"Ovo je Olimpijada kakvu je Zapad želeo"
Dejv Zajrin o ulasku korporacija iz SAD u Kinu, sportistima/kinjama koji/e su progovorili, i Igrama od '68 do danas.
Dok traje otvaranje Olimpijskih igara u Pekingu, razgovaramo sa sportskim novinarom Dejvom Zajrinom. "Ovo je Olimpijada kakvu je Zapad želeo: igre u kojima najveću nagradu ne predstavlja zlatna medalja već blistavo pravo pristupa naizgled beskrajnoj armiji kineskih potencijalnih potrošača/ica", piše Zirin. "To je razlog zašto će Džordž V. Buš prisustvovati svečanoj ceremoniji otvaranja igara, kao pri predsednik SAD koji je to učinio na stranom tlu."
EJMI GUDMAN: Vraćamo se sada Dejvu Zirinu, sportskom novinaru, autoru knjige koja će uskoro biti objavljena "Narodna istorija sporta u Sjedinjenim državama". On je stalni saradnika The Nation magazina i piše nedeljnu kolumnu koja se zove "Na ivici sporta" (Edge of Sports). Među njegovim prethodnim knjigama su "Dobrodošli u Terordom" i "Kako se ja zovem, budalo?: Sport i otpor u Sjedinjenim Dražvama". Ti izveštavaš sa Olimpijade.
DEJV ZAJRIN: Da.
EJMI GUDMAN: Reci prvo nešto o protestima.
DEJV ZIRIN: Oh, apsolutno. Mislim, očekujemo da ćemo videti lavinu situacija koje će se odvijati u Kini tokom narednih osamnaest dana. Neke od tih protesta će napraviti ljudi poput Fila, sa kojim smo upravo razgovarali. Neke od njih će napraviti sami ljudi iz Kine, protestujući protiv nepravde u zemlji.
Ali mislim da dok se to bude razvijalo i lavina kritika bude pala na Kinu tokom naredne dve nedelje, mislim da treba da se setimo da je Zapad želeo ove Igre. Mislim, postoji razlog zbog kojeg će Džordž V. Buš ove večeri biti prvi predsednik SAD koji je prisustvovao ceremoniji otvaranja Olimpijade na stranom tlu, prvi u istoriji. I takođe postoji razlog zbog kog šezdesettri korporacije iz SAD troše više od osam milijardi dolara - milijardi dolara - na promociju svojih proizvoda tokom trajanja Igara.
I postoji razlog, kao što je Naomi Klajn nedavno izvestila, zašto su SAD u velikoj meri odgovorne - ili treba da kažem da je Zapad u velikoj meri odgovoran - za neverovatni bezbednosni aparat koji će biti aktiviran u Kini. 300.000 kablovskih kamera će biti u funkciji u Kini, i nema indikacija da će biti uklonjene nakon što se Olimpijada okonča. Njih je dopremio Zapad, takođe.
I postoji razlog zbog kojeg se sve ovo dešava. To se radi iz dva razloga. I to je, za mene, krupna priča ovih Igara. To se radi da bi se Kina više integrisala u globalnu ekonomiju, i to se takođe radi zato da bi Zapadni kapital mogao da dosegne ono što nazivaju najneudruženijom (unaffiliated; ovaj termin podrazumeva blisku povezanost sa nekim, tipično na podređen ili zavistan način, prim. prev.) - a to je njihova reč - "nebrendiranom" (odnosno, nežigosanom, kako bi glasio srpski prevod reči 'brand'-prim.prev.) armijom potrošača/ica na svetu, srednjom klasom od gotovo 300 miliona ljudi koji još uvek nisu izgradili lojalnost prema brendovima, to je ono za čim tragaju Zapadne korporacije.
ŠARIF ABDEL KUDUS: I koje su to kompanije koje se stvarno žestoko reklamiraju na Igrama? Mislim, imaš ...
DEJV ZAJRIN: Dobro.
