Mehmet Tarhan
[Sledeći intervju sa pritvorenim anarhistom totalnim prigovaračem Mehmetom Tarhanom je objavljen u dnevnim novinama Birgün (na turskom) prošle nedelje uz neke reakcije.]
"Gotovo svakom vojniku koji dođe da služi vojni rok daje se lek poznat kao "beton". Ovo je lek koji može da izazove ozbiljne grčeve u telu ubrzo nakom injekcije. Sestra koju sam upitao zašto svima daju "beton", rekla mi je da se lek koristi kao metod obeshrabrivanja. U stvari, pacijenti koji svojevoljno dođu u bolnicu zbog psihijatrijskog tretmana, mole da ih puste, nakon nekoliko injekcija." Turska, intervju sa pritvorenim totalnim prigovaračem.
[Sledeći intervju sa pritvorenim anarhistom totalnim prigovaračem Mehmetom Tarhanom je objavljen u dnevnim novinama Birgün (na turskom) prošle nedelje uz neke reakcije.]
"Gotovo svakom vojniku koji dođe da služi vojni rok daje se lek poznat kao "beton". Ovo je lek koji može da izazove ozbiljne grčeve u telu ubrzo nakom injekcije. Sestra koju sam upitao zato svima daju "beton", rekla mi je da se lek koristi kao metod obeshrabrivanja. U stvari, pacijenti koji svojevoljno dođu u bolnicu zbog psihijatrijskog tretmana, mole da ih puste, nakon nekoliko injekcija."
Zdravo, prvo bih hteo da istaknem da ću pisati prvo što mi padne na pamet jer rečenice koje su promišljene i na kojima je dugo rađeno, više neće biti moje.
1) Šta ustvari znači "totalni prigovor", možeš li da nam objasniš u kombinaciji sa sopstvenim stavom?
MT - Ja totalni prigovor smatram konceptom koji se nalazi unutar granica prigovora savesti. Prigovor savesti se tiče pojedinca koji odbija da služi služi vojsku iz religijskih, političkih, etičkih ili drugih razloga. Prigovor savesti može biti zasnovan na raznim stvarima, ali u svojoj suštini, to je sloboda ljudi da organizuju svoje živote u skladu sa svojim željama. Totalni prigovor u grubim crtama znači odbijanje bilo kojih "civilnih" alternativa koje bi mogle biti ponuđene umesto vojne službe. Razlog tome je taj što, kad je militarizam u pitanju, totalni prigovor se ne odnosi samo na vojnu službu, već na čitavu mrežu hijerarhijskih i diskriminišućih odnosa koji su u srži socijalnog života i [međuljudskih] odnosa. Ja pokušavam da živim svoj život pokušavajući da ostanem izvan ove mreže odnosa. U mojoj deklaraciji, kao i tokom perioda koji je usledio nakon mog hapšenja 8. aprila, odbio sam sve opcije za odlaganje ili izuzeće od služenja. Iako zakoni, propisi ili sporazumi ne priznaju njegov legitimitet, ja ne sumnjam u legitimitet stava koji sam razvio protiv odluka koje su donesene protiv moje volje. Totalni prigovor je zahtev da se poništi ugovor koji je navodno sklopljen između društva i države ili između različitih država.
2) Kakve su bile reakcije kada si rekao da si totalni prigovarač nakon što su te uhapsili?
MT - To što sam im rekao da sam totalni prigovarač pošto su me uhapsili je jednostavno naišlo na zaprepašćenje. Mislim da su neki ljudi mislili da sam lud. Nakon nekog vremena mislim da su se složili oko toga da mora da sam terorista. Neki od policajaca su pominjali otplaćivanje vojnog roka, ali su ponovo bili zbunjeni kada sam im rekao da to ne bih platio. Od policajaca u policijskoj stanici do zatvorskih čuvara, mnogi ljudi su govorili stvari poput: "Ako jedeš hleb ove nacije, onda ima da platiš za njega." Pitao sam svakog od njih da mi kažu ko proizvodi hleb. Ko je kome dužnik? Koja "nacija"? Što sam više pitanja postavljao, sve su manje želeli da govore. Zabrana govora za vojnike koji su me čuvali tokom mojih transfera, očigledno otkriva kakav moćan utisak ostavlja totalni prigovarač. Pretpostavljam da se radilo o strahu.
