Pošaljimo kapitalizam u istoriju

Delegitimizacija G8 je samo jedan korak u nastajanju globalnog pokreta protiv neoliberalne, globalizovane kapitalističke dominacije. Intervencionistička levica doživljava sebe delom tog nastajanja. Mi pripadamo različitim generacijama i različitim miljeima nedogmatične radikalne levice, i aktivni smo u antifašističkim organizacijama, u različitim socijalnim pokretima i političkim kampanjama, radimo individualno – pa ipak na koordinisan način – u sindikatima, socijalnim udruženjima i alternativnim projektima. Upoznali smo se tokom procesa nastajanja anti-neoliberalnih i alterglobalističkih borbi. Proširiti mobilizaciju protiv samita G8
Poziv na akciju Intervencionističke levice

Jun 2007. Neprekidna povorka demonstranata iz čitavog sveta, koji protestvuju protiv samita država članica G8, vijuga niz ulice Rostoka.

Desetine hiljada ljudi dočekuje čelnike vlada odmah po njihovom sletanju na aerodromsku pistu i blokiraju luksuzno mesto održavanja konferencije u Hajligendamu. Konstantno se dovodi u pitanje nesmetano održavanje sastanka, pošto je lokalna logistička podrška samita stalno ometana kreativnim akcijama. U fokusu javnosti nisu izjave moćnika, već raznovrsnost protesta i otpora.

'Delegitimisati G8' više nije puki zahtev, to je ono što se zapravo dešava na ulicama, na ogradama, u debatama u kampovima i kontrasamitima - to je ono što je globalno prepoznato kao rezultat serije pripremnih Akcionih konferencija u Rostoku.

Tokom godine dana, socijalni pokreti, sindikati, kampanje angažovanih hrišćana, raznih nevladinih organizacija, alterglobalista, partija parlamentarne i mreža radikalne levice su se pripremale za ovo. Njihovo zajedničko stanovište, njihova politička volja neće biti pocepana uprkos njihovim razlikama, što će i medijske dezinformacije i policijsku represiju učiniti beskorisnim.

Naša namera da od Rostoka napravimo takvo dešavanje počiva na protestima održanim u Sijetlu, Pragu, Đenovi i Firenci. Ova mogućnost takođe je praktičan rezultat debata vođenih u 'Social Fori', alterglobalističkoj i radikalnoj levici u Nemačkoj, u Evropi, i širom sveta. Sve to što je izvojevano u bezbrojnim lokalnim borbama, ovde i ma gde drugo na planeti, sada je u procesu okupljanja. Ukoliko iskoristimo ovu priliku, to će nas odvesti daleko dalje od Hajligendama i Rostoka, daleko dalje od svake anti-G8 kampanje.

Delegitimizacija G8 je samo jedan korak u nastajanju globalnog pokreta protiv neoliberalne, globalizovane kapitalističke dominacije. Intervencionistička levica doživljava sebe delom tog nastajanja. Mi pripadamo različitim generacijama i različitim miljeima nedogmatične radikalne levice, i aktivni smo u antifašističkim organizacijama, u različitim socijalnim pokretima i političkim kampanjama, radimo individualno – pa ipak na koordinisan način – u sindikatima, socijalnim udruženjima i alternativnim projektima. Upoznali smo se tokom procesa nastajanja anti-neoliberalnih i alterglobalističkih borbi.

Za radikalnu intervenciju u socijalne realnosti

Tokom poslednjih nekoliko godina, kadgod bi se G8, Svetska trgovinska organizacija (STO), Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka, koordinaciona tela NATO i EU sastajala, novi karavan pokreta otpora je već bio tu, spreman za odlučnu borbu protiv neoliberalnih menadžera sveta. Već neko vreme ovi sastanci se pretenciozno prikazuju kao legitimna reprezentacija "civilizovanog sveta", a zapravo se radi o organizovanju produžavanja destruktivnog procesa u kojem – na primer – svake sekunde neko u svetu umre od gladi.

Oni pričaju o slobodi, miru i pravdi, o demokratiji i neograničenom tržišnom takmičenju kao neophodnim preduslovima za sreću i prosperitet svih. Dok raste globalna armija "suvišnih", sa svakim sledećim socijalnim rezom jača potreba za vojnim obezbeđenjem protoka roba i profita, rat postaje globalna unutrašnja politika, ljudska prava su suspendovana u ime ljudskih prava a tortura ponovo postaje prihvatljiva.