ŠARIF ABDEL KUDUS: Pepsi je promenio boju svoje jedinstvene plave konzerve.
DEJV ZAJRIN: Oh, pa to je klasika. To je klasika. Ljudi, idite na edgeofsports.com. Možete da vidite - oh, evo ga na ekranu, za ljude koji gledaju TV. Pepsi je usvojio novu crvenu konzervu sa sloganom "Go Red, Go Pepsi." Mislim, to je slogan koji bi vam ranije doveo COINTELPRO na vrata, a sad se koristi za prodaju Pepsi proizvoda preko u Kini. Mislim, apsolutno nečuveno.
Nike - to je još jedna brilijantna takozvana korporacija sa sedištem u SAD - emituje reklame u Kini u kojima kineski atletski superstar, Liu Ksiang, pobeđuje Zapadne atletičare u trci, i kaže, "Napred Peking! Napred Liu Ksiang!"
Tako da, sve se to radi u pokušaju da se prodaju proizvodi potrošačima, koje Medison avenija, opisuje - to je stvarno jeziva fraza, kao razmisliš o tome - opisuje ih kao "nebrendirane". Mislim, to gotovo da ima ropsku konotaciju. Ali oni su nebrendirani, što znači da još uvek nisu lojalni prema određenim brendovima pa da kažu, "Pa, ja sam Adidas osoba, nisam Nike osoba. Ja sam Kokakola osoba, nisam Pepsi osoba." Tako da je to prilika za dosezanje do tih potrošača/ica koja je, iskreno, bez presedana. Mislim, to je ekvivalentno naftnoj kompaniji koja je pronašla naftu negde na svetu koja tek treba da bude izvađena, i postoji strast Zapadnih korporacija da se ode tamo i načnu ta tržišta.
EJMI GUDMAN: Kojih još protesta ima?
DEJV ZAJRIN: Pa, drugi protesti su veoma interesantni, zato što je često većina medijske pažnje na Zapadu usmerena na ljude koji putuju oko sveta da bi razvili banere, i ti protesti su sigurno važni, ali i oni koji se dešavaju u Kini su važni, takođe, zato što, u suprotnom, to stvara sliku Kine koja je nasuprot sveta, a zapravo unutar Kine postoje mnoga pitanja koja ljudi pokušavaju da otvore.
Ono najvažnije, naj -- ono koje se obraća srcima naroda u Kini, jeste činjenica da između 1.5 i 2 miliona ljudi je bukvalno uklonjeno iz svojih domova u Pekingu da bi se prokrčio put za Olimpijadu. Mislim, Kina je potrošila 40 milijardi dolara na Olimpijske igre. Samo da vam dam poređenje, Grčka je potrošila 9,5 milijardi, i to je smatrano suludo prevelikim budžetom. Tako da, potrošeno je 40 milijardi, većina toga na uklanjanje ljudi iz njihovih domova. Postoje dve neverovatno hrabre žene - njihova imena su Ksia i Ma, i pišem o njima na blogu The Nation-a - i njih su priveli u policijsku stanicu u sredu uveče, zato što su počele da postavljaju pitanje zašto su njihove kuće srušene da bi se pravila postrojenja neophodna za Olimpijadu.
ŠARIF ABDEL KUDUS: A šta je sa... pisao si o pooštravanju mera na drugim mestima širom sveta pre Olimpijade, uključujući ovu zemlju (SAD, prim. prev.).
DEJV ZAJRIN: Da, tako je, i to je jedna od stvari koje mislim da su među najvažnijim stvarima koje ljudi treba da upamte, a to je da ono što se dešava u Kini nije stvarno problem Kine baš kao što nije ni problem Olimpijade. E sad, pretpostavlja se, u Kini je sve uveličano. Mislim, postoji izraz koji kaže da Kina sve radi veliko, i postoji mit da možete videti Veliki kineski zid iz svemira, što je zapravo urbana legenda, no kakogod. Poenta je, Kina... Kažu da Kina sve radi veliko, ali to se dešava sa svakom Olimpijadom.