3) Da li si imao podrške dok si bio u zatvoru ili u kasarni? Kakve su bile reakcije protiv tebe?
MT - Generalno nisam dobio nikakve negativne reakcije ni od zatvorenika ni od vojnika na dužnosti i u zatvoru i u disciplinskom zatvoru u Tokatu gde sam prenoćio. Pitali su me u vezi sa mojim predmetom. Znam da se pravni postupak prati sa velikim interesovanjem. Činjenica da me nisu podvrgavali nasilju uprkos podstrekavanju vlasti, može se smatrati značajnim znakom podrške u ovim okolnostima.
4) Da li si bio izložen bilo kakvom lošem tretmanu za vreme provedeno u pritvoru? Poput nasilja ili verbalnog maltretiranja...
MT - Pa bilo je nekih negativnih reakcija. Baš u vreme krize sa zastavom [neki ljudi su pocepali tursku zastavu na demonstracijama, što je za posledicu imalo šovinistički miting pod zastavom; vrlo nacionalističko i netolerantno raspoloženje i dalje traje], Kardak [ostrvce u Egejskom moru, na grčkom se zove Imia. Sukob oko suvereniteta nad njim između Grčke i Turske je započeo 1996. Nedavno je ponovo pokrenuta cela stvar] i događaji u Trabzonu [gomila je pokušala da linčuje petoro ljudi koji su distribuirali letke protiv izolacionih zatvortskih ćelija tipa F. Drugi pokušaji linčovanja su se desili nakon što su druge grupe u drugim gradovima pokušale da se oglase saopštenjima za štampu], ja sam bio zaista uplašen jer su me etiketirali kao "izdajnika" i "teroristu" a ljudi oko mene su bili izmanipulisani. U stvari pokušali su da me linčuju tokom prve noći provedene u zatvoru. Postoji zakonska procedura koja je u toku kada je u pitanju taj slučaj. Ono što mi stvarno daje nade jeste da moćnici koji su manipulisali zatvorenicima da ne bi uprljali svoje ruke, nisu uspeli. Sada nemam nikakvih problema sa zatvorenicima. Totalni/prigovarači savesti su nekako zadobili podršku zatvorenika i vojnog osoblja koji su na neki način i sami žrtve vojnog establišmenta.
5) Kakve su bile reakcije od tebi bliskih krugova?
MT - Ljudi koji su mi bliski su već bili na neki naćin pripremljeni za nešto poput ovoga još od moje deklaracije iz 2001. i oni su uvek bili uz mene. Moja sestra je još uvek u Sivasu iako sam bio protiv toga. Razgovaram sa svojim jedinim bratom koji je služio vojsku i znam da me on podržava. Mi nismo ništa govorili mami sve do prvog suđenja, a moji prijatelji su uz nju sve ovo vreme. U stvari moj prijatelj Ilke još uvek živi sa njom. Napisao sam pismo majci nakon suđenja i objasnio joj šta se desilo. Bio sam zabrinut za njeno zdravlje ali sada joj je dobro i ona me podržava. Moja porodica i prijatelji su radili i još rade sve što mogu na kampanji, i ja sam im zahvalan svima zbog toga.
6) Formirane su brojne grupe solidarnosti su u tvoju korist, šta misliš o tome?
MT - Znao sam da će biti formirane grupe solidarnosti ali nisam mogao ni da sanjam da će se tako intenzivno raditi na tome i da će biti toliko učešće. To je stvorilo atmosferu koja bi zamalo pa mogla da učini i zatvorski proces podnošljivim. Učesnici potvrđuju da uprkos svoj represiji i osporavanjima, niko nema moći da utamniči zahtev za mirom. Ovo osnažuje moje verovanje da ćemo jednog dana svi biti slobodni.