Ipak, naš jedini posao je delegitimisanje G8 zato što je uspela da stekne legitimitet uprkos svemu tome. Kada G8 obeća da će kreirati i obezbediti svetski poredak, ona dobije odobrenje, između ostalih razloga, zato što milionima ljudi širom sveta ustvari preti nesigurnost. Kada G8 ukine sva ograničenja za tržišno takmičenje i podelu rada u ime sreće i prosperiteta, ona opet dobije odobrenje zato što je takmičenje za opstanak svakodnevna realnost miliona ljudi svuda u svetu i često predstavlja strategiju za obezbeđenje sopstvene – makako sićušne – egzistencije.

Ponovno osmišljavanje levice

Ukoliko želimo da dovedemo u pitanje, podrijemo, i na kraju uništimo legitimaciju G8, onda moramo da pronađemo drugačije odgovore na globalnu nesigurnost opstanka, drugačije odgovore za svakodnevnu prinudu na takmičenje. Odgovore koji se ne razlikuju samo od neoliberalnog diskursa, već i od onih koji pripadaju istorijskoj levici i istorijskim socijalnim pokretima. Zato što lanac "humanitarnih intervencija" te konfuzija, dezorijentacija i ne tako često otvoreno reakcionarni karakter otpora protiv imperijalnog (imperijalističkog) rata dokazuju izvan svake sumnje da internacionalna solidarnost – najvažnija stvar svake emancipatorske inicijative – danas više ne može jednostavno biti shvatana kao jedinstvo levice na Severu sa butovnicima na Jugu.

Istovremeno, "lokalni" otpor protiv svakodnevne eksploatacije i isključenosti ne može više biti zasnovan samo na identitetu "univerzalne klasne pozicije" eksploatacije, koji je od fundamentalnog značaja za radnički pokret. Niti je dovoljan apel za distinktivnim iskustvom patrijarhalne ili rasističke dominacije koje je rukovodilo Nove društvene pokrete. Takvi apeli su u najmanju ruku postali nemogući zahvaljujući fundamentalnoj nesigurnosti svakodnevnog opstanka i individualizujuće fragmentacije društvenih veza.

Naravno, to se ne dešava zato što danas više nema eksploatacije koja počiva na klasnoj, ili patrijarhalnoj i rasističkoj dominaciji. Naprotiv, to se dešava zato što su eksploatisane klase rastvorene u izuzetno diferenciranu hijerarhiju prekarizacije – i "razlika" i "subjektivnost" su postali diskurzivna oružja u arsenalu neoliberalnog komandosa. Klasa je određena klasnom borbom. Zadatak je levice da identifikuje postojeće uslove potencijalnog kolektivnog nastajanja [emergence], i da ih artikuliše u poltički projekt. Želeti da se delegitimiše dominacija kapitala, neoliberalizam, pa time i G8, u sadašnjim uslovima stoga primarno i ultimativno implicira istovremeno ponovo osmišljavanje levice i društvenih pokreta.

Pokret pokreta

Mobilizacija protiv samita G8 u Hajligendamu može se nadoveže na iskustva stečena u Sijetlu, Đenovi i Firenci, ali i u Karakasu, La Pazu, i nedavno u Oaksaki. Ta iskustva su osnova za inicijative koje se odupiru sistematskom ukidanju sloboda putem globalizacije socijalnih, kulturnih, ekonomskih i političkih prava kao globalnih građanskih prava, počevši od ključnih prava na slobodu kretanja i slobodu ostanka.

Te inicijative sa druge strane povezuju otpore protiv vojne fortifikacije metropola sa otporima imperijalnom (imperijalističkom) ratu svetskog poretka, kao i one vidove otpora koji su protiv svakodnevne intenzifikacije eksploatacije i režima rada. Gdegod da ove borbe ukrste putanje, ističe se – svakako ne bez kontradikcija i ponekad vijugavih konflikata – da život nije na prodaju, što je tvrdnja koja postaje materijalno konkretna na primer u vidu zahteva za bezuslovnim osnovnim prihodom za sve, ali koja na opštijem nivou dovodi u pitanje rastuću naturalizaciju kapitalizma* i prinuđenost na plaćeni rad.

Tvrdnja da život nije na prodaju iziskuje zahtev za preusmeravanjem tokova resursa i materijalnog bogatstva sa Severa na Jug, te da se u prvom koraku zatraži bezuslovno ukidanje svih dugova globalnog Juga uz isplatu reparacija zbog kolonijalne i imperijalističke eksploatacije. Radikalizacija, produžetak i razvoj svih ovih inicijativa na kraju će morati i postaviće još jednom "stara" pitanja koja se tiču moći i vlasništva, koja će se nametnuti kao svetsko-istorijska pitanja i stoga povratak u našu sadašnjicu u vidu pitanja raskida sa sistemom privatne svojine ozakonjene na osnovu klase, roda, rase, i imperijalne (imperijalističke) moći.

Zato što svet još uvek nije ništa više od onoga što će istorija socijalnih borbi napraviti od njega. Oslobođeni život se može jedino doživeti unutar horizonta prevazilaženja svih odnosa dominacije.