Mislim, ako pogledate unatrag, mislim, mogli biste da navedete igre, i ja ću vam dati primere nekoliko ključnih tačaka koje možete da vidite tokom Olimpijskih igara. Jedna od njih je pooštravanje mera prema običnim ljudima. Druga je rušenje javnog stanovanja. A jedna od najkrupnijih, koja je jedna od stvari za koju smatram da je naj... najzabrinjavajuća, jeste drastičan rast policijskih moći. I zato su mnogi/e aktivisti/kinje upravo sada u Čikagu zabrinuti za Igre koje će tamo biti održane 2016. Čikaška policija već ima slabu reputaciju kada su u pitanju prava ljudi koji su zadržani u policijskom pritvoru, i ideja da će njima biti dodeljno...
ŠARIF ABDEL KUDUS: Pa, opišite...
DEJV ZAJRIN: Naravno.
ŠARIF ABDEL KUDUS: ... nešto od onoga što se desilo u Los Anđelesu '84, u Atlanti '96. i u Atini, takođe.
DEJV ZAJRIN: Naravno. Pa, mislim da su sada SAD možda najpogodnije za to. U Los Anđelesu, 1984, imali ste zloglasno čišćenje bandi koje je kasnije postalo inspiracija za pesmu NWA i spot "Straight Outta Compton." A ono što je njih uključilo... oni su zapravo oživeli stare antisindikalističke zakone s početka dvadesetog veka koji su korišćeni protiv Industrijskih radnika/ca sveta (IWW) u kojima je između ostalog stajalo, da ako ljudi naprave određene znake ili štagod, što bi značilo da su pripadnici IWW-a, oni bi vas uhapsili. Oni su to primenili na crnačku omladinu u LA-u 1984. zbog nošenja boja bandi ili zato što su se rukovali na određen način ili pokazivali znake bandi. I oni su ih pohvatali, strpali ih u zatvor, što je dovelo do akumulacije ogorčenosti za koju smatram da je sazrela u neredima u LA-u '92, i to je bio deo tadašnje kontrole Deril Gejts.
'84. je takođe bila prva potpuno privatno finansirana Olimpijada od strane Pitera Ueberota, koji je danas na čelu Olimpijskog komiteta Sjedinjenih Država. I to je nešto što je stvarno postavilo temelj za posthladnoratovsku Olimpijadu, kojoj je daleko više cilj bila prodaja proizvoda od nekakve moralne drame između Sjedinjenih Država i SSSR-a.
'96. u Atlanti, za mene, bilo je to izrazito brutalno vreme, zato što je otkriveno - mislim da je to bio ACLU, ali konkluzivno je otkriveno da je policija popunjavala izveštaje - izveštaje o hapšenju, i pre nego što su izašli na ulice, u kojima je navedeno da će hapsiti ljude, i upisivali su "mlade crne muškarce", i onda bi izašli na ulice, I hapsili su ljude zbog zločina poput ležanja na trotoaru, u suštini zbog beskućništva. I oni su pohvatali hiljade mladih Afroamerikanaca da bi grad učinili, citiram, "prikladnim za prikazivanje" (pesentable) za Olimpijske igre. A da ne spominjem činjenicu da su brojni javni stanovi porušeni u Atlanti, takođe. I to je ono što donosi Olimpijada.
Mnogi ljudi kažu da bi slogan Olimpijade... ovaj, čuveni slogan glasio "više, brže, snažnije", ili kakogod. A mislim da bi slogan trebalo da glasi "Nešto užasno ovim putem stiže", zato što kad god ode Olimpijada, ona ostavi samo porušeni grad za sobom i upropašćenu ekonomiju. Samo pitajte grčki narod, koji će da otplaćuje Olimpijadu '04. čitavu jednu generaciju, ili narod Montreala. Igre iz 1976. u Montrealu su ponovo bile u centru pažnje 2006, kada su tri decenije kasnije najzad otplatili dug igara iz '76. To je ono što donosi Olimpijada. To je namirivanje pomame korporacija, ali to nije tako dobro za narod koji živi u gradu.
