NACRT ZAKONA O CENAMA
U Privrednoj komori Beograda, 15.07.2004. godine održan je sastanak privrednika posvećen Nacrtu zakona o cenama. Predstavnik Ministrstva za trgovinu, turizam i usluge, gospodin Mladen Radović prezentovao je Nacrt zakona o cenama i naglasio da je osnovni problem pri izradi Nacrta bio pronalaženje ravnoteže između liberalnog koncepta pri formiranju cena i mogućnosti da se merama ekonomske politike utiče na stabilnost tržišta i cena. Učesnici u raspravi, predstavnici preduzeća izneli su niz primedbi i predloga na predloženi tekst Nacrta zakona o cenama i založili se za slobodno tržište, koje je vrhovni zakonodavac u oblasti formiranja cena.
Mehanizmom ponude i tražnje regulišu se cene na slobodnom tržištu roba i kapitala, pa je mesto za intervencionizam države znatno umanjeno. Liberalni pristup formiranju cena i tržištu je neophodan uslov za ukupan razvoj privrede Republike Srbije i pristupanje evropskim integracijama. Na današnjem stepenu razvoja tržišta, u zakonima Evropske unije ima malo toga što se direktno ili indirektno odnosi na cene.Stav pojedinih privrednika je da Zakon o cenama ni u našem zakonodavstvu nije neophodan, tim pre što prema Akcionom planu za usaglašavanje zakona Republike Srbije sa propisima Evropske unije, Zakon o cenama nije na listi od 52 zakona koja moraju biti usaglašeni sa zakondavstvom Evropske unije.
Privrednici su istakli da tekst Nacrta odiše vremenom prošlosti i da su članovi Nacrta zakona formulisani neprecizno i nedorečeno.
Neophodna je izrada i donošenje Antimonopolskog zakona koji bi sprečio nelojalnu konkurenciju i damping. Potrebno je terminološki definisati monopol, slobodnu konkurenciju, tržište, kako bi se na pravi način formulisale pojedine odredbe u Zakonu o cenama.
Veliki prostor ostavljen je subjektivnoj proceni inspekcijskih organa o učinjenim prekršajima.Prema odredbama Nacrta, pod udar Zakona mogli bi da dođu praktično svi privredni subjekti-preduzeća i preduzetnici.
Potrebno je jasno navesti proizvode i usluge kod kojih je država zainteresovana da utiče na formiranje i kontrolu cena. U tom slučaju, neophodno je u budžetu obezbediti sredstva za regresiranje gubitaka kod preduzeća i preduzetnika koji se bave proizvodnjom i prometom tih roba i usluga.