Nekrolog živim mrtvacima

**
**

Zato što se strah uvukao među ljude,
Zato što nada više ne umire poslednja,
Već prva,
Zato što smo ostali u kućama
Kada je trebalo spasiti drvo,
Zato što smo ostali zarobljeni u sebi
Kada je trebalo pomoći čoveku,
Zato što nam je zastala kost u grlu
Kada smo trebali pomoći životinji,
Zato što na dan svoje smrti
Mi oblačimo svečana odela,
A na dan rođenja stvaramo tragediju,
Zato što umesto stvaranja negujemo smrt,
A umesto života patnju,
Zato što umesto trbuha nosimo vreće pune leševa,
Zato što smo iskreni samo
Kada se davimo u bocama alkohola,
Zato što smo promašili stazu za šetnju
I skrenuli na prometni autoput,
Zato što ni na wc šolji više ne umemo da sedimo,
Zato što skrivamo poglede jedni od drugih
I lica pretvaramo u čiviluke,
A tela u vlasništvo sprava za vežbanje,
Zato što umesto dodira
Forsiramo kuckanje po tastaturama,
Zato što nas je sramota nas samih,
Sramota nas je i sramote
I naših postupaka, naših pasivnosti,
Pretvaranja i foliranja,
Zato što umesto sunčanja bežimo u solarijume,
Zato što životinje viđamo još samo na televiziji,
Zato što su nam komarci prva asocijacija
Na spomen prirode,
Zato što se stidimo svojih nagih tela,
Zato što nam je sex frustracija, a ne igra,
Zato što umesto Ginzbergovih stihova
Pamtimo brojeve tekućih računa,
Zato što umesto vođenja razgovora škrgućemo zubima,
Zato što umesto negovanja spiritualnosti,
Trčimo u hramove ništavila,
Zato što umesto ljubljenja bližnjeg svog
Mi ljubimo popovima krvave ruke,
I ližemo im usrana dupeta,
Zato što umesto izgradnje ličnih autonomija
Negujemo kultove ličnosti,
Umesto kritičkog razmišljanja
Negujemo potčinjavanje autoritetu,
Umesto pobune usmerene ka spolja
Okrećemo se autodestruktivnosti,
Umesto svojim očima
Verujemo korporativnim medijima,
Umesto cveća sadimo banke i kladionice,
Umesto drveća crkve,
A umesto socijalnih podižemo šoping centre,
Umesto slobodnih škola i fakulteta
Mi robujemo sistemskom obrazovanju
Svedenom na potrebe multinacionalnih kompanija,
Umesto znanja, stičemo reflekse poslušnih robova,
Umesto bicikle vozimo automobile
Umesto lagane šetnje po gradu
Mi ni razdaljinu između dve stanice
Ne možemo da pređemo bez vozila
Gradskog saobraćaja,
Umesto glasnog izražavanja nezadovoljstva
Mi mrmljamo sebi u bradu
Umesto ceđene pomorandže pijemo Koka-Kolu,
Umesto divljih jagoda i trešanja
Jedemo Snikers i Nestle čokolade,
Umesto zadovoljstva igre
Forsiramo besomučno takmičenje
Čak i na lokalnom terenu za mali fudbal,
Umesto traženje smisla u nama samima,
Tražimo ga u besmislu drugih,
Umesto ljubavi negujemo ljubomoru
Još je i normalizujemo i uživamo u njoj.

Zato što smo premalo pitali,
Premalo bivali radoznali,
Premalo se upuštali u avanture,
A previše tražili sigurnost,
Zato što nam je spominjanje slobode
I borbe za istu
Postalo povod za podsmeh i sprdnju,
Zato što smo pristali na propagandne trikove
Da kapitalizam nema alternativu,
Zato što smo dopustili
Da nam se politički angažman
Svodi na ubacivanje listića u glasačku kutiju,
Zato što se učlanjujemo u partije
Umesto da se učlanjujemo u sopstvene živote,
Zato što se odričemo autonomnih zajednica
Zarad diktature proleterijata,
Zato što smo usrani konformisti,
Zato što nam je sve sem odlaska u prodavnicu
Postalo nemoguće,
Zato što glumimo cinizam,
A u stvari smo jadni u svojoj gluposti i kukavičluku,
Zato što nam je smeh odbrambeni mehanizam,
A ne istinska radost,
Zato što stalno pitamo druge
Šta da radimo sa sopstvenim životima,
Zato što ne umemo da osluškujemo tišinu,
Zato što nam je Holivud sinonim za film,
Zato što umesto muzike
Slušamo maskote šou biznisa,
Zato što razdvajamo lično i političko,
Zato što plakanje doživljavamo kao sramotu,
Zato što nam je Zagreb daleko
Koliko i Vladivostok ili San Francisko,
Zato što milimo kao mravi,
A mravi nismo,
Zato što kao pacovi njuškamo govna po haustorima,
A pacovi nismo,
Zato što nam se tragovi razlivaju u blatu,
A blatom zamazujemo oči
Da ne bi gledali sopstvenu sramotu,
Konformizam i oportunizam,
Zato što stavljamo slušalice u uši
Da ne bi čuli kada nam telefon zazvoni,
Jer se plašimo da će nam neko javiti da smo odavno mrtvi.