EJMI GUDMAN: Ovo je velika godišnjica.
DEJV ZAJRIN: Da.
EJMI GUDMAN: Ovo je četrnaesta godišnjica Olimpijade iz 1968. održane u Meksiko Sitiju. Možeš sad nešto o onome što im je prethodilo a onda o ljudima koje sada vidimo na CNN-u u ulozi komentatora.
DEJV ZAJRIN: Tačno. Fascinantno je kako su stvari ispale, sa Tomi Smitom i Džon Karlosom, ljudima koji su 1968. podigli svoje pesnice u crnim rukavicama. Mislim, to nam govori nešto zaista zanimljivo o putu koji je ova zemlja prešla u poslednjih četrdeset godina. Mislim, to su dva čoveka za koje je istorija zaista pokazala da su bili u pravu.
Setimo se konteksta. Pre Igara u Meksiko Sitiju 1968-e, bili su studentski i radnički protesti koji su doveli do klanice stotina, neki kažu i hiljada ljudi, od strane policije Meksiko Sitija. I to je bio ustanak koji je okruživao Igre, da ne pominjem, naravno, ranije u 1968-oj, nerede na Demokratskoj Nacionalnoj Konvenciji (Democratic National Convention), atentat na dr Kinga, Roberta F. Kenedija, itd. Tako da je bilo puno uzbuđenja oko Igara, ali takođe to je bio period kada je sport viđen kao izdvojena tvrđava, nešto što će ostati imuno na duh protesta koji u to vreme nije samo prožimao Sjedinjene Države već i ceo svet.
A Tomi Smit i Džon Karolos, doneli su ove proteste na Igre. I mislim da je važno to zapamtiti, oni nisu bili samo trenutak, oni su bili pokret koji se zvao Olimpijski projekt za ljudska prava (Olympic Project for Human Rights). I mislim da ono što ih čini tako izuzetnim jeste to da ono za šta su se založili je ispalo istorijski ispravno.
EJMI GUDMAN: Pustila bih sada na kratko snimak. Nakon što su osvojili svoje olimpijske medalje -- za tim Sjedinjenih država, podigli su svoje pesnice u vidu 'blek pauer' (Black Power ili Crna snaga - prim.prev.), kao što si rekao, u pozdrav 'blek pauer' tokom izvođenja nacionalne himne protestvujući protiv rasizma u Sjedinjenim državama. Intervjuisali smo Tomi Smita prošle godine. On je govorio o tome kako je odlučio da istupi protestvujući.
TOMI SMIT: Džon Karlos i Tomi Smit odlučili su, par minuta pre izlaska na pobedničko postolje, šta će da urade. Ja sam ranije zamolio ženu da mi donese par rukavica iz Kalifornije. Ona još nije bila došla u Meksiko. Tako da sam ju pitao da mi donese rukavice posle našeg vidjenja. I ja nisam znao šta ću da uradim sa rukavicama, ali sam znao da moram da pokažem svoja osećanja, i da to mora biti tiho, sa poštovanjem, uočljivo. I to je podignuta pesnica. Ja sam imao desnu rukavicu, Džon Karlos je imao levu. To su bile rukavice koje je moja žena donela iz Kalifornije. I to je bio vapaj za slobodom. Kada su se obe pesnice našle u vazduhu, to je bilo opravdano, ne bez poštovanja prema zastavi. Mi smo se suočili sa zastavom. Nismo joj okrenuli ledja. Ali to je bio tihi gest. To je bila molitva u nadi da će naš sistem postati snažniji u zastupanju svih svojih ljudi jednakima, humanima i civilizovanim.