Zajedničko

Ovu priliku možemo dosegnuti samo zajedno, i to kao našu zajedničku priliku. Za nas ovo "mi" nadilazi grupe i projekte koji čine mrežu Intervencionističke levice. "Mi" se takođe ne odnosi na različite krugove vanparlamentarne i parlamentarne levice. "Mi" se odnosi na ono što je, nakon Sijetla, nazvano "pokretom pokreta". "Mi" se odnosi na globalnu konstelaciju emancipatorske politike koja se širi preko granica levice, kao i starijih i novijih društvenih pokreta. Postoji međunarodni potencijal za pružanje otpora dominaciji kapitala, zajednički. Ta mogućnost i neophodnost organizovanja za pružanje otpora kao i ovog pronalaženja onoga što je zajedničko, postaće danas nešto drugačije i više od onoga što se nekad zvalo "koalicijom" ili "blokom". Danas niti postoji industrijski proletarijat koji je – u koncepcijama radničkih partija – jedina klasa koja uspešno može da se suprotstavi kapitalu, niti su pokreti "predvorje" ili "masovni proces" levice koji će biti njena avangarda; niti su pokreti svojom raznovrsnošću i spontanošću zamena za ono što se u odnosu na njih diferencira kao "levica", niti su nestale svađe između različitih struja levice. Pa ipak, niti proces ima za cilj nekakvo krajnje jedinstvo, niti pak konačnu podelu. Za buduću levicu komunikacija između inicijativa i borbi neće biti sredstvo za ostvarenje cilja koji prevazilazi nju samu, već sredstvo koje je samo po sebi cilj za izgradnju kolektiva, zajedničkog [common]. Ipak, to će biti moguće ostvariti jedino putem praktično isprobanog dejstva različitosti, iskazivanjem solidarnosti i otvorenom konstelacijom svojih razlika te u odlučnoj intervenciji u društvene odnose, to jest, dominaciju.

Pre samita, nakon samita

Globalna alternativa globalnoj dominaciji kapitala, patrijarhata i rasizma stvar je zajedničkog, to jest, interno višestruke i raznovrsne kontramoći u pokretu. Intervenisati u takav pokret sa pozicije radikalne levice nije retoričko pitanje, već praktične povezanosti borbi sa ciljem njihovog radikalizovanja. Mi verujemo da u okviru mobilizacije protiv samita G8, aktivisti/kinje koji/e su angažovani u protestima protiv kresanja socijalne pomoći, ekološkim i mirovnim pokretima, levičarskim sindikatima i grupama za zaštitu ljudskih prava, samoorganizovanim migrantima i alterglobalističkim mrežama, kao i u različitim strujama na levici svi bio oni trebalo da započnu komunikaciju o ovome. To je poenta naše intervencije, kao intervencije čija je tendencija da napadne i otvori sistem za osporavanje i koja je stoga radikalno leva. Stepen njenog uspeha zavisi najpre od solidarnih odnosa među učesnicima/ama, od transparentnosti debate, pouzdanosti sporazuma, i uzajamnog prihvatanja i poštovanja različitih vidova akcije i izražavanja.

Ali, a to nije kontradikcija, to takođe zavisi od onoga što leži u njenom korenu: odbacivanja G8, neoliberalizma, globalne vladavine kapitala putem masovnog odbijanja i pobune na ulicama Rostoka i pred ogradama u Hajligendamu o čemu će biti izveštavano globalno. Zbog toga ćemo mi učestvovati u svim demonstracijama, danima akcija i kontra aktivnostima. Zbog toga mi želimo da pretvorimo dolazak osam čelnika država i vlada u njihovu katastrofu. Zbog toga smo uključeni u aktivnosti "Block G8", u kojoj su se mnoge grupe različitih tradicija protestovanja i pružanja otpora okupile da bi efikasno blokirale sastanak G8 uz pomoć hiljada ljudi, manifestacijom zajedničke solidarnosti i akcije: Ya Basta! Dosta! Zato mi pozivamo na stvaranje, u svim gradovima i regionima, lokalnih koalicija i mreža koje će sezati preko granica pojedinih političkih krugova, i koje će moći da povežu lokalne konflikte sa globalnim borbama: svakodnevicu drugačije globalizacije, drugačijeg sveta koji već isijava iz naših borbi. Pridružite se pobedničkoj strani!

Interventionistische Linke

* doslovan prevod bi bio: "postajanje-kapitalističkim života", odnosno "pokapitalističenje života", što s obzirom na uobičajenu recepciju Fukoovog koncepta biopolitike u strujama srodnih političko-filozofskih stanovišta onima Intervencionističke levice, ne treba smetnuti sa uma.