elemente" ubrajaju se recimo policija, obaveštajne službe, istraživanja, akademije, civilna zaštita, ali i industrija privatnog obezbeđenja. NATO želi da maksimalno podupre ideju oslanjanja na snage "Evropske žandarmerije".

Posledica "vojno-civilne saradnje" je sve veća militarizacija društvenih konflikata, što je dodatno intenzivirano novim naoružavanjem domaćih policijskih snaga i "anti-terorističkim" zakonima. Bivši evropski komesar za pravosuđe, Franko Fratini, dobio je mesto u Berluskonijevom kabinetu posle izbora 2008. u Italiji. Kao novi ministar spoljnih poslova, Fratini će biti domaćin G8 na sardinijskom ostrvu La Madalena. Za njega je "bezbednost" centralni elemenat novih struktura G8: "Evropa može da bude proizvođač, a ne samo potrošač bezbednosti. Ali EU i NATO moraju da se integrišu, a ne da jedno drugom budu smetnja. Podržavamo ovakve ideje u kontekstu G8."

Italija je u maju 2008. godine usvojila "paket bezbednosti", sa pooštrenim propisima za migrante koji će imati dalekosežne posledice. Nakon što je EU finansijski potpomogla Libiju u cilju sopstvene odbrane od izbeglica, i Italija je potpisala novi ugovor o saradnji.

Italijanska kompanija koja se bavi proizvodnjom naoružanja, "Finmehanika", ima ugovor o isporuci brzih brodova, a sam ministar unutrašnjih poslova izražava zadovoljstvo što će migracija biti svedena na "nulu".

Fratini je početkom 2009. godine obišao Angolu, Sijera Leone, Senegal i Nigeriju kako bi razgovarao o "ugovorima o readmisiji" izbeglica, pomogao opremanje ovih država izbegličkim kampovima i predstavio model trajnih pasoša. Na kraju se opet sve svodi na obezbeđivanje energetskih sirovina i policijsku prinudu. Po povratku, Fratini je najavio samit država članica G8, "u cilju unapređivanja dijaloga između zemalja koje proizvode i zemalja koje kupuju naftu".

U delegaciji sa Fratinijem bio je i šef italijanske policije, koji je odmah počeo sa primenom novih ugovora o policijskoj obuci i proceduri saradnje.

Kao direktna posledica urušavanja globalnog kapitalizma u čitavom svetu očekuje se sve više nemira. Posle nedavnih nereda u Grčkoj, Islandu, Švedskoj, Litvaniji, Latviji, Bugarskoj, Francuskoj, ostrvima Gvadalupe i Lampedusa, EU postaje stecište izrazitih kontradikcija i militantnih ustanaka.

Kroz brojne uredbe, bilateralne sporazume i ugovore, usaglašene mere za "pretvaranje Evrope u područje slobode, bezbednosti i pravde" odavno su stavljene u poziciju suprotstavljanja anti-komunističkom otporu, a radikalni projekti i pokreti se zasipaju istragama i optužbama za "terorizam". Uz podršku Europola, "Udruženi istraživački timovi" pretražuju međunarodne mreže. Uputstva i baze podataka o "izazivačima nereda" staviće proteste prilikom masovnih međunarodnihdogađaja pod kontrolu.

Otpor pojačanim merama u nadgledanju i kontroli građana, otpor ugnjetavanju i merama za suzbijanje protesta još uvek je prečesto zaglavljen negde na nacionalnom niovu.

Zato upućujemo poziv na udruživanje u transnacionalnu borbu protiv "arhitekture bezbednosti" tokom 2009. godine, u vidu mobilizacija priilikom predstojećih prekograničnih okupljanja, bez obzira da li je reč o NATO-u, G8 ili EU.

Dan akcije na samitu NATO-a vidimo kao početak kampanje za „Leto otpora 2009" koja je usmerena protiv globalnog „režima bezbednosti".