Medijska kampanja zastrašivanja kao strategija desnice za latinoameričke izbore
Desnica u Latinskoj Americi, zajedno sa Vašingtonom, veruje da je otkrila dobitnu kombinaciju za sprečavanje širenja levičarskih/populističkih vlada koje su pobedile na izborima u Argentini, Brazilu, Venecueli, Boliviji i Urugvaju i koje su zamalo odnele pobedu ove godine u Peruu i Meksiku. (U stvari, Lopez Obrador je možda pobedio u Meksiku - to jednostavno ne znamo pošto su izbori bili veoma tesni i opterećeni brojnim neregularnostima.) Sve to ima veze sa strahom.
Strategija nije uspela u Brazilu 2002, kada je zapravo kriza brazilkih finansijskih tržišta predstavljala moguću posledicu pobede Lule da Silve. On je uspeo da pobedi sa najvećom razlikom u brazilskoj istoriji i u nedelju osvoji reizbor sa razlikom od 61-39 procenata. Ali ukoliko je moguće napraviti medijsku kampanju sa ciljem zastrašivanja ljudi, može se desiti da ona uspe, čak iako ne postoji osnova za strah. U brilijantnom dokumentarcu Rejčl Bojnton (Rachel Boynton') iz 2006, "Naš brend je kriza", ona pokazuje kako je jedna od najmoćnijih američkih firmi za ispitivanje javnog mnenja i odnose sa javnošću, "Greenberg Quinlan Rosner", iskoristila faktor straha da bi ostvarila pobedu na bolivijskim izborima iz 2002. za desničarskog kandidata Gonzala Sančeza de Lozadu (Gonzalo Sanchez de Lozada), koji je pobegao iz zemlje šest meseci kasnije i sada je za njim raspisana poternica zbog korupcije i ubistva desetina neznanih demonstranata koji su se bunili protiv njegove vlade. Naslov je citat GQR-ovog stratega. (GQR trenutno radi protiv Daniela Ortege u Nikaragvi; izbori su 5. novembra. Kampanja uključuje emitovanje TV reklama sa leševima iz rata koji je vođen tokom 1980-ih i sa Ortegom u vojnoj uniformi).
Radila je u Meksiku i Peruu ove godine, gde je desnica brzo dodala "Čavez faktor", ubedivši deo birača da je glasanje za levicu značilo dati glas za preuzimanje njihove zemlje od strane Venecuele. Ovo pokazuje koliko su važne medijske fantazije, zato što u stvarnosti - bez obzira da li neko voli ili mrzi Čaveza - njegova vlada nije uradila ništa više svojim susedima sem što im je pozajmila milijarde dolara i prodala naftu sa popustom, bez ikakvih dodatnih obaveza. A u zemlji, većina Venecuelanaca/ki je dobila besplatnu zdravstvenu zaštitu, subvencionisanu ishranu, veću dostupnost obrazovanja - tako da nije sasvim jasno zašto bi se bilo koji glasač/ica bojao Čaveza, čak iako će se on sprijateljiti sa njihovom vladom. Nove levičarske vlade u Južnoj Americi dobro stoje, sa Argentinom i Venecuelom za koje se vezuje najbrži rast na hemisferi, Bolivijska vlada Eva Moralesa drastično poboljšava svoju fiskalnu situaciju i počinje da ispunjava svoja obećanja što je rezultat porasta njene kontrole nad prihodima od proizvodnje prirodnog gasa.
Sada kampanja milionerskog banana magnata Alvara Noboe, najbogatijeg čoveka u Ekvadoru, računa na faktor straha da bi pobedio levičarskog ekonomistu Rafaela Koreu (Rafael Correa), koji je u prvoj rundi predsedničkih izbora u Ekvadoru održanoj 15. oktobra pobedio sa razlikom od 27-23 procenata. Većina međunarodne štampe se pridružila, govoreći o Korei kao o "Čavezovom savezniku", čak iako se on sa venecuelanskim predsednikom sreo samo jednom. Čini se da ova strategija daje rezultate, pošto poslednja anketa pokazuje da je Noboa vodi za 15 procenata. Jedan razlog zbog kojeg se možda [kampanja zastrašivanja] pokazuje uspešnom jeste sećanje Ekvadora na ekonomsku krizu iz 1999, verovatno najgoru u istoriji, koje je još uvek sveže. Ali malo je verovatno da će se ona ponobiti, pošto je zemlja od tada prihvatila dolar kao svoju valutu, ostvaruje trgovinske viškove, i nije za očekivati da će rezultati izbora dovesti do preduzimanja bilo koje ozbiljne ekonomske dislokacije, bez obzira ko pobedi.
Izvori: