Oprost duga — sarena laza

Ocekuje se da ce na samitu osmorice biti doneta rezolucija o takozvanom oprostaju duga najsiromasnijim zemljama sveta. Prica se o nekih 40 milijardi dolara koje ce biti otpisane kao "izraz dobre volje". Govori se o "slanju siromastva u zaborav". U isto vreme, pokrenuta je inicijativa Make Poverty History. Nelson mendela je ukljucen u kampanju. Otvoren je sajt www.makepovertyhistory.org. Organizuje se Live 8, rock koncerti u nekoliko gradova sveta, ne bi li se lideri osam najrazvijenijih zemalja ubedili da zaista naprave taj "veliki" korak.

Ocekuje se da ce na samitu osmorice biti doneta rezolucija o takozvanom oprostaju duga najsiromasnijim zemljama sveta. Prica se o nekih 40 milijardi dolara koje ce biti otpisane kao "izraz dobre volje". Govori se o "slanju siromastva u zaborav". U isto vreme, pokrenuta je inicijativa Make Poverty History. Nelson mendela je ukljucen u kampanju. Otvoren je sajt www.makepovertyhistory.org. Organizuje se Live 8, rock koncerti u nekoliko gradova sveta, ne bi li se lideri osam najrazvijenijih zemalja ubedili da zaista naprave taj "veliki" korak.

"Veliki" pod znacima navoda, naravno.

Iz nekoliko razloga:

1. 40 milijardi o kojima se prica su 40 milijardi ako se dug otplacuje sledecih 10 ili ne znam koliko godina. Nominalna vrednost duga je bliza cifri od 15 milijardi.
2. Kada se otpisuje dug, sistem je slican personalnom bankropstvu. Otpisu ti dug, ali te od tada imaju u saci, prate svaki tvoj potez, beleze svaki potroseni dolar. Rezim na koji te stavljaju je toliko strog da jednostavno nisi vlasnik svog zivota. U slucaju zemlje koja bankrotira, verovatno se radi o nivou nametanja vlada, zakona, verifikovanja sklopljenih ugovora i sl. Demokratija, ako je ima, je suspendovana dok se ne uspostavi slobodan protok novca ka dzepovima poverioca.
3. "Ozivljena" privreda zemalja kojima je dug oprosten nece moci da se uzda u sebe i zapreti da postane nova Kuba. Ona mora da gleda (zavisi) od spoljne, globalne ekonomije, od velikih korporacija koje su vec ulozile sredstva u nju. Oprostaj duga je ustvari deo razmene (trade) izmedju zemalja u razvoju i onih razvijenih, razmene koja uvek ide u koris onih koji imaju vise.
4. Novi krediti su, dakle, neminovni, pod mnogo nepovoljnijim uslovima i veoma cvrstom rezimu.

Svetska privreda je nesposobna da resi problem dubokog siromastva (oko 700 milona ljudi samo u Africi) a da i dalje ubira profit kakav ubira sada (sto je minimalan uslov za bilo kakvo investiranje, jer se radi i privatnim parama, a ne drzavnim). Ali njihov problem nije, kao sto bi se moglo pomisliti, moralne prirode. Oni moraju nesto da ucine za ta podrucja kako bi u buducnosti imali osnovu za formiranje novih trzista. A sta im preostaje osim "otpisa duga"? Mnogi pricaju da bi otpis mogao biti mnogo veci, novcano i po broju ukljucenih zemalja. U tom slucaju bi morali malo duze da cekaju na povracaj ulozenog novca, ali bi im se on ipak u potpunosti vratio. Drugi pricaju o svojevrsnom Marsalovom planu za Afriku (plan pomocu koga je izgradjena Evropa posle drugog svetskog rata, kada su svi koji su mogli dali ogromne kolicine novca bespovratno). U tom slucaju, koncesije na neko buduce trziste morale bi biti uspostavljene, razimi bi morali da se biraju po podobnosti, kontrola bi morala da bude rigorozna. Dalje, postoji pritisak na najrazvijenije drzave da povecaju davanja u africke zemlje. Radi se o promilima iz Bruto Nacionalnog Dohotka, (oko 0.07% ili tako nesto) koji su jednom davno obecani. Kako je vecina drzavnih aparata pred bakrotsvom (gde nisu dovedeni slucajno) to je veoma nezahvalno ocekivati.

Jedini drasticniji korak je da se oproste dugovi i dignu ruke od Afrike. To niko ne zeli jer, ma koliko nedisciplinovani bili, ma koliko diktatora izrodili, te zemlje su i dalje sposobne da zive svoj jednostavni mali zivot, gde nece biti gladi u ovolikim razmerama. To bi znacilo da se kapitalizam odrice jednog dela sveta i da ga prepusta njegovoj sudbini, bilo gladi ili prosperitetu. Sa moralne strane gledano, nikakve implikacije ne bi mogli da ocekuju. Ali sa investicione, to bi moglo da bude veoma opasan primer za ostale zemlje treceg sveta, one koje nisu pokrivene ovim oprostom. To bi vec duboko uzdrmalo svetsku ekonomiju i, verovatno, dovelo do daljeg zatvaranja u drzavne okvire, pa mozda sve do nekog, ko zna kakvog rata. Ali, znaju oni bolje od toga. Zato je najbolja prognoza da ce oprostiti mnogo vise nego sto se prica, a ako ni to ne uspe, novi Marsalov plan je na pomolu. Jedno je sigurno: kapitalizam jos nikoga nija ostavio na miru.