Nesporazum

Hoće li neko, molim vas, da objasni "srbskim nacijonalistima" da su majice, kačketi, dresovi, jakne i ostale parafernalije sa reprodukcijama grba, zastave, ocila i ostalih govana zapravo namenjeni turistima i "našima u rasejanju" da im uz kakav narodnjak ogreju dušu kad zašiba hladan vetar kroz vaskolike germanofone pripizdine gde krvavo zarađuju svoje gipsane lavove...?

To su jebeni suveniri. Istina, odvratni nacisti iz mods 69 su se na vreme dosetili pa su eksploatisali ovu ideju te su, znajući da je tržište gladno fekalija, osmislili "robnu marku" Otadžbina da ga siti na'rane, a sve u želji & nameri da zaodenu degenerika u vama u odoru kakva dolikuje jednom arijevcu (ili apolitičnom gibaničaru i klozet-fašisti, zavisi od preferencija). No, to na stranu, većina nacionalno svesnog odevnog treša koji ovdašnji intelektualno zanemoćali populus bira da šeta po ulici spada u garden variety kinesko đubre koje se usmrđuje i cepa dok si rek'o "srbski heroj" i po pravilu se prodaje na kilo, a ne na komad sve dok ne stigne do finalnog autleta u vidu, na primer, četno ligenštula u Knez Mihailovoj.

Sem što spada u isti paranormalni ideološko-idejni zabran sa "nedamo [sic.] kosovo" na zgradi Vlade - onu vrstu samozadovoljnog zapišavanja davno zapišane teritorije zarad pišanja na javnom mestu, a ne čak ni zapišavanja per se, te što je simbol duboke identitetske krize u jednom društvu koje je isuviše tupavo, zaostalo, zadrto u "poštovanju tradicije" i zavisno od etabliranih autoritetskih figura i vođa raznih fela da bi prihvatilo multiplicitet samog sebe i maklo dalje od mrtve tačke, nošenje odevnih predmeta sa nacionalnim i državnim simbolima, osobito na teritoriji nacionalnih država o čijim se simbolima radi, je jednostavno glupo. I neukusno. I toliko jeftino da je skuplje Ići go/la.

Iako ponekad, u trenucima slabosti i ideološkog posrnuća, poželim da dignem ruke i predam se grešnom zadovoljstvu nacionalnog mita, te otrčim u mods 69 i pokajnički zatražim da mi se skroji ženska linija Otadžbina odeće, učlanim se u Obraz i istetoviram Kosovo na levoj sisi (ispod koje je, pogodili ste, srbsko srce a u njemu, opet, Kosovo), sam Šejtan mi ne da mira te mi pošalje kakvu prikazu ne bi li mi srušio veru u rasu, boga i naciju, a Vila Sumnje razruši temelje Skadra moje nacionalne svesti, i tako svaki put.

Jutros je prikaza došla u vidu punačke devojčice tek zašle u pubertet. Imala je možda 14, najviše 16 godina. Zajedno sa drugaricom čekala je tramvaj na istoj stanici na kojoj i ja.
Odelo možda ne čini čoveka, ali ta poslovica je nastala u vreme kad su ljudi nosili istu odeću celog života uz prepravke i došivanje i opciono uključivanje donjeg veša u kombinaciju. Odelo ne čini čoveka ni danas, ali mnogo govori ili bar pokušava da kaže.
A meni je njen "SRBIJA" kačket jutros rekao "Vidi ovu odvratnu debelu mrcinu. Stoka brkata se nagojila žderući po slavetinama pa sad reklamira pripadnost čoporu ne bi li se ogrebala za malo kurca jerbo ga drukčije dobiti neće sem da daje oglase."

I prepadnem se ja tu pred sobom i pred rečnikom, jerbo ja, vidite, normalno ne pomišljam takve misli, a naročito ne zameram punačkost i brkove ženskom čeljadetu niti zapadam u falocentrična tumačenja odevnih izbora drugih pripadnica vrste, nego to Šejtan govori. Opet se uzbunio pa mi pegla nacionalno biće šaljući ultimativnu ikonu zla iz horor filmova - nevinu devojčicu - da me prestravi.
I odma' da vam kažem - uspelo mu je. Ja sam se živa usrala.
Zamisli da postanem takva... obična, podla i brkata sa kačketom na kome piše 'SRBIJA' kao jedinim upadljivim identitetskim markerom. Zamisli da se pretvorim u tihu vesnicu dominantne javne politke kojoj je jedina pažnje vredna karakteristika odevni predmet koji reklamira puku igru slučaja kojom se rodila na određenom mestu. Jebote, zamisli da poslušno reklamiram kolektivni identitet koji nisam izabrala nego mi je dodeljen. Ja zaista ne mogu da zamislim ništa strašnije.
I ne mogu da zamislim ništa strašnije od tog skresanog i podjaramljenog puberteta, osakaćenog epidemijom mimikrije "ozbiljnosti" koja je ustvari samo metafora za smrt radoznalosti, detinjstva i zajebancije. Užasavam se činjenice da živim u kulturi u kojoj je toliko dosadno biti klinac da se mala govna utrkuju ko će da bude veći patriota, pravoslavac, domaćin i šef porodične zadruge, umesto da pišaju po pandurskim stanicama, šaraju zidove porukama koje nešto znače za njih lično, a ne za nacionalistički diskurs, duvaju u parkiću i eksperimentišu sa seksom. Potpuno me poražava činjenica da će većinom, umesto da streme nekakvoj, makar i lažnoj originalnosti ili pobuni, radije da se uniformišu i postroje spremni za službu nekakvim mračnim idejama koje zvuče očaravajuće u mitopejama salonskih fašista, a zapravo nisu ništa više od nacifrane fasade za mržnju, glupost, zlo i pohlepu.

Zato možete lepo da uzmete svu svoju nacionalnu suvenir-modu i da je nabijete u dupe. Ja ću u vama uvek videti samo tupave podanike monstruma i zlikovaca, nemisleće sluge čudovišta nadutih od ljudske krvi i još uvek žednih.
I nadasve, uvek ću znati da osećaja za stil imate koliko i patka za vožnju autobusa.

Šejtan s vama drugovi i drugarice.