7) Kada je optužba shvatila da si gej, prebacili su te u bolnicu. Svi su očekivali da ćeš biti proglašen "nesposobnim za vojnu službu" [reč koja se koristi na turskom je "iskvaren" (u eng. prevodu - "rotten", prim. prev.)]. To se nije dogodilo, šta ti misliš o tome? Šta misliš kako će ovo uticati na proces u vezi sa podnošenjem izveštaja o "nesposobnosti"?
MT - Moj transfer u bolnicu je bio zvanično opravdan na osnovu Zakona o krivičnom postupku. Ali sasvim je očigledno da je pravi razlog činjenica da sam gej. Odbio sam preglede u bolnici i rekao sam im da moja homoseksualnost ne može biti definisana kao patologija. Otcepio sam parče dokumenta koji su pokušali da sastave u kome je stajalo da "prihvatam sve vrste medicinskih intervencija" i napisao sam im da "ne prihvatam bilo kakave vidove medicinskih intervencija" odmah pored i potpisao to. Prebacili su me na Glavnu hirurgiju zbog pregleda u vezi sa analnim seksom [ubacuju sondu u anus da bi videli da li ima dokaza analnog seksa] i ja sam i tamo odbio preglede. Takođe bih hteo da naglasim da su u Vojnoj bolnici Sivas zahtevali fotografiju [na kojoj se vidi čin analnog seksa] kao dokaz. Objasnio sam im da baš kao i kod heteroseksualnosti, homoseksualnost ne može biti dokazana, da niko nema pravo da zahteva takve stvari i da to nije bolest. Nakon jedne nedelje posmatranja (što je više ličilo na pritvor, pošto je bolnica bila daleko od higijenskih uslova neophodnih za bonicu), medicinsko osoblje je odlučilo da nisam "nesposoban" (iskvaren); što će reći, da ispunjavam uslove za kaznu. Ovakva odluka se može smatrati revolucionarnom u vojnoj psihijatriji. Iako sam je odbio, ja sam na papiru određen kao "pešadinac" tako da je sada u vojsci prisutan gej pešadinac.
Ali druga stvar na koju treba skrenuti pažnju jeste da ovo čak nije ni pomenuto u detaljnom izveštaju koji je podnet sudu, i postoji mogućnost da su odlučili da nisam gej uprkos izjavi u mojoj deklaraciji. Nije mi sasvim jasno kako je izveštaj podnet sudu mogao da utiče na proces u vezi sa statusom "nesposobnosti". Jer ono što sam iskusio u psihijatrijskoj službi u kojoj sam bio jeste da vojska posmatra sve hronične bolesti ili žalbe kao zahteve koji su podneti ne bi li se dobio status nesposobnosti (za služenje vojnog roka - prim. prev.). Gotovo svakom vojniku koji dođe da služi vojni rok daje se lek poznat kao "beton". Ovo je lek koji može da izazove ozbiljne grčeve u telu ubrzo nakom injekcije. Sestra koju sam upitao zašto svima daju "beton", rekla mi je da se lek koristi kao metod obeshrabrivanja. U stvari, pacijenti koji svojevoljno dođu u bolnicu zbog psihijatrijskog tretmana, mole da ih puste, nakon nekoliko injekcija. Iskreno, ne čini mi se da će se uskoro promeniti ili prekinuti sa takvim u tajnosti sprovedenim arbitrarnim procedurama vojnih bolnica, i da će status "nesposobnosti" kada su u pitanju gejevi ili sve druge degradirajuće politike koje nam otimaju dostojanstvo.
Politika je tako konfuzna; oni koji kažu da su gej se ne smatraju kredibilnim; oni koji dokažu da jesu dobijaju status "nesposobnih" a oni koji ne dokažu se smatraju heteroseksualcima. Sve dok gejevi koji se prijavljuju za status "nesposobnosti" prihvataju ovakve uvrede, mislim da će ovakav proces biti nastavljen.
Mehmet Tarhan
Temeltepe / Sivas
_______________________________________________
A-infos-en mailing list
A-infos-en@ainfos.ca
http://ainfos.ca/cgi-bin/mailman/listinfo/a-infos-en
Kontrapunkt
