Od straha

Od straha

Puzeći među šibljem svakodnevnice
odlazim od sebe netremice
ka beskrajnoj koloni mrava

Koliko je visoko šiblje
koliko je duboko ponor
zario sam prste od straha

Kuće prividne sreće
okružuju čak i proleće
i rađanje se sasvim istopilo

Kad ću da zađem u iznenađenje
i dodirnem svu tu maštu
zario sam prste od straha

Stisnutih zuba nisam spreman
da prihvatim nepoznatu slobodu
vidik se i dalje neumorno ponavlja

Kolonija nastavlja dalje
bezbrizno gaze me dok ležim
zario sam prste od straha

Polje

Polje prazno golo
za igru je spremno
polje prazno golo
očekuje gužvu i buku

Polje golo
zvuka nema
nikog nema
tišina nema

Polje prazno golo
ostaće prazno
polje prazno golo
ni vetra nema

Polje gladno
zvuka nema
nikog nema
tišina nema

Polje prazno golo
hrana je spremna
polje prazno golo
jesti sebe mora

Polja nema
tišina nije nema
jer ni nje nema
polja nema