Osvrt na peti Queer Beograd festival

Organizovanje političko-kulturnih queer festivala, kao što se može pretpostaviti, je jedan poprilično stresan i komplikovan zadatak. Naročito ako to pokušavate da uradite u sredini u kojoj je homofobija deo narodnog ponosa, LGBTIQXYZ?:) scena nije preterano zainteresovana za odmak od politike identiteta, a levičarska scena uglavnom ubeđena da se tu i radi samo o pitanjima identiteta.

Početak QueerBeogradske "avanture", sada već „davne“ 2005., obeležila je paranoja zbog krvavog Prajda 2001. i otkazivanja istog 2004. Na prvom festivalu, trenirale/i smo samo-odbranu, razgovarale/i o SM-u, poliamoriji, položaju žena u Romskoj zajednici,  ali i organizovale/i uličnu žurku i Food not Bombs akciju na sred Terazija! And we got away with it.  

 

Već na sledećem festivalu, počele/i smo ozbiljnije da radimo na predstavljanju političke vizije queer-a kao neprekidnog procesa remećenja društvenih normi i stvaramo veze sa različitim društveno-političkim grupama i organizacijama sa kojima imamo dodirnih tačaka i sa kojima na različitim pitanjima, poput borbe protiv patrijarhata, homo/trans-fobije, nacionalizma, fašizma, militarizma, kapitalizma, ali i za neko pravednije i bolje društvo... možemo da radimo zajedno. Poseban akcenat je stavljen na solidarnost između različitih grupa, a ponajviše onih koje se nalaze „na marginama“ društva. 

Nisu izostale ni direktne akcije, adrenalin, uzbuđenje... 

 

Kolektiv se menjao, s početka sačinjen od nekolicine prijateljica i prijatelja, ponekog ljubavnog para i enormne količine seksualnog naboja i zabave, prošao je kroz različite faze, uspone i padove, gubitke i dobitke.. Svake godine postajalo je sve lakše, stečena iskustva su nam pomogla da svaki sledeći festival organizujemo sa manje stresa, a više sadržaja.

U tom, gotovo opuštenom stanju svesti, uz dragocenu pomoć 10ak volonterki i volontera, počeo je i peti Queer Beograd festval, koji je nakon prošlogodišnjeg izleta u KC Magacin, od 18-21. 10.2008. ponovo održan u našem KC Rex. Na dan otvaranja, u poslednjem momentu, objavljena je i naša nova knjiga – O transrdonosti i seksualnom radu, čija će onlajn verzija biti dostupna uskoro. Kao i prethodnih godina, program je sadržao različite aktivnosti, od performansa, radionica, diskusija, filmova do žurki i koncerta, a centralne  teme bile su anti-fašizam i direktna akcija.

Informacije o samoj lokaciji festivala, su po već uigranoj strategiji, iz bezbednosnih razloga distribuirane putem naših sopstvenih mreža, a sam festival zbog svog grassroots karaktera (kao i uvek) nije najavljivan u mainstream medijima. Ipak, to nije sprečilo novinare jedinog besplatnog dnevnog lista u Beogradu da povedeni senzacionalizmom, uprkos našim apelima da to ne rade, desetak dana pre početka, na svojoj naslovnoj stranici, kao udarnu vest, objave deo programa i datum održavanja festivala. Već narednog dana su se na neo-nacističkim, "patriotskim" i navijačkim web-sajtovima i forumima pojavili pozivi na nasilno razbijanje "nove gej parade."

Otvaranje je prošlo u sjajnoj atmosferi, sada već tradicionalnim performansima, koju su, čini se, bili nešto ozbiljniji nego inače.

Niko od najavljenih „srpskih heroja“ se nije pojavio, što je doprinelo da se drugog dana osećamo dosta bezbednije. Međutim, 19.10. oko 22h, nakon završetka programa, deset mlađih muškaraca od kojih su neki imali zelene hirurške maske preko lica i kapuljače, u karakterističnom kukavičkom stilu napalo je nas pet queer aktivista/učesnika/ca dok smo iz Rexa kretale/i ka klubu u kome se, po programu, održavao party.

Četiri osobe su ovom prilikom povređene (jedna ima teže, a tri lakše telesne povrede) ali su i dvojica napadača privedena na licu mesta. Pretpostavlja se da su pripadnici klero-fašističke organizacije Obraz.

Uprkos napadu, festival je nastavljen po planu i programu, uz nešto veće prisustvo policije.

Žurka u Apartmanu je protekla u prilično drugačijoj atmosferi od uobičajene za ovaj klub. Naša ekipa je, posle napada, pristigla sa zakašnjenjem i odmah upala u pomahnitali tempo pripreme prostora za performanse i zezanje.. Moram priznati da zbog gužve nisam uspela da vidim performanse, osim na fotografijama – ali ukratko – bilo je tu crossdresinga, cock-suckinga, trans-zajebancije, flerta, lomljenja tanjira, grčke muzike i vatre. 

I sledeći dan, već pomalo umorna ekipa je počela da se okuplja na anti-fa diskusiji i filmovima koje su puštale/i gosti iz Turske i Rusije. Nakon toga smo se kolektivno našle/i u potpuno nadrealnoj situaciji, gde se grupa od nas 50ak, uz pratnju policije i zatvaranje saobraćaja, uputila ka Letnjoj Šikari u čijem potpalublju je održan koncert Kerieve iz Škotske, Bura benda iz Zagreba, domaćih nada iz Novog Sada čije ime zbog njihovih problema sa nacistma ne smemo da objavimo i DJ podršku lokalne nam Kerozeene & zvezdanedece.

Kraj festivala je zamišljen kao kolektivno izležavanje, uz međusobnu masažu, klopu, jastučiće i mirišljave štapiće – i tako i bi!  Ipak, da bi izbegle/i eventualne posete naših dragih „srpskih heroja“, lokacija je izmeštena u prostorije jedne prijateljske organizacije. U nekoliko navrata su se i tu, ispred zgrade, dežurni naci ološi okupljali, ali mi svakako nismo imale/i nameru da i njih masiramo .. pa smo, umesto toga, malo ubrzale/i „zvaničan završetak“.

Od tada je prošlo već 10ak dana, u međuvremenu su se dnevne novine sa početka teksta oglasile sa potpuno promašenim odgovorom,  u čiju odbranu je stao Queerijin dopisnik iz Smederava P.Azdejković; usledio je i naš odgovor, ali i ozbiljnije stvari poput redovitih odlazaka u policiju gde smo uspele da prepoznamo neke od napadača i da „sa nestrpljenjem“ čekamo suđenje (uz još jednu zabavnu spoznaju da je advokat jednog od njih peder, kome je bilo jako neprijatno..) ; doživesmo i to da je, pored velikog broja organizacija, napad na Queer Beograd osudilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i Ombudsman lično; a nekoliko dana nakon završetka, u pravom trenutku, desio se naš mali izlet u mainstream – performansi na otvaranju Oktobarskog salona. 

U isto vreme, par stotina kilometara zapadno, prvi Queer Sarajevo festival je morao biti zatvoren zbog napada i nasilja naoružanih religioznih ekstremista, a u Beogradu je za 11. Oktobar najavljen neo-nacistički marš, koji naravno, NEĆE PROĆI.  

Foto: Ruzgar Gocke Gozum, Biljana Rakočević