Policija i dalje batina!

Ćao drugari, ja sam Beban, a ovo je moja tužna priča.

Probudio sam se jedne noći ležeći na tri daske koje su bile nekako….. nagete. Kada ležite na istim imate osećaj kao da svekog trenutka treba da padnete na zemlju. Probadao me jak bol u leđima, a u ustima sa osećao ukus sopstvene krvi koja bi je curila iz rasečenog dela u usnoj duplji. Teško sam disao, a vazduh koji se nalazio u prostoriji u kojoj sam se nalazio, teško da je bio za disanje. Pitao sam sebe glasom koji sam samo ja mogao čuti “šta se ovo dešava, dal je ovo moguće” nisam znao odgovor, …..možda ga I vi ne znate. Stvari koje su prethodile tom pitanju cu vam pokušati prepričati. Dana 16.03.2005 godine oko 21 čas nakon akrožonglamuzičke radionice koju smo imali u koncertnoj sali SKC-a mojih šest prijatelja / prijateljica i ja seli smo na klupici u parkiću ispod SKC-a da se malo družimo i da popijemo pivo koje smo kupili u prodavnici. Nakon nekih pola sata u parku se pojavilo vozilo interventne policije koje se parkiralo tik ispred nas. Znali smo da će nas legitimisati i dok su nam prilazili vec smo pripremili dokumenta. Iz vozila su izašla četri policajca i razdvojili nas u dve grupe. Krenuli su da nas ispituju provociraju i vređaju. Naivno svestan svojih prava tražio sam da predoče brojeve legitimacija pošto ih nisu nosili na vidnom mestu.

Neposredno pre toga jedan od policajaca je rekao: « ako imate kakv spid, tablete, koku, heroin, marihuanu izvadite odmah i necemo vam nista, ali ako vam kasnije nadjemo,a svakako cemo vas pretrest, zapamtit cete ovo veče». Niko od nas nije posedovao nikakve ilegalne supstance. Upitao sam jednog od policajaca, zašto se tako ponašaju da bi mi isti odgovorio «stvarno te ne razumem, pa narkomančino pogledaj samo kakva ti je frizura, da me moja majka vidi takvog odma bi me iz kuće izbacila, » na šta sam mu odgovorio da ni ja ne razumen nekoga ko je od svega na svetu izabrao da nosi uniformu do kraja života. Nakon te moje izjave grubo su me odvojili od drugara i stavili sa druge strane vozila. Naredili su mi da izvadim sve iz džepova i ranca i da skinem čizme i čarape. Nastavio sam da insistiram na brojevima njihovih znački sto je policajca koji je tu očigledno vodio glavnu reč prilično isprovociralo i rekao je «sad ćeš da dobiješ moj broj značke».

Pre toga njegov kolega je već pretresao moje stvari i džepove i rekao mi da mogu da skupim stvari i da ih stavim u ranac. Drugi policajac mi je prišao i rekao «ajde da vidim šta imaš u džepovima» podigao sam opet ruke, a on je svoju desnu ruku stavio u levi džep moje jakne i navodno izvukao nekakav celofan koji mu je vec bio u ruci i rekao «šta je ovo heroin»? Okreno se prema mojim drugarima da pokaže istu kesicu. Podvala je bila očigledna i nijedan policajac nije reagovao nego su se samo vrzmali kao da su gledali da li neko slučajno tuda prolazi i posmatra situaciju, ali bilo nam je čudno odakle on zna da je to heroin, pošto je bio mrak u parku, a on je kesicu bez da ju je otvorio i proverio sta je u njoj spremio u svoj džep. (Drugari su mi također napomenuli da je kesica u parku bila bela a u SUP-u kad su me privodili primetio sam da je bila rozikavo braonkasta gde se postavlja pitanje, šta su sve oni imali na repertoaru da mi napakuju). Prepostavljao da su samo pokušavali da me zastraše, kako bih promenio svoj stav i shvatio kako jadan mali i običan građanin ne sme interventnom policajcu da traži broj značke. Duboko sam bio povređen ozlojađen i zbunjen, da neko ko treba da me zaštiti, da se isti ponaša kao kriminalac i zločinac. Naredili su mojim drugarima da napuste park, ili u protivnom da će ih povesti samnom.

Nisam verovao da je u kesici bilo kakav opijat vec da koriste priliku da me odvoje od drugara kako bi mogli da me tuku što im je i bila namera kako se kasnije ispostavilo. Stajao sam u sredini jedan me tukao dlanovima po glavi i licu drugi me tukao pesnicama u ledja, druga dvojica su stajala i štitila situaciju od radoznalih pogleda. Dok me tukao govorio je da će da mi «jebe decu»... jer ne znam ko je on, da se pravim mangup i da će mi on sad dokazati da sam «pička» da će sada da me vode u šumu i da nemam nikakve svedoke. Nisam se uplašio i nastavio sam da insistiram na brojeveima njihovih znački. Reagovali tako što su definitivno odlučili da me privedu u stanicu tereteći me da su kod mene našli tu braon praškastu materiju kako je navedeno u SUP-u.

U kancelariji SUP-a Savski venac jedan inspektor me tukao, a drugi mi je pokušavao objasniti kako će me definitivno zatvoriti, a ako priznam da je ta droga moja, da cu dobiti uslovnu kaznu i neku sitnu novčanu kaznu. Kad su videli da neću menjati iskaz, inspektor koji me tukao se izgubio iz vidokruga, a drugi inspektor me odveo kod službeno dodeljenog advokata kome sam ispričao šta se desilo,.. koji mi je objasnio da je normalno što policija tuče i da se to radi svuda u svetu. Zatim su u prostoriju ušli policajci koji su sastavili moju izjavu. Istu nisam hteo da potpišem, a policajci i advokat su krenuli da se vidno nerviraju, a advokat je dodao i to, da nije ni čudo što su me policajci tukli kad imam takav stav. Insistirao sam ja izjavim šta se desilo, a oni su rekli da oni to moraju tako skraćeno pa ću ja sutra javnom tužiocu sve da ispričam u detalje. Potpisao sam sve sta su mi dali, u strahu od novog batinjanja. Dali su mi dokument u kome se navodi da mi je uveden pritvor od 48 časova i dokument gde sam praktično priznao da je ta kesica kod mene nađena te da mi je privremeno oduzeta. Držali me u samici po mojoj proceni 20 sati bez bilo kakve hrane i vode. Sutradan oko 18.30 – 19,00 časova su mi dali da potpišem dokument o ukidanju pritvora i objasnili da tužilac danas nije mogao da dođe i da ću dobiti poziv za saslušanje. Na kraju su me pustili, bez da mi daju ikakve informacije o sadrzaju kesice zbog koje sam priveden, o daljnjim koracima postupka, vremenu moguceg sudskog poziva, brojeve znački tih interventnih policajaca.... Prilikom samog otpusta pitao sam jednog inspektora da li je urađena analiza te materije u kesici, a on je odgovorio da ne zna ništa o tome već samo da je dobio nalog od javnog tužioca da me odmah puste. Od drugara sam saznao da je registarska oznaka vozila interventne policije je bila M-6055

Leđa me još uvek bole, rane u ustima su zarasle, otok sa lica je spao, malo me nos još uvek boli. Naravno, nemam sredstava da platim advokata i iskreno se nadam da ću dobiti već neku pravnu pomoć od organizacija koje istu takvu nude.