EJMI GUDMAN: To je bio Tomi Smit, koji je, zajedno sa Džonom Karlosom, podigao svoju ruku u 'blek pauer' pozdrav na Olimpijadi 1968. u Meksiko Sitiju. Šarif?
ŠARIF ABDEL KUDUS : I zanimljivo je znati, ti pišeš tačno o onome o čemu su oni protestvovali. Oni nisu nosili patike-
DEJV ZAJRIN: Tačno.
ŠARIF ABDEL KUDUS : -da bi predstavili siromaštvo. Oni su nosili brojanice da bi predstavili linčovanje. Možeš li nešto o tome da kažeš? I takođe, ko je bio Ejveri Brunddž?
DEJV ZAJRIN: Naravno. Takođe da ne zaboravimo, Džon Karlos, ako pogledate u fotografiju, njegova jakna nije zakopčana i to je predstavljalo, kao što je i on naglasio, radnike/ce, bele i crne, u Sjedinjenim Državama, ljude čija se postignuća ne pominju. To je bila velika povreda protokola. I ne zaboravimo Pitera Normana, australijskog pobednika, koji je nosio bedž solidarnosti na kome je pisalo OPHR (Olimpijski projekt za ljudska prava - prim.prev.).
Jedan od njihovih zahteva bio je da Ejveri Branddž siđe sa čela Internacionalnog olimpijskog komiteta. Verovalo se da je Ejveri Branddž rasista. I prateći njegove izjave u dvadesetom veku, svakako da postoji razlog za takvu sumnju, počevši od 1936, kada je Branddž zaista prepustio Olimpijadu Hitlerovoj Nemačkoj. I tako, to je bio jedan od njihovih zahteva.
Ali takodje, oni su želeli da Južnoj Africi i Rodeziji, dok god su one zemlje aparthejda, bude zabranjen pristup Olimpijskim Igrama. Želeli su da bude zaposleno više crnih trenera, i želeli su da se vrati titula Muhamedu Aliju. Mislim, to su stvari koje, složio bih se, istorijom su dokazane kao ispravne. I zato mi danas slavimo Tomija Smita i Džona Karlosa, kada su u prošlosti oni nazivani najstrašnijim imenima koja se mogu zamisliti, i čak su primali pretnje smrću, nisu mogli da se zaposle, i još mnogo drugih užasnih stvari koje su morali da istrpe.
ŠARIF ABDEL KUDUS : I konačno, pošto su Igre danas otvorene u Pekingu, NBC ima ekskluzivno pravo da ih prenosi. Šta mislite da će se desiti sa njihovim pokrivanjem protesta tokom Igara, uopšte?
DEJV ZAJRIN: Drago mi je da ste to pitali, pošto je to upravo test za NBC, i to je pritisak koji bi trebali nametnuti NBC-u, pošto NBC, naravno, je posedovan od Dženeral Elektriksa. Dženeral Elektriks, nezavisno od NBC-a, je jedan od top deset sponozora Igara u Kini, i oni su čak pomogli u nabavljanju dobrog dela opreme korištene za nadgledanje i činjenje Igara, quote-unquote (korišćenje tudjih fraza, pogotovo ako se ta fraza ne uzima za tačnu prim. prev.), ''sigurnim''. Mislim da je trenutno pritisak na NBC-u; odnosno: hoćeš li biti neutralan posrednik? Hoćeš li pratiti i atletičare i ljude iz Kine koji će pokušati da iskoriste Igre kao platformu za iznošenje problema do kojih im je stalo? Ukoliko to ne urade, ukoliko umekšaju izveštaje, mislim, iskreno, osudićemo NBC kao izveštače sa Olimpijskih Igara.
EJMI GUDMAN: Dejv Zirin, hvala vam što ste bili sa nama. Nadam se da ćemo ponovo razgovarati o Olimpijskim Igrama. Dejv Zirin, sportski novinar, autor dolazeće knjige ''A People's History of Sports in the United States”.
Povezano: Naoimi Klajn - Olimpijada: Otkrivanje Policijske države 2.0