Ni posao ni otkaz na lepe oči

U Nacrtu novog zakona o radu Ministarstvo za rad i zapošljavanje predvidelo bolju zaštitu zaposlenih. Radniku se ne može raditi iza leđa, mora da bude informisan i obeštećen, a pre otkaza treba da bude pismeno upozoren.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku predstavilo je nedavno Nacrt novog zakona o radu, koji su, za razliku od prethodnog, dobro prihvatili i sindikat, ali i stručna javnost.

• Novina je da će zaposleni imati pravo da bude informisan, ali i da kaže šta misli o bitnim pitanjima u firmi u kojoj radi, imaće pravo da učestvuje u kolektivnom pregovaranju i to preko predstavnika koje izabere, ali i da učestvuje u upravljanju i raspodeli dobiti i, naravno, imaće pravo na odgovarajuću zaradu, zaštitu na radu, kao i pravo na obrazovanje i stručno usavršavanje - kažu u Ministarstvu za rad i zapošljavanje.

U novom zakonu o radu radniku će biti osigurana šira prava u okviru kolektivnog ugovora, ali će takva prava imati i oni koji rade kod poslodavaca koji nisu članovi udruženja poslodavaca kao učesnika kolektivnog ugovaranja. Zaposleni će, naravno, imati pravo na nadoknadu troškova, što podrazumeva troškove za dolazak i odlazak s posla, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, za smeštaj i ishranu u toku rada i boravka na terenu, otpremninu za odlazak u penziju, kao i naknadu troškova pogrebnih usluga za slučaj smrti člana uže porodice ili zaposlenog.

Ako se promeni poslodavac, radnici, prema predlogu novog zakona o radu, zadržavaju sva prava iz radnog odnosa, koja su imali do tada, a novi poslodavac preuzima sve ugovore o radu zaključene kod prethodnog, dok se stari kolektivni ugovor primenjuje sve do donošenja novog, odnosno najviše godinu dana. Promena poslodavca, kako je predviđeno novim zakonom, nikako ne može biti osnov za otkaz.

Ukoliko dođe do stečaja, zaposleni imaju pravo na neisplaćene zarade u visini minimalca i to za čitavu godinu pre prestanka radnog odnosa, odnosno otvaranja stečaja, ali imaju pravo i na nadoknadu zarada koje nisu isplaćene za vreme bolovanja, a koje je poslodavac bio dužan da isplati, pri čemu ta naknada mora biti bar u visini minimalca za prethodnu godinu, odnosno za godinu pre prestanka radnog odnosa. Radnik može da traži naknadu štete za godišnji odmor u godini u kojoj mu je prestao radni odnos, a koji nije stigao da iskoristi i ta naknada ne sme da bude manja od polovine minimalne zarade.

Obaveza poslodavca je da isplati zaradu do kraja tekućeg za prethodni mesec, dok zaposleni za vreme prekida rada, imaju pravo na naknadu u visini najmanje 60 odsto svoje zarade. Minimalac se utvrđuje na nivou 50 odsto prosečne neto zarade u Srbiji. On sada iznosi 5.394 dinara, a predlog je da bude povećan na 7.197 dinara.

Novi zakon o radu predviđa da se obaveznim socijalnim programom zaštite prava zaposlenih u slučaju otpuštanja po osnovu tehnološkog viška. Radnicima koji budu proglašeni za tehnološki višak mora biti ponuđen neki drugi posao u istoj firmi ili kod drugog poslodavca, moraju da mu budu ponuđene prekvalifikacija ili dokvalifikacija ili, u krajnjem slučaju, da radi skraćeno radno vreme.

Poslodavac može zaposlenom da da otkaz samo ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca. Poslodavac je dužan da zaposlenog pismenim putem upozori i ostavi mu rok da se izjasni o razlozima za prestanak radnog odnosa, ali isto tako mora da obavesti i sindikat, čiji je zaposleni član, i da zatraži njegovo mišljenje o nameri da otpusti radnika. Rešenje se, pri tom, radniku mora dostaviti lično.

Novim zakonom o radu pooštrene su sankcije za nepoštovanje njegovih odredaba, što u stvari znači znatno veće novčane kazne, a za najteže povrede zakona poslodavcu se izriče zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti.